Španska groznica

Prizor iz vojne bolnice sa bolesnicima od španske groznice (Fort Rajli (Kanzas), Kamp Fanston)

Španska groznica ili Španski grip je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata (januar 1917 – decembar 1920), i u tri talasa se širila Zemljom. Ona je prva od dve pandemije uzrokovane virusom influence A H1N1. Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana i imala je klinički ispoljenu bolest (oko petsto miliona ljudi), a umrlo je oko pedeset miliona ljudi. Dakle, španska groznica je odnela pet puta više života nego Prvi svetski rat. Proučavanje španske groznice možda može doneti rezultate koji će pomoći da se izbegne pojava neke nove smrtonosne pandemije.

Simptomi

Žrtve španske groznice uveliko su patile. Nekoliko sati nakon osećanja prvih simptoma, javljali su se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve bi pomodrile. Ponekad bi plava boja postala toliko izražena da je bilo teško odrediti originalnu boju kože pacijenta. Pacijenti bi imali tako snažan kašalj da su neki pokidali čak i svoje trbušne mišiće. Pena i krv su navirali iz usta i nosa. Neki su krvarili i iz ušiju, neki povraćali, a drugi nisu mogli kontrolisati svoje ponašanje, mokrenje ili defekaciju. Španska groznica pogodila je svet tako naglo i teško da su mnoge od njenih žrtava umrle u roku od nekoliko sati od prvog simptoma. Neki su umrli dan ili dva nakon što su shvatili da su bolesni. Ozbiljnost ove groznice bila ja alarmantna. Ljudi su širom sveta bili zabrinuti da će pogoditi i njih. Neki gradovi naredili su svima da nose maske. Pljuvanje i kašljanje u javnosti je bilo zabranjeno. Zatvorene su škole i pozorišta, a ograničena masovnija okupljanja.

Istorija

Grafikon mortaliteta u Severnoj Americi i Evropi tokom 1918-19

Prvi talas pandemije španske groznice započeo je u proleće 1918. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života. Drugi pandemijski talas započeo je u jesen 1918, a treći u zimu 1919. Geografska lokacija prve pojave pandemičnog virusa nije poznata, a postoji mišljenje da je bolest nazvana španskom zbog toga što Španija nije bila učesnik rata, te se o bolesti od samog početka otvoreno pisalo u štampi, za razliku od drugih zemalja gde je bila prisutna jaka cenzura. Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji tokom španske groznice ima malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti i stvaranje nove države upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna. Međutim, gotovo sigurno je bolest uzela veliki danak, kao i u drugim evropskim državama. Bolest se javila kod srpskih vojnika u aprilu na Krfu, a u julu na Solunskom frontu.

Pre početka španske groznice, a od 1890. godine, smatralo se da influencu izaziva Haemophilus influenzae (Pfajferov bacil). Pfajfer je ovu bakteriju pronašao tokom pandemije influence 1889–1890. godine. Tokom trajanja španske groznice javlja se sumnja u pogledu tačnosti navođenja Pfajferovog bacila kao etimološkog uzročnika influence. Petog oktobra 2005. objavljeno je da je rekonstruisan, odnosno praktično ponovno oživljen uzročnik španske groznice. Rekonstrukciju su izveli naučnici iz Si Di Sija (Centers for Disease Control and Prevention) iz Atlante, u saradnji sa naučnicima Instituta za Patologiju američke vojske i Mount Sinai School of Medicine. Naučnici se nadaju da će detaljnim proučavanjem virusa španske groznice u potpunosti izučiti osnovu virulencije i patogenosti virusa influence. Velika pažnja je usmerena na ova izučavanja zbog globalnog straha da bi aktuelni ptičiji grip, izazvan virusom influence A (H5N1), mogao izazvati pandemiju poput one 1918–1919. godine. Upoređivanjem virusa španske groznice i aktuelnog virusa ptičijeg gripa nastoje se izvući zaključci o tome koliko je blizu ili daleko virus ptičijeg gripa od pandemične sposobnosti.

