Šesta slovenačka udarna brigada
| Šesta slovenačka narodnooslobodilačka udarna brigada „Slavko Šlander” | |
|---|---|
 Skupina boraca brigade na planini Menini, novembar 1943. | |
| Postojanje | 6. avgust 1943 – maj 1945. Mesto formiranja: rejon Kamnika |
| Formacija | avgust 1943: 3 bataljona septembar 1943: 4 bataljona oktobar 1944: 4 bataljona, minerski vod[1] |
| Jačina | avgust 1943: 700 vojnika i oficira septembar 1943: 1000 vojnika i oficira novembar 1943: 400 vojnika i oficira maj 1944: 564 vojnika i oficira[1] |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden partizanske zvezde Orden bratstva i jedinstva |
Šesta slovenačka udarna brigada „Slavko Šlander” formirana je 6. avgusta 1943. godine na Šipku kod Kamnika od Kamniško-zasavskog NOP odreda i novopridošlih boraca. Pri formiranju je imala tri bataljona sa oko 700 boraca, od toga 400 nenaoružanih.
Ratni put brigade
[uredi | uredi izvor]1943.
[uredi | uredi izvor]Po naređenju Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, brigada je polovinom avgusta izvršila pokret iz Zasavlja (Štajerska) u Dolenjsku, da bi ušla u sastav Petnaeste divizije. Na položajima između sela Moravča, Trojana i reke Save bila je opkoljena od nadmoćnijih nemačkih snaga. Prilikom proboja kroz nekoliko nemačkih obruča, koje su bataljoni pojedinačno izvodili, pretrpela je veoma teške gubitke. Do kraja avgusta u Dolenjsku su se prebacili Prvi i Drugi, a početkom septembra i Treći bataljon. Zbog pretrpljenih gubitaka brigada je posle dolaska u Dolenjsku reorganizovana, a zatim je u sastavu 15. divizije, nakon kapitulacije Italije, učestvovala 10. septembra u razoružanju italijanskog garnizona u Novom Mestu. Dana 14. septembra dobila je naziv udarna. Mobilizacijom novih boraca, bio je formiran 17. septembra i Četvrti bataljon, kada je narasla na preko 1000 boraca. Od glavnine brigade formirana je 24. septembra u Mokronogu Dvanaesta slovenačka brigada, dok je jedan bataljon sa brigadnim štabom noću 26/27. septembra u rejonu Kresnica ponovno prebačen preko Save u Zasavlje. Na Limbarskoj gori priključili su se 30. septembra ovom bataljonu novi Kamniški i Zasavski bataljon, koji su nešto ranije bili formirani u kamniškom i zasavskom području, te je reorganizovana Šesta brigada ponovno imala tri bataljona s ukupno oko 300 boraca.[1]
U jesen 1943, brigada je, dejstvujući uglavnom po bataljonima, napadala nemačke transporte, kolone i posade u Zasavlju i na komunikacijama između Kamniško-domžalske kotline i Savinjske doline. Početkom oktobra uputila je četu u Korušku da ponovno formira Koruški partizanski bataljon. Noću 1/2. oktobra jedinice brigade porušile su oko 350 TT-stubova između Trojana i Lukovice, i u dužini 16 km uništile sve TT-linije, a 4/5. oktobra spalile železničke stanice Jarše-Mengeš, Homec i Duplica na pruzi Ljubljana-Kamnik. Dana 6. oktobra njeni su borci uništili žandarmerijsku stanicu u selu Rečici, nakon čega se brigada prebacila na Mozirske planine. Od sredine oktobra dejstvovala je na široj prostoriji, sa Prvim bataljonom na kamničkom području, Drugim bataljonom na planini Menini i Trećim bataljonom u moravškom kraju. Njene jedinice su 18/19. oktobra napale nemačku motorizovanu kolonu kod sela Šentožbolta na drumu Domžale-Vransko, 23. oktobra uništile kamion nemačkih vojnika kod Gomilskog, a 30. oktobra uporište Šmartno ob Dreti, gde su zarobljena 62 žandarma sa naoružanjem i opremom. U međuvremenu je u brigadi formiran minerski vod (u novembru prerastao u minersku četu) te su učestale diverzantske akcije na pruzi Ljubljana-Zidani Most i na drumovima između Save i Savinjskih Alpi. Sredinom novembra brigada je imala već preko 400 boraca. Nakon akcija u Jaršama 16. i 25. novembra i kod Komende 26. novembra, brigada je noću 28/29. novembra napala i na kraće vreme prodrla u jako nemačko uporište Nova Štifta.[1]
1944.
