Štandšuce Helrigel M1915

Štandšuce Helrigel M1915
Tip	Mašinka
Mesto porekla	Austro-Ugraska
Upotreba
Ratovi	Prvi svestki rat
Proizvodnja
Dizajniran	1915
Varijante	Ne postoje
Specifikacije
Efektivni domet	Ima

Štandšuce Helrigel M1915 (Nemački: Maschinengewehr des Standschützen Hellriegel, Puškomitraljez od rezerviste Helrigela) je bila Austro-Ugraska mašinka na vodeno hlađenje, proizvedena tokom Prvog svetskog rata, u veoma malom broju u vidu eksperimenta.

Istorija

Malo se zna o Štandšuce Helrigel M1915. Jedini izvori o Helrigelu je nekoliko fotografija sačuvanih u arhivu Nacionalne austrijske biblioteke pod nazivom "Maschinengewehr des Standschützen Hellriegel" (bukvalan prevod Puškomitraljez od rezerviste Helrigela). Fotografije datirane u oktobru 1915. godine pokazuju kako puška biva isprobavana na streljani. Naziv i magazin puške pokazuju da je puška bila automatska, a njen dizajner je bio neko ko se zvao Helrigel iz austrijske milicijske jedinice Štandšucen, koja je imala zadatak u odbrani Tirola i regije Forarlberg na prostorima zapadne Austrije, koje su se graničile sa bivše "neutralnom" Italijom.

Razvoj ove puške se poklopio sa ulaskom Italije u Prvi svetski rat na strani Antante i naknadnom objavom rata na Austro-Ugrasku - njenu bivšu saveznicu iz Centralnih sila - što ju je kasnije prisililo da ratuje na 3 fronta. Moguće je da je ideja o pušci došla iz linija fronta, moguće od jednog starešine, pa je proizvodnja puške nastavljena na terenskoj radionici ili u malom skladištu. Takođe je moguće da je ona stvorena na tuđoj inicijativi. Štandšuce nije izašla iz faze prototipa i testiranja i bila je zaboravljena. Verovatno je proizvedena samo jedna puška i ona je ili bila razbijena ili rastavljena.

Po vojnoj tradiciji, oružja se obično nazivaju u čast onoga ko ih je napravio, pa je tako i proizvođač ove puške bio Helrigel, koji je bio oficir ili nekog manjeg ranga. Čovek koji testira oružje na slici ima rang Feldwebel Waffenmeister I Klasse (bukvalan prevod "Terenski poslužitelj Majstor oružja I klase"), rang za podoficire koji je bio odgovoran za artiljeriju i vojni arsenal. Veoma je moguće da je fotografisani čovek i sam Helrigel.

Moguće je da je to prvi konvencionalni dizajn mašinke koji je bio testiran. Vojna teorija nastanka Štanšuce Helrigela je najverovatnije veoma slična ranijim lakim mitraljezima, kao što je Šoša i Brauninga. Laki mitraljez koji mogu da nose vojnici, da se koristi u pešadijskim napadima i u supresivnom pucanju.

Dizajn

Štandšuce Helrigel je bio automatsko oružje. Puška je imala cev na vodeno hlađenje. Taj okvir za vodeno hlađenje je naizgled uzet od Švarclose mašinke. Okvir za vodu je imao dva otvora, jedan da se napuni vodomi, a drugi da otpusti paru. Spoljašnjost cevi je bila pokrivena kožom, kako bi mogao da je drži onaj koji je koristi, a da se ne oprži kada se cev ugreje od pucanja. Druga savijena cev je bila postavljena ispod prethodne i koristila se kao prednji pridržavač. Kundak puške je naizgled modifikovana verzija Manlihera 1985, sa dubljim urezom utora za palac.

Detaljno funkcionisanje unutršnjosti puške nije baš poznato. Naizgled puška je imala mehanizam pokretanja protiv povratnog udarca, sudeći po dvema zavojnicama koje su izbočene iza cilindričnog prijemnika. Na vrhu prijemnika je bio postavljen gvozdeni nišan, za zadnjim nišanom koji je mogao biti podešen u zavisnosti od daljine. Po grubim procenama, brzina ispaljivanja je bila oko 550-650 rundi po minuti. Mada je u stvarnim borbama, brzina ispaljivanja koja je puška mogla da izrdži je bila mnogo manja.

