Algininska kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
E400
| |
| Identifikacija | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.697 |
| EC broj | 232-680-1 |
| E-brojevi | E400 (zgušnjivači, ...) |
| UNII | |
| Svojstva | |
| (C6H8O6)n | |
| Molarna masa | 10,000 - 600,000 |
| Agregatno stanje | bele žuti prah |
| Gustina | 1,601 g/cm3 |
| Kiselost (pKa) | 1,5-3,5 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Algininska kiselina (algin, alginat) je anjonski polisaharid koji je široko zastupljen u ćelijskim zidovima mrkih algi, gde putem vezivanja vode formira viskoznu gumu. U ekstrahovanom obliku ona brzo apsorbuje vodu. Ona ima sposobnost apsorbovanja količine vode koja je 200-300 puta veća od njene težine.[1] Njena boja varira od bele do žuto-smeđe. Prodaje se u obliku filamenata, granula i praha.
Struktura
[uredi | uredi izvor]Algininska kiselina je linearni kopolimer sa homopolimernim blokovima (1-4)-povezanih β-D-manuronata (M) i njihovih C-5 epimera α-L-guluronatnih (G) ostataka, respektivno, kovalentno vezanih u različitim sekvencama ili blokovima.
Monomer se može javiti u homopolimernim blokovima konsekutivnih G-ostataka, konsekutivnih M-ostataka, ili alternirajućih M i G-ostataka.
Forme
[uredi | uredi izvor]Komercijalne varijante alginata se ekstrahuju iz algi, kao što su gigantske morske trave Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, i razni tipovi Laminaria. Algininat se takođe proizvodi pomoću bakterijskihl rodova Pseudomonas i Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3.
- ^ Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Alginat
- Alginat iz algi Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2013)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
