Pređi na sadržaj

Entoprocta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Entoprocta
Barentsia discreta
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Nadtip: Lophotrochozoa
Tip: Entoprocta
Nitsche, 1869
familije

Barentsiidae (Urnatellidae)
Loxokalypodidae
Loxosomatidae
Pedicellinidae

Entoprocta je tip sitnih beskičmenjaka koji žive pričvršćeni za morsko dno (samo su dve vrste slatkovodne). Pripadaju grupi lofotrohozoa i srodne su morskim mahovinama. Mogu da budu pojedinačne jedinke ili u vidu kolonije. Prema telesnoj duplji pripadaju pseudocelomatima.

Telo im je jednostavne građe i na prvi pogled veoma slično hidrozoama jer se sastoji od:

  • kaliksa (calix) u čijem se središnjem udubljenju nalaze se i usni i analni otvor; udubljenje je okruženo sa 6-36 tentakula;
  • drške kojom je kaliks pričvršćen za podlogu.

Na tentakulama se nalaze treplje (cilije) što predstavlja razliku između njih i hidrozoa. Cilije služe za ishranu tako što se njihovim pokretima sitne čestice hrane dopremaju do usnog otvora. Crevo je u obliku latiničnog slova U. Crevo nema mišiće već radom treplji ćelija crevnog epitela se hrana potiskuje kroz njega. izlučivanje obavljaju protonefridijama.

Nervni sistem je vrpčast i saastoji se od jedne dvorežnjevite ganglije od koje radijalno polaze vrpce za sve delove tela. Od čula su najbolje razvijeni taktilni organi kojih ima najviše na tentakulama. Respiratorni i krvni sistem nemaju.

Razmnožavaju se na dva načina:

  • bespolno, pupljenjem
  • polno, stvaranjem gameta; iz oplođenog jajeta se razvija trepljasta larva koja posle perida plivanja, pada na dno, pričvrsti se i razmnožava pupljenjem bilo kaliksa bilo drške.

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Tip entortokta deli se na četiri porodice:

1. Loxosomatidae, čiji predstavnici žive u zajednici, kao komensali, najčešće sa mnogočekinjastim crvima; najpoznatiji rod je Loxosoma (živi kao solitarni organizam);

2. Pedicellinidae čije su sve vrste kolonijalni organizmi; predstavnik je Pedicellina;

3. Barentsiidae (Urnatellidae) su slatkovodne vrste;

4. Loxokalypodidae

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc — Habdija, B: Beskralješnjaci — bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 — struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]