Pređi na sadržaj

Šeli Maknamara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šeli MekNamara

Šeli MekNamara (rođena 1952. godine) je irski arhitekta i akademik. Osnovala je biro Grafton Architects zajedno sa Ivon Farel 1978. godine. Biro se istakao početkom 2010. godine, specijalizirajući se za čvrste, teške, ali prostrane zgrade za visoko obrazovanje. MekNamara je predavala arhitekturu na Dablinskom univerzitetskom koledžu od 1976. godine i na nekoliko drugih univerziteta.

Grafton Architects je osvojio Kraljevsku zlatnu medalju 2020. godine, a njihova zgrada Univerziteta za inžinjering i tehnologiju u Limi, Peru, nagrađena je međunarodnom nagradom RIBA 2016.[1], kao najbolja nova zgrada na svetu te godine. MekNamara i Farel su podelile Prickerovu nagradu za 2020. godinu, najvišu nagradu za arhitekturu.[2]

Grafton Architects[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa Ivon Farel, MekNamara je 1978. godine.[3]osnovala Grafton Architects u Dablinu. Naziv je dat po ulici Grafton u gradu. [4]Od 2017. u praksi je bilo zaposleno 25 osoba, a MekNamara i Farel su predvodile dizajn. Koriste teške materijale, uključujući kamen i beton za formiranje prostranih zgrada koje podstiču interakciju među ljudima. MekNamara je svoj pristup arhitekturi opisala kao „Umesto da razmišljamo o prostoru, a zatim pronalazimo strukturu za njega, mi napravimo strukturu i to zauzvrat, postane pravi prostor“ i „Uživanje u arhitekturi je osećaj težine, biti prenošen ili podržan“.[3]

Njih dve su se specijalizirale za zgrade za visoko obrazovanje, dizajnirajući zgrade za univerzitet u Londonu i mnogim drugim gradovima.[5] To uključuje nastavne zgrade, medicinske škole i studentske domove. Privukle su međunarodnu pažnju zgradom Univeriteta Bokoni u Milanu, koja je završena 2008.[6] Proizvele su na desetine zgrada u Irskoj, za stambene i komercijalne svrhe.[7]

Knjiga[uredi | uredi izvor]

MekNamara je zajedno sa Ivon Farel objavila knjigu „Dijalog i prevod: Grafton Architects“ 2014. godine. Ova knjiga obuhvata rad firme, arhitektonsku muziku i zbirku predavanja koja su održana na Univerzitetu Kolumbija u školi za arhitekturu, planiranje i očuvanje.[8]

Nagrade i izložbe[uredi | uredi izvor]

Dobila je nagradu za svetsku izgradnju godine 2008. za zgradu Univerziteta u Bokoni u Milanu, međunarodnu nagradu RIBA 2016. godine, takođe je dobila i Prickerovu nagradu 2020. godine.[1]

MekNamara je stipendista Kraljevskog instituta arhitekti Irske i počasni stipendista Kraljevskog instituta britanskih arhitekti. Bila je prva arhitekta izabrana za člana organizacije Aosdana, udruženja irskih umetnika.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Grafton Architects wins 2020 RIBA Royal Gold Medal”. Dezeen (na jeziku: engleski). 2019-10-02. Pristupljeno 2020-04-04. 
  2. ^ Pogrebin, Robin (2020-03-03). „Pritzker Architecture Prize Goes to Two Women for the First Time”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-04-09. 
  3. ^ a b Fulcher, Merlin. „About - Grafton Architects”. Architects Journal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-04. 
  4. ^ „Biography of the architect: Grafton Architects”. Floornature.com (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 27. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-04-09. 
  5. ^ Wainwright, Oliver (2017-01-15). „Inside Peru's modern-day Machu Picchu – is this the best new building in the world?”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-04-09. 
  6. ^ Mark, Laura. „Woman Architect of the Year shortlist: Yvonne Farrell & Shelley McNamara”. Architects Journal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-04. 
  7. ^ CNN, Oscar Holland. „Pritzker Prize 2020: Irish duo's win marks rare victory for women in the 'Nobel of architecture'”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-09. 
  8. ^ Farrell, Yvonne; Frampton, Shelley McNamara With an essay by Kenneth (oktobar 2014). Dialogue and Translation: Grafton Architects. Columbia Books on Architecture and the City. ISBN 978-1-941332-01-6. 
  9. ^ Gelder, Compiled by Lawrence Van (2006-02-23). „Arts, Briefly”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-04-09. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шели_Макнамара&oldid=27052029”