Pređi na sadržaj

Šistozomijaza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šistozomijaza
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektologija
MKB-10B65
MKB-9-CM120
MedlinePlus001321
Patient UK[https://patient.info/doctor/schistosomiasis-pro schistosomiasis-pro Šistozomijaza]
MeSHD012552

Šistozomijaza (poznata takođe i kao bilharzija, pužna groznica i Katajama groznica)[1][2] je bolest koju izazivaju parazitski crvi tipa Schistosoma . Njima se može zaraziti urinarni sistem ili creva. Simptomi mogu biti bol u stomaku, proliv, krvava stolica ili krv u mokraći. Kod osoba koje su duže vreme zaražene može se javiti oštećenje jetre, otkazivanje rada bubrega, neplodnost ili rak mokraćne bešike . Kod dece može da dovede do nedovoljnog rasta i poteškoća sa učenjem.[3]

Bolest se širi pri kontaktu sa vodom koja sadrži parazite. Ove parazite otpuštaju inficirani slatkovodni puževi. Ova bolest je posebno česta među decom u zemljama u razvoju pošto se ona često igraju u zaraženoj vodi. Ostale visokorizične grupe čine farmeri, ribolovci i ljudi koji koriste zaraženu vodu pri obavljanju svojih dnevnih poslova.[3] Ova bolest spada u grupu helmintnih infekcija.[4] Dijagnoza se postavlja pronalaženjem jajašca parazita u urinu ili stolici obolele osobe. Takođe se može potvrditi kada se antitela na ovu bolest pronađu u krvi.[3]

Među metodama prevencije ove bolesti se nalazi poboljšavanje pristupa čistoj vodi i smanjenje broja puževa. U područjima gde je ova bolest učestala kod čitavih grupa ljudi odjednom i godišnje može se primenjivati terapija lekom prazikvantel. Na taj način se smanjuje broj zaraženih ljudi, a time i širenje bolesti. Svetska zdravstvena organizacija takođe preporučuje lečenje prazikvantelom osobama koje su zaražene.[3]

Šistozomijaza pogađa skoro 210 miliona ljudi širom sveta,[5] i procena je da od nje godišnje umre od 12.000[6] do 200.000 ljudi.[7] Ova bolest se najčešće javlja u Africi, kao i Aziji i Južnoj Americi.[3] Približno 700 miliona ljudi u više od 70 zemalja živi u područjima gde je ova bolest učestala.[7][8] Šistozomijaza se nalazi na drugom mestu odmah do malarije kao parazitska bolest sa najvećim ekonomskim uticajem.[9] Od davnih vremena pa sve do početka dvadesetog veka, na simptom šistozomijaze krv u mokraći se gledalo kao na mušku verziju menstruacije u Egiptu i iz tog razloga je to smatrano potvrdom zrelosti kod dečaka.[10][11] Svrstana je među zanemarene tropske bolesti.[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Schistosomiasis (bilharzia)”. NHS Choices. 17. 12. 2011. Arhivirano iz originala 15. 03. 2014. g. Pristupljeno 15. 3. 2014. 
  2. ^ „Schistosomiasis”. Patient.co.uk. 12/02/2013. Arhivirano iz originala 23. 05. 2015. g. Pristupljeno 11. 6. 2014.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ a b v g d „Schistosomiasis Fact sheet N°115”. World Health Organization. februar 2014. Pristupljeno 15. 3. 2014. 
  4. ^ „Chapter 3 Infectious Diseases Related To Travel”. cdc.gov. 1. 8. 2013. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 30. 11. 2014. 
  5. ^ Fenwick, A (mart 2012). „The global burden of neglected tropical diseases.”. Public health. 126 (3): 233—6. PMID 22325616. doi:10.1016/j.puhe.2011.11.015. 
  6. ^ Lozano, R; Naghavi, M; Foreman, K; Lim, S; Shibuya, K; Aboyans, V; Abraham, J; Adair, T; et al. (15. 12. 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. 
  7. ^ a b Thétiot-Laurent, SA; Boissier, J; Robert, A; Meunier, B (27. 6. 2013). „Schistosomiasis Chemotherapy”. Angewandte Chemie (International ed. in English). 52 (31): 7936—56. PMID 23813602. doi:10.1002/anie.201208390. 
  8. ^ „Schistosomiasis A major public health problem”. World Health Organization. Pristupljeno 15. 3. 2014. 
  9. ^ The Carter Center. „Schistosomiasis Control Program”. Pristupljeno 17. 7. 2008. 
  10. ^ Kloos, Helmut; David, Rosalie (2002). „The Paleoepidemiology of Schistosomiasis in Ancient Egypt” (PDF). Human Ecology Review. 9 (1): 14—25. 
  11. ^ Rutherford, Patricia (2000). „The Diagnosis of Schistosomiasis in Modern and Ancient Tissues by Means of Immunocytochemistry”. Chungara, Revista de Antropología Chilena. 32 (1). ISSN 0717-7356. 
  12. ^ „Neglected Tropical Diseases”. cdc.gov. 6. 6. 2011. Pristupljeno 28. 11. 2014. 



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шистозомијаза&oldid=28955756”