Municija

Štandšuce Helrigel je verovatno koristio 9×23mm Steyr pištoljsku municiju, najčešći tip municije u korišćenju autro-ugrarske vojsce Prvog svetskog rata. Takođe, moguće je da je koristio i .32 ACP, koju je koristio mađarski Fromer stop.

Štandšuce Helrigel je mogao da koristi bubanj šaržer od oko 100-160 rudni. Šaržer u stvari nije bio povezan sa samom mašinkom, već je dopremao metke kroz fleksibilan žljeb. Neobičan izgled bubanj šaržera je dovodio do toga da mnogi ljudi misle da puška funkcioniše na principu "kaiš-punjenja" rundi. Dizajn je veoma sličan nemačkom TM 08 "glista" šaržeru, koji je korišćen kod pištolja Luger P08 i mašinke MR-18. Puška je takođe imala i normalan šaržer od oko 20-30 rundi. Veoma je slično šaržeru Tomsona.

Operacije

Kao što se vidi sa preživelih fotografija, za korišćenje ove puške su bile potrebne dve osobe, onaj koji puca i onaj koji nosi šaržere. Onaj koji nosi šaržere nosi takođe sa sobom ranac koji je mogao da ima do pet bubanj šaržera, dva normalna i opremu za čišćenje oružja. Onaj koji puca nosi kaiš oko ramena, koji je verovatno bio korišćen za nošenje puške. Moguće je da je metalna kopča na kaišu služila za pucanje prilikom hoda, dok je puška u nivou kuka. Sličan uređaj je bio korišćen kod Brauninga, kopča koja je mogla da podrži kundak puške na nivou kuka.

Nedostaci

Štandšuce Helrigel nije imao dvonožac ili bilo šta drugo za ugrađivanje, što je bio problem prilikom neprekidnog pucanja. Verovatno je vojnik trebalo da puca iksljučivo sa ramena ili kuka, što bi smanjilo preciznost puške. Dodatno, na kraju cevi, nije bilo uređaja za prigušivanje njuške mašinke, koji bi smanjio svetlo koje izlazi prilikom pucanja, što bi eventualno zaslepelo onog koji puca, a samim tim još više smanjilo preciznost. Međutim, ovaj problem je verovatno bio ublažen korišćenjem municije za pištolje.

Još jedan potencijalni nedostatak puške je bila veza mašinke i bubanj magazina kroz fleksibilan žljeb. Kada se puca sa ležećeg položaja, onaj koji puca mora da izdrži čitavu težinu mašinke, kako bi osigurao da puška stoji iznad bubanj magazina, što mora da ostane u uspravnom položaju. Ne samo što izgleda relativno neprijatno u dizajnu, ali je takođe moguće da vojnik puca naglo na različite strane, što bi dovelo do kvara u punjenju neobičnog fleksibilnog žljeba.

Ne zna se da li su testovi Štandšuce Helrigel mašinke bili uspešni, ali zbog mnogih osobenosti u dizajnu i komplikovanim pravljenjem, postoji velika verovatnoća da su testovi bili neuspešni i rezltati nezadovoljavajući. Još jedan aspekat neuspeha je i cena puške, koja je zbog izabranih materijala (kao na primer kože) i komplikovane proizvodnje, bila preskupa. Takođe, austro-ugraska vojska u tom peroidu nije imala zaliha za tako ambiciozan i neproveren dizajn. Sve je to dovelo do toga da mašinka Štandšuce Helrigel Model 1915 nikada ne izađe iz faze testova, postajući zaboravljeno oružje u istoriji sa skoro nepostojećim preživelim dokumentacijama.

Popularno u kulturi

Štandšuce Helrigel M1915 je poznata puška igrice Battlefield 1, napravljena od strane DICE-a i EA. Naravno, puška je dosta fikcionalno odrađena unutar igrice.