Pređi na sadržaj

Aluminijum hidrid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aluminijum hidrid
Unit cell spacefill model of aluminium hydride
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Aluminijum hidrid
Sistemski IUPAC naziv
Aluman
Drugi nazivi
Alan

Aluminijum(III) hidrid
Aluminijum trihidrid

Trihidridoaluminijum
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.139
Gmelin Referenca 245
  • [AlH3]
Svojstva
AlH3
Molarna masa 29,99 g/mol
Agregatno stanje bela kristalina supstanca, neisparljiva, visoko polimerizovana, iglasti kristali
Gustina 1,486 g/cm3, (čvrsto stanje)
Tačka topljenja 150 °C
Tačka ključanja razlaže se
reaktivan
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Litijum aluminijum hidrid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Aluminijum hidrid je neorgansko jedinjenje sa formulom AlH3. On je bezbojni čvrsti materijal koji je piroforan. Mada se retko sreće van laboratorije, alan i njegovi derivati su korisni kao redukujući agensi u organskoj sintezi.[3]

Struktura

[uredi | uredi izvor]

Alan je polimer. Njegova formula je nekad prikazuje kao (AlH3)n. Aluminijum hidrid formira brojne polimorfe, koji se nazivaju α-alan, α’-alan, β-alan, δ-alan, ε-alan, θ-alan, i γ-alan. α-Alan ima kubnu ili romboedrsku morfologiju, dok α’-alan formira iglama slične kristale i γ-alan formira snopove spojenih igli. Alan je rastvoran u THF-u i etru, i njegova brzina precipitacije iz etra zavisi od metoda pripreme.[4]

Struktura α-alana je određena. Ona se sastoji od atoma aluminijuma okruženih sa 6 atoma vodonika koji su mostovi sa 6 drugih atoma aluminijuma. Al-H rastojanja su međusobno ekvivalentna (172 pm) i Al-H-Al ugao je 141°.[5]

α-AlH3 jedinica
Al koordinacija
H koordinacija

α-Alan je termički najstabilniji polimorf. β-alan i γ-alan se formiraju zajedno, i konvertuju do α-alana nakon zagrevanja. δ, ε, i θ-alan se formiraju u različitim kristalizacionim uslovima. Mada su oni manje termički stabilni, oni se ne konvertuju u α-alan nakon zagrevanja.[4]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Brown, H. C.; Krishnamurthy, S. Tetrahedron 1979, 35, 567.
  4. ^ a b Lund, Gary K., Hanks, Jami M., Johnston, Harold E., US Patent and Trade Office, 2007, Pat. Application # 20070066839
  5. ^ Turley J W,. Rinn H W (1969). „The crystal structure of aluminum hydride”. Inorganic Chemistry. 8 (1): 18—22. doi:10.1021/ic50071a005. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]