Naučnici smatraju da gotovo zasigurno rekonstruisani virus španske groznice ne bi izazvao bolest takvih razmera kao 1918. godine u slučaju izlaska iz laboratorije. Razlog tome je globalni imunitet koji je stvoren kontaktom sa H1N1 virusima influence.

Španska groznica u Srbiji

Istoriografi u Srbiji su decenijama unazad istraživačku pažnju usmeravali ka razotkrivanju velova zaborava sa slavnih ratnih pobeda i političkih i diplomatskih napora, zapostavljajući brojne aspekte društvene istorije u koje spadaju i pojave i posledice različitih bolesti. Uz sve to, tiha smrt u krevetu, od posledica bolesti, nije doživljavana kao „herojska“, poput one na ratištu. Zato joj je pridavana manja pažnja. Izuzetak predstavlja epidemija udružena tri tifusa iz prve polovine 1915. godine, ali ona je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Istraživačka stremljena usmerena ka njoj direktno su povezana sa vojnim, političkim i diplomatskim angažmanom, sa velikom pažnjom koju je ta epidemija izazvala u svetu, i aktivnostima brojnih stranih lekarskih misija. Zato je ova epidemija, za razliku od epidemije španske groznice bila tema mnogih radova. Situacije se iz osnova promenila 2020. godine, kada je pod uticajem pandemije Kovida,  njome, počeo da se bavi prof. dr Vladimir Krivošejev, istoričar i kulturolog, okupljajući oko sebe i druge saradnike. Već krajem te godine, iz štampe je izašla knjiga Epidemija španske groznice u Srbiji 1918-1919 - sa posebnim osvrtom na valjevski kraj.

Istraživanja koja je sproveo dr Krivošejev ukazala su da, pošto je sa tla Sjedinjenih Američkih Država stigao do francuskih luka, virus španske groznice je „lađama francuskim“ dospeo do egejskih i jonskih pristaništa, i već je tokom proleća 1918. počeo da obara u postelju srpske vojnike na Solunskom frontu. U Srbiju je stigao drugim, kopnenim putevima, nešto kasnije, tokom leta. Beogradske novine su 11. jula informisale čitaoce da se bolest koja je zahvatila celu Evropu, pojavila i u Beogradu. Šest dana kasnije Beograđanka Natalija Aranđelović u svoj dnevnik upisuje: „Danas se nikako ne osećam dobro. Groznica me lomi, ispod grudi me boli već 4-5 dana“. Sećajući se tih dana Valjevka Perka Spasenić je zabeležila: „Počela je u leto i oni koji su je prvi dobili prolazili su bolje jer su jeli lubenice i prali glavu hladnom vodom“.

To je bio prvi, benigniji talas pandemije. Drugi, sa novim, mutiranim, i znatno mortalnijim sojem virusa pojavio se krajem leta. Po svemu sudeći srpske i francuske trupe su u proboj Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine krenule već zaražene. U rezervnim bolnicama koje su se formirale duž linija prodora, od Velesa i Štipa, pa dalje ostajalo je znatno više obolelih nego ranjenih. Obilazeći ih, dr Roman Sondermajer je u svoj dnevnik zabeležio da je samo u Mitrovici registrovao 350 obolelih od gripa, od kojih 150 sa zapaljenjem pluća; umrlo je više od 50 vojnika, 7 u poslednjih 24 časa. Flora Sends se sećala da je u bolnici u Ćupriji svaki dan umiralo 2 do 3 obolela. Iz Niške bolnice je poslat izveštaj da imaju 1.400 obolelih, a da pristižu i novi. Više od 95% Francuza sahranjenih na tlu Srbije umrlo je od posledica virusa, a ne od metka, šrapnela ili bajoneta.

Oboleli vojnicu su epidemiju proširili na južne delove Srboje, dok se na severu ona razvijala i pre dolaska oslobodilaca. Natalije Aranđelović je sredinom oktobra u svoj dnevnik upisala da „grdan svet umire od ove španske groznice“, a Valjevka Perka Spasenić se sećala: „Pre nego što su naši trebali da dođu zavladala je španska groznica u tolikoj meri da je po troje – četvoro u kući umiralo od nje, pa i cela porodica“.

