Štuko
Štukatura odnosno štuko je plastično u većini reljefno ukrašavanje enterijera i eksterijera građevina uz upotrebu štuko maltera i drugih materijala. U početku je bila upotrebljavana kao zamena za manje vrednu nadoknadu kamena. Upotrebljavala se još u starom Rimu a za vreme renesanse se opet vratila u upotrebu i tada je bila omiljena a naročito u vreme baroka i rokokoa, zatim u istorizujućim stilovima kao i za vreme secesije kada sa pojavom nove umetnosti njena upotreba opada. Razlike u nazivima između vrste maltera i štukaturom se odnosi više na upotrebljavanje nego na sastave maltera.
Štukatura se nanosi mokra i stvrdne do veoma guste čvrste supstance. Koristi se kao dekorativni premaz za zidove i plafone, spoljne zidove, kao i kao skulpturalni i umetnički materijal u arhitekturi. Štukatura se može nanositi na građevinske materijale kao što su metal, ekspandirane metalne letve, beton, blokovi od šljunka ili glinena cigla i ćerpič u dekorativne i strukturalne svrhe.[1]
Na engleskom, „štuko” se ponekad odnosi na premaz za spoljašnju stranu zgrade, a „gips” na premaz za unutrašnjost; kao što je opisano u nastavku, međutim, sami materijali često imaju male ili nikakve razlike. Drugi evropski jezici, posebno italijanski, nemaju istu razliku; stucco na italijanskom znači gips i služi za oboje.[2]
Sastav
[uredi | uredi izvor]Osnovni sastav štukature je cement, voda i pesak.[3]
Popravka istorijske štukature
[uredi | uredi izvor]Uzroci pogoršanja
[uredi | uredi izvor]Popravka istorijske štukature treba da počne identifikovanjem uzroka oštećenja završne obrade štukature. Istorijski gledano, primena štukature je bila prilično slična procesu nanošenja krečnog maltera. Popravke treba izvršiti čim problemi postanu vidljivi, jer će se oštećenja vremenom samo pogoršavati. Na štukaturi se mogu formirati pukotine usled taloženja zgrade ili direktnog oštećenja spoljašnjeg premaza. Kada voda uspe da probije premaz, bilo kroz otvor u samoj štukaturi ili ispod njene površine, krhka štukatura može početi da se savija i raspada. Drvo je uobičajeni strukturni materijal koji se često koristi kao podloga ispod štukature. Može da apsorbuje vlagu sa ili ispod nivoa zemlje i odvuče je od prvobitnog izvora problema. Štukatura se takođe može primeniti na zidove kao što su cigla ili kamen, koji takođe mogu biti oštećeni infiltracijom vlage.
Posebno je problematično povećanje vlage iz podzemnih voda ili odvodnje. Štukatura se može odvojiti od vlažne drvene letve ispod i kako drvo truli, štukatura može početi da propada i da se odvaja od nje i zgrade. Oštećenje same štukature dovodi do dalje infiltracije vlage koja pogoršava propadanje završne obrade kao i podloge. Slivnici, oluci, ograde i druga sredstva za upravljanje usmeravanjem vode dalje od zgrade sprečiće pogoršanje štete.[4] Bez odgovarajućeg oluka, voda može prskati na štukature, stvarajući mrlje i ubrzavajući propadanje završne obrade. Poravnavanje tla oko zgrade takođe može biti neophodno da bi se vlaga preusmerila sa konstrukcije i temelja.
