CNSA
Puno ime | Kineska nacionalna svemirska administracija (engl. China National Space Administration) Nacionalni astronautički biro (uproš: 国家航天局; trad: 國家航天局; pin: Guójiā hángtiān jú, Vejd-Džajls: Kuo-chia hang-t'ien chü) |
---|---|
Akronim | CNSA |
Vlasnik | Kina |
Osnivanje | 22. april 1993. |
Sedište | Hajdjenski distrikt (Peking, Kina) |
Primarni kosmodrom | JSLC |
Uprava | Tang Dengđe (direktor) Vu Jenhua (zamenik direktora) Tjen Julung (generalni sekretar) |
Budžet | 500 mil. dolara (zvanični) 1,3 mlrd. dolara (Jurokonsalt)[1] |
Zvanični jezici | |
Veb-sajt | www |
Kineska nacionalna svemirska administracija (engl. China National Space Administration, CNSA), izvorno Nacionalni astronautički biro (uproš: 国家航天局; trad: 國家航天局; pin: Guójiā hángtiān jú, Vejd-Džajls: Kuo-chia hang-t'ien chü; IPA: /ku̯ǒtɕi̯á xǎŋtʰi̯ɛ́n tɕy̌/), nacionalna je svemirska agencija Narodne Republike Kine. Vodi nacionalni svemirski program[2] i odgovorna je za planiranje i razvoj kineskih svemirskih projekata. CNSA i CASC (Kineska aeronautička koporacija)[3][4] preuzele su ovlašćenje za sporvođenje svemirskih projekata koje je prethodno imalo Ministarstvo aeronautičke industrije (engl. Ministry of Aerospace Industry, MAI; uproš: 航天工业部; trad: 航天工業部; pin: Hángtiān gōngyè bù). Agencija je podređena Državnoj administraciji za nauku, tehnologiju i industriju za nacionalnu odbranu (engl. State Administration for Science, Technology and Industry for National Defence, SASTIND; uproš: 国家国防科技工业局; trad: 國家國防科技工業局; pin: Guójiā guófáng kējì gōngyè jú), koja je dalje agencija podređena Ministarstvu industrije i informacione tehnologije (engl. Ministry of Industry and Information Technology, MIIT; uproš: 中华人民共和国工业和信息化部; trad: 中華人民共和國工業和信息化部; pin: Zhōnghuá rénmín gònghéguó gōngyè hé xìnxī huà bù).[5][6][7]
Sedište Kineske nacionalne svemirske administracije je u Hajdjenskom distriktu (Peking, Kina).[8][9]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Kineska nacionalna svemirska administracija je nova agencija osnovana 22. aprila 1993. godine, kada je Ministarstvo aeronautičke industrije razdeljeno u CNSA i CASC. Administracija je bila odgovorna za politiku industrije, a korporacija za izvođenje projekata. Ovakva raspodela zadataka se nije pokazala zadovoljavajućom jer su dve pomenute agencije zapravo bile jedna velika agencija, sa istim osobljem i menadžmentom.[2]
Kao deo masivnog restrukturisanja 1998. godine, CASC je razbijen u mnogo manjih kompanija u vlasništvu države. Ispostavilo se da je namera bila da se napravi sistem sličan karakterističnim zapadnjačkim namenskim industrijskim agencijama u kojima entiteti koji su vladine agencije, sa sebi svojstvenom politikom rada, imaju ugovor sa radnim postrojenjima koja su u vlasništvu vlade ali vlada istima ne upravlja.[2]
Funkcija
[uredi | uredi izvor]Kineska nacionalna svemirska administracija je osnovana kao vladina institucija za razvijanje i ispunjavanje kineskih međunarodnih potreba, odobrenjem 8. Nacionalnog narodnog kongresa (NPC) NR Kine. Kasnije je 9. Nacionalnim narodnim kongresom CNSA dobila unutrašnju strukturu Komisije za nauku, tehnologiju i industriju za nacionalnu odbranu (engl. Commission for Science, Technology and Industry for National Defense, COSTIND; uproš: 国防科学技术工业委员会; trad: 國防科學技術工業委員會; pin: Guófáng kēxué jìshù gōngyè wěiyuánhuì). CNSA ima sledeće glavne odgovornosti: potpisivanje vladinih ugovora za svemirske projekte u ime organizacija; međuvladine naučne i tehničke razmene; primenjivanje nacionalne svemirske politike i upravljanje nacionalnim svemirskim programima (nauka, tehnologija i industrija)...
