Pređi na sadržaj

Hibridni pogon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hibridni pogon (preciznije: hibridni sistem pogona) predstavlja naziv koji označava pokretanje vozila pomoću nekoliko različitih izvora energije. Obično se pod ovim podrazumeva kombinacija elektromotora i SUS motora. Koristi se pre svega kod drumskih i železničkih vozila. Hibridni pogon objedinjuje prednosti pogonskih sistema koji ga sačinjavaju, tako što pri različitim režimima vožnje, koristi prednosti različitih sistema pogona.

Danas se razvijaju i testiraju sledeće vrste hibridnog pogona:

Princip rada

[uredi | uredi izvor]

Kombinacija SUS motora, elektromotora i akumulatora - tzv. serijski hibridni pogon je već oprobana. Vozilo sa ovakvim sistemom, u gradskoj vožnji, ili pri vožnji konstantnom brzinom pokreće se jednosmernom elektromašinom, koja pritom radi u režimu elektromotora i snabdeva se električnom energijom iz akumulatora. U tom slučaju SUS motor nije aktivan (njegova spojnica je isključena). U slučaju potrebe za većim ubrzanjem ili pri punom opterećenju, uključuje se (i) SUS motor. U vožnji na veće udaljenosti, vozilo pokreće SUS motor, a elektromašina radi u režimu generatora i dopunjuje akumulatore. Ovo se dešava i pri kočenju vozila, kada se električna energija dobija od inercione energije vozila.

Prednosti i mane

[uredi | uredi izvor]

Prednosti: Hibridni pogon omogućava iskorišćavanje pojedinačnih prednosti pogonskih sistema:

Još jedna velika prednost je mogućnost da integrisani pogonski sistem radi u oblasti rada sa visokim stepenom korisnosti, što dovodi do smanjenja potrošnje energije.

Mane: Veliki nabavni troškovi, veća masa vozila (masa akumulatora i elektro motora) i manji tovarni prostor.

Primeri vozila sa hibridnim pogonom

[uredi | uredi izvor]
Autobus marke „Solaris Trollino 12 AC“ sa pomoćnim dizelagregatom, na ulicama grada Opava u Češkoj
  • Električna manevarska lokomotiva sa vagonom sa baterijama - Češka železnica je adaptirala nekoliko svojih standardnih elektrolokomotiva, tako da mogu da se koriste i na ne-elektrofikovanim prugama. Prepravljene lokomotive mogu da rade u dva režima: režim 'trola' (kao obična elektrolokomotiva) i režim 'akumulator', kada se energija crpe iz akumulatora na posebnom vagonu. Tako mogu da manevrišu i na kolosecima koja nemaju elektromrežu, ili da opsluže industrijski kolosek koji nema elektrovodove, a priključen je na elektrifikovanu prugu, tako da bi bilo nerentabilno slati dizel lokomotivu.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе

[uredi | uredi izvor]