Priprema i popravka
[uredi | uredi izvor]U zavisnosti od stepena oštećenja završne obrade, mogu se izvršiti popravke različitog stepena. Male pukotine mogu biti zapečaćene dodatnim slojem završnog premaza ili čak jednostavno slojem boje. Moderni materijali za zaptivanje nisu idealni medijumi za popravku. Izbor za krpljenje ili potpunu popravku štukature zavisi od teksture završnog premaza. Popravke, posebno brojne, napravljene na glatko završnoj površini biće uočljivije, a obnavljanje cele površine novim slojem završnog premaza može biti prikladnije. Nasuprot tome, možda će biti lakše sakriti delove popravke na teksturiranoj površini i potpuna dorada možda neće biti potrebna.[4]
Pripremu treba započeti uklanjanjem svih oštećenih materijala u području koje se popravlja. Svaku štukaturu koja je labava treba ukloniti jer je već propala.[5] Uklanjanje ugroženih materijala može se proširiti na drvenu letvu ili druge podloge koje su takođe mogle biti oštećene, iako bi možda bilo bolje postaviti novu mrežu preko oštećene letve. Mora se voditi računa o ovom pristupu, jer može biti posebno kritičan kada je autentičnost važna za istorijsku zgradu. U takvim slučajevima, zamena oštećene letve se generalno smatra prikladnijom od postavljanja nove mreže. Sve površine treba očistiti da bi se uklonila boja, ulje ili rast biljaka. Spojevi od kamena ili maltera od cigle mogu se zarezati do dubine od 5/8" kako bi se omogućilo pravilno prianjanje nove štukature. Nove štukature ne bi trebalo da se preklapaju sa starom štukaturom.
Da bi se dobila uredna popravka, oblast koju treba zakrpiti treba izjednači pomoću sučelja, pomoću hladnog dleta, sekire, dijamantske testere ili građevinske burgije. Ponekad može biti bolje ostaviti područje koje treba zakrpati u nepravilnom obliku što može rezultirati manje upadljivim mrljama. Pravilna priprema površine koja se krpi zahteva veoma oštre alate i izuzetan oprez od strane izvođača da ne polome ključeve okolne dobre štukature „preteranim šmirglanjem“ prilikom uklanjanja dotrajale štukature.[4]
Dodatna razmatranja
[uredi | uredi izvor]Priprema za proces popravke zahteva testiranje kako bi se utvrdio sastav štukature koja se popravlja. Zbog brojnih faktora, uključujući regionalno dostupne materijale i originalnu izradu, postoji niz materijala koji su možda korišćeni za originalnu primenu štukature. Takođe se mora utvrditi da li je korišćena vrsta štukature na bazi kreča ili na bazi portland cementa. Posebno zabrinjava upotreba portland cementa, koji je tvrđi od prethodnih metoda korišćenih u primeni štukature. Ovaj materijal nije kompatibilan sa mekšim i fleksibilnijim krečnim cementom koji je korišćen u 18. i sredinom 19. veka. Test uzorkovanja je od ključnog značaja za određivanje najbolje mešavine, u smislu izdržljivosti, kompatibilnosti, teksture i boje za upotrebu u procesu popravke. Trebalo bi koristiti testne zakrpe da bi se pomoglo u donošenju ove odluke. U popravci treba koristiti isti broj slojeva kao što je korišćen u prvobitnoj primeni štukature.[4]
Profesionalni izvođač radova koji je upoznat sa procesom popravke istorijske štukature treba da izvrši neophodne popravke. Tipično, vlasnik kuće ne bi trebalo da pokušava sam da popravi štukature.
Dalja istraživanja koja bi trebalo da se sprovedu pre početka popravke uključuju određivanje vrsta sastojaka koji se koriste u originalnoj štukaturi kako bi se boja i tekstura originalnog materijala što je više moguće uskladile. U nekim slučajevima, školjke ili šljunak su korišćeni u štukaturnoj oblogi. Pesak regionalnog porekla, na primer, možda je korišćen u originalnoj aplikaciji, ali možda više nije lako dostupan. Na ovaj način, štukatura je imala tendenciju da se direktno nijansira, iako je ponekad bila farbana nakon nanošenja.[6] Pored toga, upotreba sastojaka kao što je životinjska dlaka bila je popularna u nekim regionima. Treba voditi računa da izvršene popravke uključuju slične sastojke koji su čisti i bez ulja.[7] Ovo je još jedan razlog za upotrebu probnih zakrpa, kako bi se osiguralo da se popravke uklope u originalnu građevinsku teksturu što je više moguće.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Holmes, Mike (5. 9. 2008). „Stucco presents a unique set of problems”. The Globe and Mail.
- ^ Henry, Alison; Stewart, John, ur. (2011). Practical building conservation. Mortars, plasters and renders. Farnham/Burlington: Ashgate Publishing. str. 87.
