Švedenplac (Beč)
Švedenplac (nem. Schwedenplatz; u doslovnom prevodu: Švedski trg) je trg u Prvom bečkom okrugu. Nalazi se na desnoj obali Dunavskog kanala i jedno je od najvažnijih čvorišta javnog prevoza u Beču. Predstavlja produžetak Keja Franca Jozefa. Most Švedenbrike, kao i sam trg Švedenplac su dobili svoja imena u novembru 1919. odlukom gradskog veća kojim je predsedavao gradonačelnik Jakob Rojman u znak zahvalnosti za pomoć Švedske posle Prvog svetskog rata.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Rotenturmska kapija i most
[uredi | uredi izvor]Od srednjeg veka do 1858. godine u blizini današnjeg Švedenplaca nalazila se Rotenturmska kapija bečkog gradskog zida, koja je omogućavala direktan pristup iz Beča do rukavca Dunava (današnjeg Dunavskog kanala). Na najužem delu rukavca Dunava, u blizini današnjeg mosta Švedenbrike, još sredinom XV veka sagrađen je most preko rukavca Dunava. Na drugoj obali, na dunavskom ostrvu Donji Verd (nem. Unterer Werd), razvilo se predgrađe kasnije nazvano Leopoldštat, koje je od 1850. godine imenovano u Drugi bečki opštinski okrug. Markantni most zamenjen je 1819. godine novom konstrukcijom nazvanom po tadašnjem prestolonasledniku Ferdinandu.
Trg na keju
[uredi | uredi izvor]Nakon rušenja Rotenturm kapije, Kej Franca Jozefa je postavljen uz Dunavski kanal do 1860. godine. Na mostu je dobio proširenje u obliku kvadrata, koji je 1897. dobio ime Trg Kajzera Ferdinanda po prethodniku tada vladajućeg monarha.
1945. godine, tokom Bečke ofanzive, došlo je do artiljerijskog duela na Dunavskom kanalu, u kome su stradale mnoge građevine, posebno oko Švedenplaca. Blok kuća između današnjih ulica Laurencerberg i Rotenturmštrase, toliko je bio oštećen da rekonstrukcija nije mogla da bude izvršena.
Istorija saobraćaja
[uredi | uredi izvor]Kejom su prolazili konjski tramvaji od 1869. godine, a električni tramvaji od 1898. godine.[2]
Godine 1901. na Ferdinandsplacu je otvorena stanica nove linije Dunavskog kanala Bečke parne gradske železnice (nem. Wiener Dampfstadtbahn), koju je 1925. godine opština Beč ponovo pustila u rad kao Bečka električna gradska železnica (nem. Wiener Elektrische Stadtbahn). Na nivou ulice bile su dve zgrade za prijem u obliku paviljona sa bočnim platformama, koje je dizajnirao Oto Vagner, uzvodno i nizvodno od mosta.
Iako gotovo neoštećeni i u funkciji nakon završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, porušeni su u skladu sa duhom vremena i na istom mestu zamenjeni modernim funkcionalnim zgradama 1950-ih godina. Objekti su srušeni do 1976. godine, zbog pretvaranja pruge Dunavskog kanala od lake gradske železnice u podzemnu železnicu (budući metro).[3]
Godine 1978. površina trga je potpuno redizajnirana i podzemna metro stanica U4 je izgrađena uz Kej Franca Jozefa. Na nizvodnom kraju centralne platforme, u visini nekadašnjeg privremenog drvenog ulaza u stanicu, nakon renoviranja se nalazi stepenište koje preko jednostavne staklene konstrukcije vodi na površinu Švedenpaca.[3]
Video nadzor
[uredi | uredi izvor]2005. godine, kao reakcija na sitne kriminalne radnje, posebno prodaju droge, na Švedenplacu su postavljene mobilne video kamere kontrolisane iz Glavnog štaba bečke policije. Video-nadzor je dospeo u negativne naslove u decembru iste godine kada se saznalo da kamere ne gledaju samo na Švedenplac već i na prozore susednih stanova.[4]
Transportno čvorište
[uredi | uredi izvor]Danas je Švedenplac važno saobraćajno čvorište na obodu starog grada. Pored dve linije metroa U1 i U4, tramvajske linije 1 i 2, gradske autobuske linije 2A, autobuske linije do bečkog aerodroma, mesta za ukrcavanje i silazak turističkih autobusa, tu se nalazi i pristanište za rečne brodove Vin Siti (Wien City, otvorena 2010. godine). Popularni Tvin Siti Lajner je brzi katamaran koji plovi do Bratislave i natrag, tri puta dnevno.
