Hemileccinum impolitum
| Hemileccinum impolitum | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. impolitum
|
| Binomno ime | |
| Hemileccinum impolitum (Fr.) Šutara (2008)
| |
| Sinonimi | |
Hemileccinum impolitum je retka gljiva iz reda vrganja (Boletales). Mikorizna je vrsta. Raste na kiselim podlogama najčešće u nizijskim krajevima u blizini hrastova i grabova. Ne javlja se svake godine. Plodonosi od jula do novembra.
Opis plodnog tela
[uredi | uredi izvor]Šešir kod ove vrste veličine 6-12 cm, retko i do 20 cm. Vrlo je dugo poluloptast, na kraju tek manje-više spljošten, no i tada dosta pravilno kružne ivice (ruba). U mladosti kožica prerasta rub šešira i podvrće se. Kožica je suva i ne lepi se na dodir i dosta je dugo pokrivena lako skidivim srebrnasto sivim slojem. Boja šešira je bleda oker do bledakožnate boje retko i cimetno smeđe.
Cevčice prave manji kanal oko drške dugačke su 7-25 mm. U početku su bledožute boje, da bi ubrzo dobile zagasitu, ali jarku zlaćastu do limun žutu nijansu.
Pore su dugo zatvorene i dosta sitne (dve do tri po 1 mm). Takođe su zaobljene, istobojne cevčicama i na dodir ne menjaju boju.
Drška je visoka 5-14 cm, a debela 2-6 cm batinasta do trbušasto batinasta, puna i tvrda. Bledokrem do bledožute je boje, a u bazi crvenkasta. Bazalna micelija je bledožute boje.
Meso je jedro i debelo često i više od 2 cm. Generalno je belo osim u blizini drške gde žuto. Miris je prijatan, a ukus blago i prijatno pikantan.
Mikroskopija
[uredi | uredi izvor]Spore su bledožute boje, vretenasto-eliptične dimenzija 11,5-13,5 × 4,2-5 μm.
Otisak spora
[uredi | uredi izvor]Otisak spora je zagasitocrveno-braonkasto-cimetne boje.
Jestivost
[uredi | uredi izvor]Jestiva vrsta i jedna od najukusnijih gljiva u Evropi.
Slične vrste
[uredi | uredi izvor]Caloboletus radicans predstavlja vizuelno vrlo slična vrsta koja ima čisto belu kapu. Glavna razlika jeste ta da pore oksidišu kada se oštete postajući plave.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
- Focht, Ivan (1987). Naši vrganji. Zagreb. Nakladni zavod znanje