Čuvena Flora Send sećala se dočeka oslobodilaca: „Čitav grad je izašao na ulicu; svi su klicali i pljeskali, stavljali su cveće na vratove konja“. Masovana okupljanja bez protivepidemijskih mera su doprineli da se, koncentracija virusa poveća i „sabije epidemijska kriva“, te da, kako je iz tek oslobođenog Kragujevca izvestio vojvoda Bojović, oboli cela armija i stanovništvo.

Epidemija, sa punim mortalnim udarom je u Srbiji trajala kratko, od kraja septembra - početka oktobra, kako gde, pa do pred kraj 1918. godine. Vrlo brzo je dostignut kolektivni imunitet, ali po koju cenu.  Prota Milan D. Smiljanić je u knjigu umrlih crkve u Sirogojnu upisao: „Ova je zaraza tako brzo uzela maha da su cele familije ležale bolesne, a da niko nije bio zdrav, da niko nije imao bolesnicima dodati vode ili podložiti peć. Umiralo je mnogo. Ponegde su mrtvi ležali sa bolesnima po 3-4 dana jer nije imao ko da ih sahrani. Često su žene same kopale rake i sahranjivale. U jednu raku dvoje, troje je zakopavano. Poneke su kuće sasvim opustele. Pošto ima mnogo mrtvih, a ova mi je knjiga mala, počeh ovako rubrike na dvoje razdva­jati, da bi sve u ovaj protokol moglo stati“.

Detaljna istraživanja upisa u knjige umrlih iz različitih delova Srbije ukazala su da je u Srbiji od posledica drugog talasa  španske groznice, za samo par jesenjih meseci 1918. umrlo više od 3% stanovništva,, istina, negde i manje od 0,5 posto, ali u pojedinim zabačnim ruralnim krajevima za par meseci je umrlo i više od 10% stanovništva. Ukupan broj žrtava pandemije bio je znatno više od 100.000 ljudi. To je brojka slična broju života koje je krajem 1914 i tokom prve polovine 1915 odnela čuvena epidemija tifusa. Ali ne sme da se zanemari da je tada bilo reči o tri udružene tifusne bolesti, koje su harale pola godine, a 1918 se radilo o samo jednoj bolesti, čiji je glavni udar potrajao samo par meseci. Uz to, bitno je da se naglasi, da je u Srbiji 1918. godine živelo znatno manje stanovnika nego na početku 1915.

Vidi još

• Pandemija gripa H1N1 u SAD 1918.