Rotenturmštrase povezuje Švedenplac sa Štefansplacem i Katedralom Svetog Stefana. Na širokoj pešačkoj i biciklističkoj stazi u nivou ulice uz desnu obalu Dunavskog kanala odvija se biciklistički saobraćaj, uz sve popularniji trotinetski saobraćaj.
-
Mapa Švedenplaca sa okolinom -
Pogled prema Švedenplacu sa vrha Uranije. -
Morcinplac -
Stare i nove kompozicije bečkog tramvaja na stanici u Švedenplacu. -
Dunavski katamaran Tvin siti lajner na pristaništu Švedenplac -
Podzemna stanica Švedenplac sa pristupima peronima linija U1 i U4 bečkog metroa. -
Kompozicija metroa na liniji U4 na stanici Švedenplac -
Ulazak u metro stanicu Švedenplac -
Lift koji povezuje podzemnu metro stanicu i Rotenturmštrase -
Podzemna stanica lake železnice, preteče metroa i današnje stanice Švedenplac (1978. godina) -
Medijski toranj (levo) i Sofitel Viena Štefansdom (u izgradnji desno), snimljeni 2009. godine. -
Crkva posvećena Svetom Ruprehtu.
Znamenitosti i atrakcije Švedenplaca
[uredi | uredi izvor]Nedaleko od trga je i mala scena Pozorišta na Švedenplacu (nem. Theater am Schwedenplatz), koju je od 1970. do 2006. vodio Herbert Lederer. Aleksandar Vehter ga je ponovo pustio u rad 2014. godine pod imenom Pozorište Kej Franca Jozefa 21 (nem. Theater franzjosefskai21). Švedenplac je takođe tačka ugla bečkog Bermudskog trougla, zone sa brojnim barovima osnovanim početkom 1980-ih. U neposrednoj blizini su i Ruprehtova crkva (nem. Ruprechtskirche), jedna od najstarijih sakralnih građevina u gradu, kao i Uranija, u kojoj se nalazi centar za obrazovanje odraslih, bioskop i pozorište lutaka. Svake godine, u ovom bioskopu se održava filmski festival Vienale. Direktno preko puta Švedenplaca, već u Drugom bečkom okrugu, preko mosta Švedenbrike, u ulici Taborštrase nalaze se Medijski toranj koji je osmislio arhitekta Hans Holajn i koji je izgrađen 2001. godine. Sa sa leve strane tornja je hotelska kula Žana Novela otvorena u decembru 2010. godine, koja se vodi pod imenom Sofitel Viena Štefansdom.
Dodatna Literatura
[uredi | uredi izvor]- Florentina Bahman: Strukturni dodaci duž kanala Dunava u oblasti Švedenplac-Morcinplac . Diplomski rad, Tehnički univerzitet u Beču, 1987. (Florentine Bachmann: Bauliche Ergänzung entlang des Donaukanals im Bereich Schwedenplatz-Morzinplatz. Diplom-Arbeit, Technische Universität Wien, 1987).
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Protokoll der Stadtsenatssitzung vom 6. November 1919, zitiert nach Renate Schreiber: „Großmacht in Menschenliebe“ - schwedische Kinderhilfe nach dem Ersten Weltkrieg. In: Wiener Geschichtsblätter. Hrsg. Verein für Geschichte der Stadt Wien, Heft 3/2009, S. 76, Anm. 86.
- ^ Walter Krobot, Josef Otto Slezak, Walter Sternhart: Straßenbahn in Wien vorgestern und übermorgen, Slezak, Wien 1972. ISBN 3-900134-00-6., S. 299f.
- ^ a b Vgl. Fotodokumentation der Stadtbahnstation Ferdinandsbrücke (später Schwedenplatz) mit den Otto-Wagner-Aufnahmsgebäuden der Dampfstadtbahn in den Jahren 1900, 1901 und späteren elektrischen Stadtbahn, hier im Jahr 1945; sowie von dem modernen Zweckbau der Station Richtung Heiligenstadt aus den 1950er Jahren. In: Stadtbahn. Posting von tramway.at/Harald A. Jahn am 24. Februar 2016 und folgende im tramwayforum.at (Bilder nur mit Anmeldung sichtbar), abgerufen am 31. Oktober 2018.
- ^ Holger Dambeck: Videoüberwachung: Wiener Verein hackt Polizeikamera (Quintessenz), Der Spiegel, 29. Dezember 2005, zuletzt abgerufen 18. Februar 2016.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Upozorenje | Lokalni parametri su prevaziđeni. Prebacite vrednosti na Vikipodatke.  |
