401(k)
U Sjedinjenim Američkim Državama, plan 401(k) jeste lični penzioni (štedni) račun koji sponzoriše poslodavac, sa definisanim doprinosima, što je zakonski definisano u pododeljku 401(k) Zakona o internim prihodima SAD.
Periodični doprinosi zaposlenih dolaze direktno iz njihovih plata. Mnogi poslodavci nude ovu opciju svojim radnicima (zaposlenim sa punim radnim vremenom).
Tokom 2019. godine, 401(k) planovi su obuhvatali 6,4 milijardi dolara.[1]
Postoji i mogućnost da se uzme zajam iz svojih 401(k). „Kamata“ na zajam se ne plaća finansijskoj instituciji, već se umesto toga uplaćuje u sam plan 401(k), što u suštini postaje dodatni doprinos nakon oporezivanja u 401(k). Promene glavnice kredita je poresko neutralno sve dok se uredno vraća. Međutim, kamatni deo otplate kredita se vrši sredstvima nakon oporezivanja, ali ne povećava osnovicu nakon oporezivanja u 401(k). Dakle, prilikom raspodele/konverzije tih sredstava, vlasnik će morati po drugi put da plati porez na (samo) sredstva od kamata.[2]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- ^ Benz, Christine (4. 9. 2020). „100 Must-Know Statistics About 401(k) Plans”. Morningstar.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-04.
- ^ Guerra, Tony.