- ^ Taylor, Glenda; Vila, Bob (22. 2. 2017). „All You Need to Know About Stucco Homes”. bob vila. bob vila. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ a b v g „Preservation Brief 22: The Preservation and Repair of Historic Stucco”. www.nps.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-03.
- ^ „How to Repair Stucco” (na jeziku: engleski). 2007-06-05. Arhivirano iz originala 03. 10. 2018. g. Pristupljeno 2017-12-03.
- ^ „Repairing Stucco”. Old House Restoration, Products & Decorating (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 05. 2024. g. Pristupljeno 2017-12-03.
- ^ „Exterior Stucco”. www.buildingconservation.com. Pristupljeno 2017-12-03.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Grimmer, Anne Grimmer. The Preservation and Repair of Historic Stucco. Technical Preservation Services, Heritage Preservation Services Division, National Park Service.
- Ling, Roger, ur. (1999). Stuccowork and Painting In Roman Italy. Aldershot: Ashgate.
- Wadsworth, Emily (1924). „Stucco Reliefs of the First and Second Centuries still Extant in Rome”. Memoirs of the American Academy in Rome. 4 (4): 9—102. JSTOR 4238518. doi:10.2307/4238518.
- Beard, Geoffrey (1983). „Stucco and Decorative Plasterwork in Europe”.
- „Basics of Rendering A Wall with Sand & Cement”. Lee Jones Building And Roofing (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-13.
- „Is sand and cement render outdated? | External Rendering” (na jeziku: engleski). 2014-01-27. Pristupljeno 2022-01-13.
- „Cement hydration”. Understanding Cement. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012.
- „Rendering”. designingbuildings.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-06.
- „Rendering Exterior Walls and Outside Wall Rendering including Rendering a House”. DIY Doctor (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-06.
- „How much cement sand and lime do I need for rendering”. Civil Sir (na jeziku: engleski). 2021-05-17. Pristupljeno 2022-01-13.
- „Wall Rendering Techniques”. Home Guides | SF Gate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-13.
- Melander, John M.; Farny, James A.; Isberner, Albert W., Jr. (2003). „Portland Cement Plaster/Stucco Manual” (PDF). Portland Cement Association. Arhivirano (PDF) iz originala 12. 4. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-13.
- „Acrylic Rendering vs Cement Rendering | Rok Rendering”. rokrendering.com.au. Pristupljeno 2022-01-13.
- „Guide to basic rendering”. Swan Cement (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-06.
- „Sprayplaster System and Polymer Modified Renders”. monocote.com. Pristupljeno 2022-02-06.
- Howarth, GA (2003). „Polyurethanes, polyurethane dispersions and polyureas: Past, present and future”. Surface Coatings International Part B: Coatings Transactions. 86 (2): 111—118. doi:10.1007/BF02699621.
- Howarth, G.A. and Hayward, G.R., "Waterborne Resins", OCCA Student Monograph No. 3, Oil and Colour Chemists' Association, UK, 1996.
- Howarth, G.A (1995). „5”. Ur.: Karsa, D.R; Davies, W.D. Waterborne Maintenance Systems for Concrete and Metal Structures. 165. Cambridge, U.K: The Royal Society of Chemistry. ISBN 0-85404-740-9.
- Reichel, Alexander; Hochberg, Annette; Köpke, Christine (28. 6. 2005). Plaster, Render, Paint and Coatings: Details, Products, Case Studies (Detail Practice).
- Materials principles and practice. Charles Newey, Graham Weaver, Open University. Materials Department. Milton Keynes, England: Materials Dept., Open University. 1990. ISBN 0-408-02730-4. OCLC 19553645.
- Structural materials. George Weidmann, P. R. Lewis, Nick Reid, Open University. Materials Department. Milton Keynes, U.K.: Materials Dept., Open University. 1990. str. 357. ISBN 0-408-04658-9. OCLC 20693897.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Anne Grimmer, The Preservation and Repair of Historic Stucco [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2012)
- African stucco site
- About.com article on stucco Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2009)
- Good overall page on stucco
- Article about the history and process of Stucco homes
- German site on stucco