[uredi | uredi izvor]U drugoj polovini decembra 1943. vodila je na kamničko-savinjskom području oštre borbe protiv jakih nemačkih snaga; delovi 14. i 19. SS policijskog puka, dva bataljona 184. puka zemaljskih strelaca i dva bataljona Vermanšafta, koje su preduzimale ofanzivne akcije iz uporišta u Savinjskoj dolini, iz Gornjeg Grada i ostalih mesta, te je brigada početkom januara 1944. bila prinuđena da se prebaci prema Koruškoj, u rejon Raduhe, a zatim preko Smrekoveca na Mozirske planine. Pošto je 27. januara na Tomanovoj planini razbila nemački policijski poterni odred, ponovno je napala nemačke posade u Zasavlju. Tu je uz njenu pomoć sredinom februara bio formiran Kamniško-zasavski NOP odred. Radi objedinjavanja dejstava Šeste i Jedanaeste brigade „Miloš Zidanšek”, u februaru 1944. bio je formiran poseban Operativni štab u sastavu Četvrte operativne zone NOV i PO Slovenije. Jedinice brigade su se posebno istakle u uništenju rudničkih postrojenja i žičare u rudniku boksita u selu Kokarju 5. marta, u razbijanju motorizovane nemačke kolone između Vranskog i Trojana kada su uništena tri kamiona, ubijeno i ranjeno 80 nemačkih vojnika 7. marta, i istog dana druge motorizovane brigade između Gornjeg Grada i Radmirja. U sadejstvu s brigadom „Tone Tomšič” zauzela je nemačko uporište u Radomlju, gde je spaljeno 18 vojničkih baraka, ubijeno i ranjeno više Nemaca i zaplenjeno nešto oružja.[1]
U odbrani slobodne teritorije u Zasavlju, brigada je odbijala napade nemačkih motorizovanih kolona iz Kamnika, Domžala, Celja i ostalih garnizona. U drugoj polovini aprila je dejstvovala u Tuhinjskoj dolini, a u maju je uspešno napala nekoliko nemačkih kolona između Gornjeg Grada i Mozirja, te Vranskog i Trojana. Značajne uspehe postigla je u mobilizaciji novih boraca; aprila preko 600 i u prvoj polovini maja preko 450 ljudi; veći broj novomobilisanih upućen je u Dolenjsku u sastav jedinica Sedmog korpusa. Krajem maja brigada je imala 564 borca. Sadejstvujući sa kamniško-zasavskim NOP odredom, brigada je u junu u Tuhinjskoj i Moravškoj dolini izvela brojne diverzantske akcije. Dolaskom novihm boraca omogućeno joj je da 21. juna formira Četvrti i početkom jula Peti bataljon, s ukupno 1260 boraca. Sredinom jula brigada je uputila jedan bataljon u sastav Jedanaeste brigade „Miloš Zidanšek”, koja se tada nalazila u rejonu Gornjeg Grada i s kojom je 20. jula napala i uništila postrojenja u rudniku uglja u Zagroju. U operaciji snaga Četvrte operativne zone za oslobođenje Gornje savinjske doline, brigada je 30-31. jula zauzela Ljubno i Luče gde je ubijeno 76 i zarobljeno 169 Nemaca, zaplenjeno 19 mitraljeza, 349 pušaka, 42 automata i ostalo. Dana 12. avgusta razbila je nemačku kolonu kod Rimskih Toplica, zatim je izvela više uspelih akcija u Moravškoj dolini i na železničkoj pruzi Litija-Zagorje. Dana 9. septembra dala je kompletan bataljon u tad formiranu Treću brigadu te je ostala sa tri bataljona i oko 600 boraca. Od 11. do 12. septembra brigada je napala i oslobodila Mozirje gde je ubijen 51 i zarobljeno 255 Nemaca, zaplenjeno 5 minobacača, 17 mitraljeza i puškomitraljeza, 255 pušaka i ostalo. U oslobođenim krajevima brigada je u avgustu i septembru mobilisala preko 500 novih boraca, od kojih je veći deo upućen u Dolenjsku. Do kraja septembra, brigada je uglavnom dejstvovala u Zasavlju, zatim je napadala domobranske posade u kamničkom srezu, a 11. oktobra se, po naređenju Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, zajedno s Jedanaestom brigadom, prebacila preko Save u Dolenjsku. Tu je, sadejstvujući Sedmom korpusu, vodila u jesen 1944. značajne borbe protiv Nemaca i kvislinga kod Čateža, Trebanjskog vrha, Svetog Križa, Ajdovca, Radohove Vasi, Kresnice, Luže i Občina. Obe brigade su se u noći 23/24. decembra ponovno prebacile preko Save i vratile u Štajersku, upravo u vreme kada je bila u toku velika nemačka ofanziva i kada su Nemci ponovno zauzeli oslobođenu teritoriju u Gornjoj savinjskoj dolini.[1]
1945.
[uredi | uredi izvor]
Od januara 1945. godine, brigada je dejstvovala naizmenično na području Tuhinja, Menine planine i u Moravškoj dolini. Krajem februara vodila je vanredno oštre borbe s Nemcima u Moravškoj dolini i Zasavlju, marta na Menini planini, oko Moravča i na Čemšeničkoj planini. U zimskim mesecima 1945. pretrpela je u borbama osetne gubitke, te je 9. aprila. imala još svega 223 borca u dva bataljona. Od 10. aprila, kada je rasformiran Operativni štab Šeste i Jedanaeste brigade, brigada je ponovno bila pod nesporednom komandom Štaba Četvrte operativne zone. Brojčano oslabljena, dejstvovala je u toku aprila po komunikacijama na području Kamnik-Gornji Grad-Mozirje-Trojane-Domžale i popunjavala svoje redove novim borcima. Do 1. maja narasla je na tri bataljona sa 484 borca. U završnim operacijama Četvrte operatvine zone brigada je učestvovala u oslobođenju Zagorja i Hrastnika 6. maja, zatim u razoružavanju nemačkih i kvislinških jedinica u Celjskoj kotlini i oslobođenju slovenačkog dela Koruške 13. do 15. maja 1945. godine.[1]
Odlikovana je Ordenom partizanske zvezde i Ordenom bratstva i jedinstva.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vojna enciklopedija (knjiga deveta). Beograd 1975. godina