Do danas, Kina je preko vlade potpisala ugovore o saradnji na svemirskim projektima sa Brazilom, Indijom, Italijom, Nemačkom, Pakistanom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Ukrajinom, Francuskom, Čileom i nekim drugim zemljama. Značajna postignuća ostvarena su na polju bilateralnih i multilateralnih tehnoloških razmena i saradnje.[2]
Administratore CNSA imenuje Državni savet Kine (engl. The State Council; uproš: 国务院; trad: 國務院; pin: Guówùyuàn).
Neki projekti
[uredi | uredi izvor]FY 2011
[uredi | uredi izvor]- Tjengung-1 (engl. Tiangong-1; uproš: 天宫一号; trad: 天宮一號; pin: Tiāngōng yī hào): „svemirski laboratorijski modul” od 9,4 tona lansiran 2011. godine
FY 2013
[uredi | uredi izvor]- Čang 3 (engl. Chang'e 3; uproš: 嫦娥三号; trad: 嫦娥三號; pin: Cháng'é sān hào): lunarni modul i lunarni rover lansiran decembra 2013. godine
- Šendžou 10 (engl. Shenzhou 10; uproš: 神舟十号; trad: 神舟十號; pin: Shénzhōu shí hào): druga misija sa ljudskom posadom kao nastavak za Tjengčung-1
Tajkonauti
[uredi | uredi izvor]Deset Kineza je putovalo u svemir (ažurirano: 2013.[ažuriranje]):
Administracije
[uredi | uredi izvor]Trenutni direktor CNSA je Sju Dadže, imenovan decembra 2013. Vu Jenhua je njegov zamenik, a Tjen Julung generalni sekretar.[10]
Istorijat vrha administracije:
- april 1993: Lju Đijuen
- april 1998: Luan Enđe
- 2004: Suen Laijen
- jul 2010: Čen Ćufa[11]
- mart 2013: Ma Singžuej[12]
- decembar 2013: Sju Dadže[10]
Odeljenja
[uredi | uredi izvor]CNSA ima četiri odeljenja pod svojom upravom:
- Odeljenje za generalno planiranje (engl. Department of General Planning; uproš: 综合计划司; trad: 綜合計劃司; pin: Zònghé jìhuà sī)
- Odeljenje za sistemski inženjering (engl. Department of System Engineering; kin: 系统工程司; pin: Xìtǒng gōngchéng sī)
- Odeljenje za naučnu, tehnološku i kvalitativnu kontrolu (engl. Department of Science, Technology and Quality Control; uproš: 科技与质量司; trad: 科技與質量司; pin: Kējì yǔ zhìliàng sī)
- Odeljenje za spoljne poslove (engl. Department of Foreign Affairs; kin: 外事司; pin: Wàishì sī)
Logo
[uredi | uredi izvor]Logo CNSA ima sličan dizajn kao i logo CASC.[13] Strelica u sredini je slična kineskom karakteru 人 koji označava ’čoveka’ ili ’ljude’, čime se želi reći da su ljudi centar svih svemirskih istraživanja. Tri koncentrične elipse simbolizuju tri tipa kosmičkih brzina (minimalna brzina potrebna da objekat dospe u orbitu neke planete, izađe iz gravitacionog polja neke planete odnosno izađe iz Sunčevog sistema u kojem se planeta nalazi),[n. 1] čija su otkrivanja bila svojevrsne prekretnice u istraživanju svemira. Drugi prsten je iscrtan podebljanom linijom, da se naznači da je Kina prošla prvu fazu istraživanja (Zemljin sistem) i da je u toku druge faze istraživanja (Sunečv sistem). Kineski karakter 人 stoji iznad tri prstena kako bi se naglasila ljudska sposobnost napuštanja sistema i istraživanja okoline (prostora). Maslinova grančica se nalaze na logu da bi se istaklo kako se kinesko istraživanje svemira sprovodi u miru odnosno da je po svojoj prirodi nenasilno.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Postoji definisana i brzina potrebna da objekat napusti galaksiju Mlečni put.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Budget
- ^ a b v g „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 2. 2008. g. Pristupljeno 9. 3. 2008.