Literatura

• Taubenberger, Jeffery K.; Morens, David M. (januar 2006). „1918 Influenza: the Mother of All Pandemics”. Centers for Disease Control and Prevention. 12 (1): 15—22. PMID 16494711. doi:10.3201/eid1201.050979. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dr Aleksa Savić, “Influenca”, Štamparska radionica Ministarstva Vojnog, Solun, 1918.
• The American Experience, A Letter from Camp Devens, Massachusetts, 1918,(www.pbs.org/wgbh/amex/influenza)
• Dr Jov. St. Kujačić, „Influenca ili grip“, Štamparija Glavnog Saveza Srpskih zemljoradničkih Zadruga, Beograd, 1931.
• “Reasearchers Reconstruct 1918 Pandemic Influenza Virus; Effort Designed to Advance Preparedness“, CDC, (www.cdc.gov), October 5, 2005
• Jamie Shreeve, “Why Revive a Deadly Flu Virus?“, The New York Times, January 29, 2006
• časopis „Vox medici“, Novi Sad, maj 2006
• Krivošejev Vladimir, Epidemija španske groznice u Srbiji 1918-1919, Novi Sad: Prometej, 2020.
• Antonovics J, Hood ME, Baker CH (april 2006). „Molecular virology: was the 1918 flu avian in origin?”. Nature. 440 (7088): E9; discussion E9—10. Bibcode:2006Natur.440E...9A. PMID 16641950. doi:10.1038/nature04824. 
• Afkhami, Amir (2003). „Compromised Constitutions: The Iranian Experience with the 1918 Influenza Pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 77 (2): 367—392. doi:10.1353/bhm.2003.0049.  – Open access material by the Psychiatry and Behavioral Sciences at Health Sciences Research Commons.
• Afkhami, Amir (29. 3. 2012) [15 December 2004]. „Influenza”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. Fasc. 2. XIII (Online izd.). New York City: Bibliotheca Persica Press. str. 140—143. 
• Barry JM (2004). The Great Influenza: The Epic Story of the Greatest Plague in History. Viking Penguin. ISBN 978-0-670-89473-4. 
• Barry JM (januar 2004). „The site of origin of the 1918 influenza pandemic and its public health implications”. Journal of Translational Medicine. 2 (1): 3. PMC 340389 . PMID 14733617. doi:10.1186/1479-5876-2-3. 
• Benedict ML, Braithwaite M (2000). „The Year of the Killer Flu”. In the Face of Disaster: True Stories of Canadian Heroes from the Archives of Maclean's. New York, N.Y: Viking. str. 38. ISBN 978-0-670-88883-2. 
• Billings M (1997). „The 1918 Influenza Pandemic”. Virology at Stanford University. Arhivirano iz originala 27. 6. 2009. g. Pristupljeno 1. 5. 2009. 
• Bristow, Nancy K (2012). American Pandemic: The Lost Worlds of the 1918 Influenza Epidemic. Oxford University Press. 
• „1918 Influenza: the Mother of All Pandemics”. Arhivirano iz originala 1. 10. 2009. g. Pristupljeno 2. 9. 2009. 
• Chandra S, Kuljanin G, Wray J (avgust 2012). „Mortality from the influenza pandemic of 1918-1919: the case of India”. Demography. 49 (3): 857—65. PMID 22661303. doi:10.1007/s13524-012-0116-x. 
• Collier R (1974). The Plague of the Spanish Lady – The Influenza Pandemic of 1918–19. Atheneum. ISBN 978-0-689-10592-0. 
• Crosby AW (1976). Epidemic and Peace, 1918. Westport, Ct: Greenwood Press. ISBN 978-0-8371-8376-3. 
• Crosby AW (2003). America's Forgotten Pandemic: The Influenza of 1918 (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54175-6. 
• Davis RA (2013). The Spanish Flu: Narrative and Cultural Identity in Spain, 1918. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-33921-8. 
• Denoon, Donald (2004). „New Economic Orders: Land, Labour and Dependency”. Ur.: Denoon, Donald. The Cambridge History of the Pacific Islanders. Cambridge University Press. str. 247. ISBN 978-0-521-00354-4. 
• dos Reis M, Hay AJ, Goldstein RA (oktobar 2009). „Using non-homogeneous models of nucleotide substitution to identify host shift events: application to the origin of the 1918 'Spanish' influenza pandemic virus”. Journal of Molecular Evolution. 69 (4): 333—45. Bibcode:2009JMolE..69..333D. PMC 2772961 . PMID 19787384. doi:10.1007/s00239-009-9282-x. 
• Ewald PW (1994). Evolution of infectious disease. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506058-4. 
• Fox, Maggie (29. 12. 2008). „Researchers unlock secrets of 1918 flu pandemic”. Reuters. Pristupljeno 2. 9. 2009. 
• Fox, Maggie (16. 6. 2010). „Swine flu shot protects against 1918 flu: study”. Reuters. 
• Galvin J (31. 7. 2007). „Spanish Flu Pandemic: 1918”. Popular Mechanics. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
