Pređi na sadržaj

Špic

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jutarnja špica na platformi Njujorškog metroa
Popodnevna špica na Interstate 95 u Majamiju
Prepune platforme na stanici Bostonu tokom špice

Špic je deo dana tokom kojeg su gužve u saobraćaju na putevima i gužve u javnom prevozu najveće. Obično se to događa dva puta svakog radnog dana; jednom ujutru i jednom popodne ili uveče, u vreme u kojem većina ljudi putuje. Izraz se često koristi za vreme najvišeg zagušenja koji može trajati duže od jednog sata.

Izraz je veoma širok, ali se često odnosi posebno na privatni saobraćaj u automobilu, čak i kada je na putu velika količina automobila, ali nema puno ljudi, ili ako je zapremina normalna, ali postoji neko ometanje brzine. Po analogiji sa saobraćajem u automobilu, termin Internetski špic koristi se za opisivanje perioda vršne upotrebe podataka, što rezultira kašnjenjem i sporijom isporukom podataka.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Naziv je ponekad nepodesan, jer period vrhunca često traje više od jednog sata, a „špic” se odnosi na obim saobraćaja, a ne na brzinu njegovog protoka. Špic može biti od 6 do 10 prepodne (6:00–10:00) i 3–7 popodne (15:00–19:00). Periodi najvišeg saobraćaja mogu varirati od grada do grada, od regiona do regiona i sezonski.

Učestalost usluga javnog prevoza obično je veća u špicu, a često se koriste i duži vozovi ili veća vozila. Međutim, povećanje kapaciteta je često manje od povećanog broja putnika, zbog ograničenja raspoloživih vozila, osoblja i, u slučaju železničkog saobraćaja, kapaciteta koloseka, uključujući dužinu perona. Nastala gužva može naterati mnoge putnike da stoje, a drugi se možda neće moći ukrcati. Ako nema dovoljno kapaciteta, to može učiniti javni prevoz manje atraktivnim, što dovodi do veće upotrebe automobila i delom preusmeravanja zastoj na puteve.

Upravljanje potražnjom u saobraćaju, poput putarina ili naknada zagušenja, osmišljeno je tako da stimulišu ljudi da menjaju svoje vreme putovanja kako bi umanjili zagušenje. Slično tome, cene javnog prevoza mogu biti veće tokom vršnih perioda; ovo se često predstavlja u vidu popusta cene prevoza van špica. Sezonske karte ili karte za više vožnje, koje se prodaju sa popustom, uobičajeno se koriste tokom radnih dana, i često ne uzimaju u obzir razlike u cenama tokom špica.

Razmešteni sati su bili promovisani kao sredstvo za uvećanje potražnje putem dužih vremenskih razdoblje - na primer, u filmu Špica i u pokroviteljstvu Međunarodnog ureda za rad.[1]

Upravljanje saobraćajem po zemljama

[uredi | uredi izvor]

Kina

[uredi | uredi izvor]
Transferna stanice Fusingmen sa linije 2 na liniju 1. Obratite pažnju na barijeru koja se koristi za ograničavanje protoka putnika kako bi se smanjila gužva na peronima Linije 1.

Kina je dom nekih od najprometnijih mreža metroa na svetu.[2] Uprkos agresivnoj ekspanziji brzih tranzitnih mreža u poslednjoj deceniji,[3] brzi rast gradskog stanovništva doveo je do velike potražnje za gradskim prevozom. Neki sistemi rutinski ograničavaju ulaze u stanice i prolaze za transfer kako bi sprečili da mreža bude preopterećena. Na primer, 96 stanica metroa u Pekingu ima ograničenja ulaska u pojedinim delovima dana.[4] Metro u Guangdžou ima 51 stanicu sa ograničenjima protoka putnika.[5]

Kolumbija

[uredi | uredi izvor]

U programu piko i plaka (vrh i registarske tablice) u Bogoti, vozačima nekomercijalnih automobila je onemogućeno da ih voze tokom špica u određenim danima u nedelji. Zabrana vozila svakog dana određena je poslednjom cifrom njihove registarske tablice. Mera je obavezna i oni koji je prekrše se kažnjavaju. Cifre koje su zabranjene svakog dana se rotiraju svake godine.[6]

Japan

[uredi | uredi izvor]
Špic na stanici Šindžuku, Tokio. Stanica je najprometnija na svetu, koristilo ju je oko 3,8 miliona putnika dnevno u 2008. godini

U Japanu je udeo železničkog transporta visok u poređenju sa korišćenjem automobila. Železnički saobraćaj čini 27% ukupnog prevoza putnika u Japanu (drugi primeri: Nemačka (7,7%), Ujedinjeno Kraljevstvo (6,4%), Sjedinjene Američke Države (0,6%)).[7] U području šireg Tokija i metropolitanskoj oblasti Keihanšin postoji gusta železnička mreža i česte usluge, koje čine više od polovine putničkog prevoza; većina ljudi u ovoj oblasti putuje javnim prevozom bez korišćenja automobila.

