Pređi na sadržaj

Alendronska kiselina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alendronska kiselina
Klinički podaci
Prodajno imeAdronat, Alendros, Arendal, Fosamax
Drugs.comacid.html Monografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
IzlučivanjeRenalno, 50%
Identifikatori
CAS broj66376-36-1 DaY
ATC kodM05BA04 (WHO)
PubChemCID 2088
DrugBankDB00630 DaY
ChemSpider2004 DaY
KEGGC07752 DaY
ChEBICHEBI:2567 DaY
ChEMBLCHEMBL870 DaY
Hemijski podaci
FormulaC4H13NO7P2
Molarna masa249,096
  • NCCCC(O)(P(O)(O)=O)P(O)(O)=O
  • InChI=1S/C4H13NO7P2/c5-3-1-2-4(6,13(7,8)9)14(10,11)12/h6H,1-3,5H2,(H2,7,8,9)(H2,10,11,12) DaY
  • Key:OGSPWJRAVKPPFI-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja234 °C (453 °F)

Alendronska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 249,096 Da.[1][2][3]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 8
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[4] (ALogP) -1,2
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) 2,3
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 180,9

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Russell RG, Watts NB, Ebetino FH, Rogers MJ: Mechanisms of action of bisphosphonates: similarities and differences and their potential influence on clinical efficacy. Osteoporos Int. 2008 Jun;19(6):733-59. PMID 18214569
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).