• Garret TA (2007). Economic Effects of the 1918 Influenza Pandemic: Implications for a Modern-day Pandemic (PDF). 
• Gladwell M (29. 9. 1997). „The Dead Zone”. New Yorker. 
• Hays JN (1998). The Burdens of Disease: Epidemics and Human Response in Western History. str. 274. ISBN 978-0-8135-2528-0. 
• He DH, Dushoff J, Day T, Ma J, Earn DJ (2011). „Mechanistic modelling of the three waves of the 1918 influenza pandemic”. Theoretical Ecology. 4 (2): 283—288. ISSN 1874-1738. doi:10.1007/s12080-011-0123-3. 
• He D, Dushoff J, Day T, Ma J, Earn DJ (septembar 2013). „Inferring the causes of the three waves of the 1918 influenza pandemic in England and Wales”. Proceedings. Biological Sciences. 280 (1766): 20131345. PMC 3730600 . PMID 23843396. doi:10.1098/rspb.2013.1345. 
• Honigsbaum M (2008). Living with Enza: The Forgotten Story of Britain and the Great Flu Pandemic of 1918. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-21774-4. 
• Humphries, Mark Osborne (2014). „Paths of Infection: The First World War and the Origins of the 1918 Influenza Pandemic” (PDF). War in History. 21 (1): 55—81. doi:10.1177/0968344513504525. 
• Johnson NP, Mueller J (2002). „Updating the accounts: global mortality of the 1918-1920 "Spanish" influenza pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 76 (1): 105—15. PMID 11875246. doi:10.1353/bhm.2002.0022. 
• Knobler S, Mack A, Mahmoud A, Lemon S (ur.). „1: The Story of Influenza”. The Threat of Pandemic Influenza: Are We Ready? Workshop Summary (2005). Washington, D.C.: The National Academies Press. str. 60—61. 
• Kobasa D, Jones SM, Shinya K, Kash JC, Copps J, Ebihara H, Hatta Y, Kim JH, Halfmann P, Hatta M, Feldmann F, Alimonti JB, Fernando L, Li Y, Katze MG, Feldmann H, Kawaoka Y (januar 2007). „Aberrant innate immune response in lethal infection of macaques with the 1918 influenza virus”. Nature. 445 (7125): 319—23. Bibcode:2007Natur.445..319K. PMID 17230189. doi:10.1038/nature05495. 
• Kohn GC (2007). Encyclopedia of plague and pestilence: from ancient times to the present (3rd izd.). Infobase Publishing. str. 363. ISBN 978-0-8160-6935-4. 
• Dorratoltaj, Narges (29. 3. 2018). Carrell, Heidi, ur. „What the 1918 Flu Pandemic Can Teach Today's Insurers”. AIR Research and Modeling Group. Pristupljeno 28. 5. 2019. 
• Morrisey, Carla R. (1986). „The Influenza Epidemic of 1918”. Navy Medicine. 77 (3): 11—17. 
• Noymer A, Carreon D, Johnson N (april 2010). „Questioning the salicylates and influenza pandemic mortality hypothesis in 1918-1919”. Clinical Infectious Diseases. 50 (8): 1203; author reply 1203. PMID 20233050. doi:10.1086/651472. 
• Pankhurst R (1991). An Introduction to the Medical History of Ethiopia. Trenton: Red Sea Press. ISBN 978-0-932415-45-5. 
• Patterson KD, Pyle GF (1991). „The geography and mortality of the 1918 influenza pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 65 (1): 4—21. PMID 2021692. 
• Philips H (2010). „The re-appearing shadow of 1918: trends in the historiography of the 1918-19 influenza pandemic”. Canadian Bulletin of Medical History. 21 (1): 121—34. PMID 15202430. doi:10.3138/cbmh.21.1.121. 
• Porras-Gallo M, Davis RA, ur. (2014). „The Spanish Influenza Pandemic of 1918–1919: Perspectives from the Iberian Peninsula and the Americas”. Rochester Studies in Medical History. 30. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-496-3. 
• Potter CW (oktobar 2001). „A history of influenza”. Journal of Applied Microbiology. 91 (4): 572—9. PMID 11576290. doi:10.1046/j.1365-2672.2001.01492.x. 
• Price-Smith AT (2008). Contagion and Chaos. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-66203-1. 
• Rice GW (2005). Black November; the 1918 Influenza Pandemic in New Zealand (2nd izd.). University of Canterbury Press. ISBN 978-1-877257-35-3. 
• Simonsen L, Clarke MJ, Schonberger LB, Arden NH, Cox NJ, Fukuda K (jul 1998). „Pandemic versus epidemic influenza mortality: a pattern of changing age distribution”. The Journal of Infectious Diseases. 178 (1): 53—60. JSTOR 30114117. PMID 9652423. doi:10.1086/515616. 
• Starko KM (novembar 2009). „Salicylates and pandemic influenza mortality, 1918-1919 pharmacology, pathology, and historic evidence”. Clinical Infectious Diseases. 49 (9): 1405—10. PMID 19788357. doi:10.1086/606060.  (summary by Infectious Diseases Society of America and ScienceDaily, October 3, 2009)