Tradicionalno je poznato da su železnice u oblasti šireg Tokija veoma zakrčene, a ošija radnici su zaposleni da pomogne putnicima da uđu u voz. Ovo se postepeno poboljšava povećanjem železničkog kapaciteta i upravljanjem potražnjom. Željezničke linije u Tokiju su imale značajno smanjenje pretrpanosti i danas saobraćaju u proseku sa 163 procenta kapaciteta.[a][8] Ovo je u suprotnosti sa prosečnim opterećenjem od 221 procenat projektovanog kapaciteta vozova[a] u špicu 1975. godine.[9]

Velika Britanija

[uredi | uredi izvor]

U Londonu, putničke karte dnevnog špica omogućavaju putovanje u svako doba. Dnevne karte van radnog vremena su 20–50% jeftinije, ali važe za putovanja samo posle 9:30 i vikendom. Ovo je pokušaj da se podstaknu putnici koji putuju na posao londonskom podzemnom željeznicom, lakom željeznicom Doklands, autobusima i tramvajima van prepunog jutarnjeg vrha u radnom danu. Postoji sličan sistem za transport (autobus i metro Tajn i Vear) u oblasti Njukasl na Tajnu. U Londonu naknade zagušenja imaju za cilj da obeshrabre vožnju između 7 i 18 časova.

U Mančesteru, Metrolink sistem lake železnice nudi pojedinačne, povratne i 'Metromaks' karte sa uštedom dana po sniženoj ceni kada se kupe posle 9:30. Ovaj podsticaj je osmišljen da namami putnike da izbegnu svakodnevnu gužvu na stanicama Metrolinka tokom špica.

Za korisnike sa 16–25 Railcard, ponuda za jednu trećinu snižene cene karata važi samo posle 10 časova (osim ako se ne plaća minimalna cena) ili vikendom. Ovo ograničenje ne važi u julu i avgustu, glavnoj sezoni letnjih praznika.[10]

Za druge železničke karte važe druga ograničenja; na primer, porodična i mrežna karta se ne mogu koristiti za putovanja tokom špica unutar Londona i jugoistočne Engleske.[11]

Sjedinjene Države

[uredi | uredi izvor]

Tranzitne agencije – kao što su Metro-Nort koji opslužuje Njujork i WMATA koji opslužuje Vašington – često naplaćuju vozačima višu „cenu špica“ za putovanje tokom jutarnjeg i večernjeg špica.[12][13]

Treći špic

[uredi | uredi izvor]

Termin „treći špic“ je korišćen da se odnosi na period podneva u kome se putevi u gradskim i prigradskim područjima zakrče zbog brojnih ljudi koji svojim vozilima prave pauze za ručak.[14][15] Ovi vozači često posećuju restorane i lokacije brze hrane, gde vozila koja se gužvaju na ulazima izazivaju gužve u saobraćaju.[16] Podnevnom špicu doprinose i aktivni penzioneri koji putuju automobilom da bi se bavili mnogim podnevnim aktivnostima. Područja koja imaju veliku populaciju školskog uzrasta takođe mogu doživeti dodatne gužve zbog velikog broja školskih autobusa i saobraćaja koji preplavi puteve posle ručka, ali pre večernjeg špica. U mnogim evropskim zemljama (npr. Nemačka, Austrija, Mađarska) škole su samo poludnevne, a mnogi ljudi rade samo pola radnog vremena. Ovo uzrokuje treći špic oko 12:30–14 časova, što skreće deo saobraćaja sa večernjeg špica, ostavljajući jutarnji špic kao najintenzivniji period dana.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Staggered Hours Schemes International Labour Office, Geneva
  2. ^ „The world's top 10 busiest metros - Railway Technology”. Railway Technology (na jeziku: engleski). 12. 11. 2014. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  3. ^ „China's Investment in Subways Puts the U.S. to Shame”. Streetsblog USA (na jeziku: engleski). 18. 1. 2018. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  4. ^ L_104278. „北京地铁常态化限流车站达96座 CBD周边车站早晚高峰常限流--北京频道--人民网”. bj.people.com.cn. Arhivirano iz originala 07. 01. 2018. g. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  5. ^ „广州地铁新增三个站常态化限流”. www.sohu.com. 8. 1. 2018. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  6. ^ „Clasificar.com - Trámites”. Arhivirano iz originala 22. 02. 2009. g. Pristupljeno 06. 11. 2022. 
  7. ^ Social and Environmental Report, JR East Japan
  8. ^ „Japan's Most Congested Train Lines”. nippon.com (na jeziku: engleski). 2019-08-23. Pristupljeno 2020-11-10. 
  9. ^ Schaefer, Gary (27. 4. 2000). „Tokyo commuters breathe easier”. The Advocate-Messenger. Danville, Kentucky. Associated Press. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  10. ^ Young Persons Railcard
  11. ^ Family Railcard
  12. ^ „LIRR and Metro-North fares”. MTA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-08-13. g. Pristupljeno 2022-08-13. 
  13. ^ „Cost to Ride | WMATA”. Washington Metropolitan Area Transit Authority. Arhivirano iz originala 2022-08-13. g. Pristupljeno 2022-08-13. 
  14. ^ Fehr, Stephen. "Third Rush Hour Squeezes Into Midday; Road Congestion at Lunchtime Rivals Morning, Evening Commutes". The Washington Post. August 12, 1990
  15. ^ United States Congress. Committee on the District of Columbia. Hearings, reports and prints of the House Committee on the District of Columbia. 1977. 
  16. ^ Langdon, Philip. A better place to live: reshaping the American suburb. str. 177. ISBN 978-0-87023-914-4.  University of Massachusetts.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Špic na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шпиц&oldid=28502176”