Šnajderov trofej

Šnajderov Trofej

Šnajderov trofej ili šnajderova nagrada, bio je trofej hidroavijacije koji se dodeljivivao svake godine (kasnije, dva puta godišnje) pobedniku trke hidroaviona i letećih brodova. Naziv je dobio po Žaku Šnajderu, koji ga je osmislio početkom 20. veka.

Šnajderov trofej se danas nalazi u Muzeju nauke, Južni Kensington, u Londonu.

Raniji trofej, koji je takođe predstavio Žak Šnajder 1910. u Francuskoj nosi naziv Šnajder kup, te zbog sličnog imena, dolazi do česte zabune sa Šnajderovim trofejem. Međutim, Šnajder kup se sada nalazi u vlasništvu RAF Koledža u Kranvelu.

Karakteristike trofeja

Vrh Šnajderovog trofeja

Šnajderov trofej je skulptura od srebra i bronze, postavljena na mermernoj osnovi. Ona prikazuje boga Zefira kako klizi po talasima, a naga statua žene sa krilima, ljubi ga odozgo. Glave dva druga Zefira i Neptuna, boga mora, mogu se videti okruženi hobotnicama i rakovima. Simbolično, ženskom figurom je predstavljana brzina, dok osvaja elemente mora i vazduha.

Istorijat

Žak Šnajder, francuski finansijer, letač balona i avio entuzijasta, je smatrao da prekomorsko letenje avionom ima veliki potencijal, budući da je veliki deo Zemlje pokriven vodom. Samim tim, želeo je da investira u pravljenje manjih, lakših aviona, kojima nije potrebna velika pista za poletanje. Kako je bio član udruženja Aerokluba Francuske, 5. decembra 1912. godine predložio je da bude sponzor takmičenja, u kom je ponudio nagradu od 25.000 zlatnih franaka (oko £ 1,000), kao i Šnajderov trofej, u približno istoj vrednosti.

Takmičenja

Trka je održana dvanaest puta, u periodu između 1913. i 1931. godine. Početna namera je bila da se podstakne razvoj tehničkih dostignuća u civilnom vazduhoplovstvu.

Iako su učesnici u početku imali da prolete rastojanje od najmanje 150 mi (240 km) (oko 240 km), uskoro im je cilj bio postizanje najveće brzine u trougaonim putanjama od ukupno 350 km. Takmičenja su organizovana tako što bi se merilo vreme svakog takmičara, a avioni bi polazili sa vremenskim zaostatkom u odnosu na drugog takmičara u roku od 15 minuta. Takmičenja su bili veoma popularna i privlačila su mnogobrojnu publiku, često preko 200.000 gledalaca.

Propozicije takmičenja su zahtevale da u takmičenju učestvuju države, a ne pojedinci. Takođe, ukoliko bi jedna takmičarska nacija osvojila najmanje tri trke u roku od pet godina, imali bi pravo da zadrže pehar i pobednički pilot bi dobio 75.000 franaka za svaku od prve tri pobede.

Domaćin svake trke bila je država koja je bila prošlogodišnji pobednik. Trke su se odvijale pod nadzorom Međunarodne vazduhoplovne federacije i aero-kluba u zemlji domaćina.

Trka je bila značajna u podsticanju napretka konstrukcija aviona, posebno u oblasti aerodinamike i konstrukcije motora, što se pokazalo vrlo korisno u Drugom svetskom ratu. Strujoliki oblik aviona i smanjeni otpor vazduha, hlađenje motora vodenim putem, prvi put primenjeni upravo na avionima napravljenim za trke za Šnajderov trofeja, su očigledne u konstrukcijama britanskog Supermarin Spitfajera, američkog P-51 Mustang, kao i italijanskog Maki C.202 Folgore.

Pobednici

Godina	Mesto	Pobednička letelica	Država	Pilot	Prosečna brzina
1913	Monako	Deperdasin Kup Šnajder	Francuska	Mauris Prevo	73.56 km/h
1914	Monako	Sopvit Šnajder	Ujedinjeno Kraljevstvo	Hauard Pikston	139.74 km/h
1920	Venecija, Italija	Savoja S.12	Italija	Luiđi Bolonja	172.6 km/h
1921	Venecija, Italija	Maki M.7	Italija	Đovani de Briganti	189.66 km/h
1922	Napulj, Italija	Supermarin morski lav II	Ujedinjeno Kraljevstvo	Henri Bjard	234.51 km/h
1923	Kaus, Ujedinjeno Kraljevstvo	Kertis CR-3	SAD	Dejvid Ritenhaus	285.29 km/h
1925	Baltimor, SAD	Kertis R3C-2	SAD	Džejms Dulitl	374.28 km/h
1926	Hampton Rouds, SAD	Maki M.39	Italija	Mario de Bernardi	396.69 km/h
1927	Venecija, Italija	Supermarin S.5	Ujedinjeno Kraljevstvo	Sidni Vebster	453.28 km/h
1929	Kalšot Spit, Ujedinjeno Kraljevstvo	Supermarin S.6	Ujedinjeno Kraljevstvo	Ričard Vagorn	528.89 km/h
1931	Kalšot Spit, Ujedinjeno Kraljevstvo	Supermarin S.6B	Ujedinjeno Kraljevstvo	Džon Butman	547.31 km/h

Vidi još

• Hidroavijacija
• Žak Šnajder

Spoljašnje veze

• Zvanična prezentacija Šnajderovog trofeja
• Schneider Contest, 1931
• Schneider Victor's welcome home