• Starko, Karen M. (2010). „Reply to Noymer et al.” (PDF). Clinical Infectious Diseases. 50 (8): 1203—1204. doi:10.1086/651473. 
• Taubenberger JK, Reid AH, Janczewski TA, Fanning TG (decembar 2001). „Integrating historical, clinical and molecular genetic data in order to explain the origin and virulence of the 1918 Spanish influenza virus”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 356 (1416): 1829—39. PMC 1088558 . PMID 11779381. doi:10.1098/rstb.2001.1020. 
• Taubenberger JK, Reid AH, Lourens RM, Wang R, Jin G, Fanning TG (oktobar 2005). „Characterization of the 1918 influenza virus polymerase genes”. Nature. 437 (7060): 889—93. Bibcode:2005Natur.437..889T. PMID 16208372. doi:10.1038/nature04230. 
• Taubenberger JK, Morens DM (januar 2006). „1918 Influenza: the mother of all pandemics”. Emerging Infectious Diseases. 12 (1): 15—22. PMC 3291398 . PMID 16494711. doi:10.3201/eid1201.050979. 
• Valentine, Vikki (20. 2. 2006). „Origins of the 1918 Pandemic: The Case for France”. NPR. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
• Vana G, Westover KM (jun 2008). „Origin of the 1918 Spanish influenza virus: a comparative genomic analysis”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47 (3): 1100—10. PMID 18353690. doi:10.1016/j.ympev.2008.02.003. 
• Vilensky JA, Foley P, Gilman S (avgust 2007). „Children and encephalitis lethargica: a historical review”. Pediatric Neurology. 37 (2): 79—84. PMID 17675021. doi:10.1016/j.pediatrneurol.2007.04.012. 
• Beiner G (2006). „Out in the Cold and Back: New-Found Interest in the Great Flu”. Cultural and Social History. 3 (4): 496—505. 
• Duncan, Kirsty (2003). Hunting the 1918 flu: one scientist's search for a killer virus (illustrated izd.). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8748-5. 
• Humphries, Mark Osborne (januar 2013). The Last Plague: Spanish Influenza and the Politics of Public Health in Canada. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-1044-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Johnson N (2006). Britain and the 1918–19 Influenza Pandemic: A Dark Epilogue. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-36560-4. 
• Johnson, Niall (2003). „Measuring a pandemic: Mortality, demography and geography”. Popolazione e Storia: 31—52. 
• Johnson N (2003). „Scottish 'flu – The Scottish mortality experience of the "Spanish flu”. Scottish Historical Review. 83 (2): 216—226. doi:10.3366/shr.2004.83.2.216. 
• Kolata G (1999). Flu: The Story of the Great Influenza Pandemic of 1918 and the Search for the Virus That Caused It. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-15706-7. 
• Little J (2007). If I Die Before I Wake: The Flu Epidemic Diary of Fiona Macgregor, Toronto, Ontario, 1918. Dear Canada. Markham, Ont.: Scholastic Canada. ISBN 978-0-439-98837-7. 
• Noymer A, Garenne M (2000). „The 1918 influenza epidemic's effects on sex differentials in mortality in the United States”. Population and Development Review. 26 (3): 565—81. PMC 2740912 . PMID 19530360. doi:10.1111/j.1728-4457.2000.00565.x. 
• Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Innes W, Daniels RS, Johnson NP (februar 2002). „World War I may have allowed the emergence of "Spanish" influenza”. The Lancet. Infectious Diseases. 2 (2): 111—4. PMID 11901642. doi:10.1016/S1473-3099(02)00185-8. 
• Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Johnson NP, Daniels RS (decembar 1999). „Who's that lady?”. Nature Medicine. 5 (12): 1351—2. PMID 10581070. doi:10.1038/70913. 
• Pettit D, Bailie J (2008). A Cruel Wind: Pandemic Flu in America, 1918–1920. Murfreesboro, TN: Timberlane Books. ISBN 978-0-9715428-2-2. 
• Phillips H, Killingray D, ur. (2003). The Spanish Flu Pandemic of 1918: New Perspectives. London and New York: Routledge. 
• Rice, Geoffrey W.; Palmer, Edwina (1993). „Pandemic Influenza in Japan, 1918–1919: Mortality Patterns and Official Responses”. Journal of Japanese Studies. 19 (2): 389—420. JSTOR 132645. doi:10.2307/132645. 
• Tumpey TM, García-Sastre A, Mikulasova A, Taubenberger JK, Swayne DE, Palese P, Basler CF (oktobar 2002). „Existing antivirals are effective against influenza viruses with genes from the 1918 pandemic virus”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 99 (21): 13849—54. Bibcode:2002PNAS...9913849T. PMC 129786 . PMID 12368467. doi:10.1073/pnas.212519699. 