- ^ China Aerospace Science and Technology Corporation. „Company Profile - CASC”. Pristupljeno 31. 12. 2014.
- ^ „China is developing plans for a 13,000-satellite megaconstellation”. 21. 4. 2021.
- ^ „国家广播电影电视总局”. Arhivirano iz originala 2011-01-23. g. Pristupljeno 2007-09-02.
- ^ „01”. Arhivirano iz originala 2006-01-10. g. Pristupljeno 2007-09-02.
- ^ „工业和信息化部英文译名确定 新网站将上线_科技频道_新华网”. news.xinhuanet.com. Arhivirano iz originala 2008-07-05. g.
- ^ CNSA Home Page. China National Space Administration. Pristupljeno 26. 2. 2016. »地址:北京市海淀区阜成路甲8号 邮编:100048«
- ^ Member Agencies. CCSDS. Pristupljeno 27. 2. 2016. »China National Space Administration #8A, Fucheng Road, Haidian District Beijing, China 100048«
- ^ a b „Resume of Administration”. www.cnsa.gov.cn. Arhivirano iz originala 19. 1. 2014. g. Pristupljeno 22. 8. 2016.
- ^ „陈求发任辽宁省代省长 [Chen Qiufa appointed acting governor of Liaoning]”. People's Daily. 8. 5. 2015.
- ^ Dr. MA Xingrui was appointed as administrator of China National Space Administration
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 27. 6. 2009. g. Pristupljeno 14. 5. 2009.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Stephen Clark (1. 10. 2010). „China's second moon probe dispatched from Earth”. Spaceflight Now. Pristupljeno 1. 10. 2010.
- „China's 2nd lunar probe Chang'e-2 blasts off”. Xinhua. 1. 10. 2010. Arhivirano iz originala 4. 10. 2010. g. Pristupljeno 1. 10. 2010.
- CNSA. „China's Chang'e-5 retrieves 1,731 kilograms of moon samples”. Arhivirano iz originala 4. 1. 2021. g.
- „China to build moon station in 'about 10 years'”. phys.org.
- Austin Ramzy (16. 12. 2013). „China Celebrates Lunar Probe and Announces Return Plans”. The New York Times. Pristupljeno 16. 12. 2013.
- Rivers, Matt; Regan, Helen; Jiang, Steven (3. 1. 2019). „China lunar rover successfully touches down on far side of the moon, state media announces”. CNN. Pristupljeno 3. 1. 2019.
- „China recovers Chang'e-5 moon samples after complex 23-day mission”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2020-12-16. Pristupljeno 2020-12-16.
- „China to advance lunar exploration program”. Xinhua. 6. 2. 2023. Pristupljeno 7. 2. 2023.
- Jones, Andrew (8. 7. 2021). „China's Chang'e 6 mission will collect lunar samples from the far side of the moon by 2024”. Space.com. Pristupljeno 9. 7. 2021.
- „Lunar plans for phase IV”. Arhivirano iz originala 2019-04-15. g. Pristupljeno 2019-01-13.
- Jones, Andrew (28. 11. 2022). „China outlines pathway for lunar and deep space exploration”. SpaceNews. Pristupljeno 29. 11. 2022.
- „China, Russia open moon base project to international partners, early details emerge”. 26. 4. 2021.
- „Lunar Research Station: Russia, China Almost Ready To Ink Pact On 'Moon Base' That Will Rival Artemis Accords - Rogozin”. Latest Asian, Middle-East, EurAsian, Indian News. 1. 6. 2022.
- CNSpaceflight (24. 4. 2023). „CNSA announces to establish International Lunar Research Station Cooperation Organization and founding member states to sign agreement by June” (tvit) — preko Twitter-a.