Spoljašnje veze

• We Heard the Bells: The Influenza of 1918 na sajtu YouTube
• Nature "Web Focus" on 1918 flu, including new research
• Influenza Pandemic on stanford.edu
• The Great Pandemic: The U.S. in 1918–1919. US Dept. of HHS
• The American Influenza Epidemic of 1918–1919: A Digital Encyclopedia Largest digital collection of newspapers, archival manuscripts and interpretive essays exploring the impact of the epidemic on 50 U.S. cities (University of Michigan).
• Little evidence for New York City quarantine in 1918 pandemic. 27 Nov 2007 (CIDRAP News) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. maj 2013)
• Flu by Eileen A. Lynch. The devastating effect of the Spanish flu in the city of Philadelphia, PA, USA
• Dialog: An Interview with Dr. Jeffery Taubenberger on Reconstructing the Spanish Flu
• The Deadly Virus – The Influenza Epidemic of 1918 US National Archives and Records Administration – pictures and records of the time
• The 1918 Influenza Pandemic in New Zealand – includes recorded recollections of people who lived through it
• Influenza 1918 "American Experience" PBS.
• An Avian Connection as a Catalyst to the 1918–1919 Influenza Pandemic
• Fluwiki.com Annotated links to articles, books and scientific research on the 1918 influenza pandemic
• Alaska Science Forum – Permafrost Preserves Clues to Deadly 1918 Flu
• Pathology of Influenza in France, 1920 Report
• Yesterday's News blog 1918 newspaper account on impact of flu on Minneapolis
• "Study uncovers a lethal secret of 1918 influenza virus" University of Wisconsin – Madison, 17 January 2007
• Spanish Influenza in North America, 1918–1919
• 1918 Influenza Virus and memory B-cells – Exposure to virus generates lifelong immune response.
• Influenza Research Database – Database of influenza genomic sequences and related information.
• Spanish Flu with rare pictures from Otis Historical Archives
• "No Ordinary Flu" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2015) a comic book of the 1918 flu pandemic published by Seattle & King County Public Health
• "Closing in on a Killer: Scientists Unlock Clues to the Spanish Influenza Virus" An online exhibit from the National Museum of Health and Medicine.
• Sources for the study of the 1918 influenza pandemic in Sheffield, UK Produced by Sheffield City Council's Libraries and Archives
• Booknotes interview with Gina Kolata on Flu: The Story of the Great Influenza Pandemic of 1918 and the Search for the Virus That Caused It, 27 February 2000.
• Španski grip: Kako je svet izgledao posle pandemije 1918. godine (B92, 6. maj 2020)