Pređi na sadržaj

Intel 8086

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izgled mikroprocesora

8086 je 16-bitni mikroprocesor dizajniran 1978. u Intelu i predstavlja osnovu x86 arhitekture. Razvoj procesora 8086 je počeo 1976. godine. Intel 8088 je u suštini identičan mikročip sa 8-bitnom spoljnom magistralom za podatke. 8088 je mikroprocesor korišćen u računaru IBM PC.

Arhitektura

[uredi | uredi izvor]
Pinovi

Oba mikroprocesora imaju arhitekturu zasnovanu na 8080 i 8085 sa sličnim skupom registara, ali su prošireni podrškom za 16-bitno adresiranje. Mikroprogrami za 8080 su kompatibilni sa 8086 i 8088. Procesor Intel 8086 poseduje instrukcije za rad sa osmobitnim operandima i sa šesnaestobitnim operandima. Magistrala podataka je šesnaestobitna, dok je adresna magistrala dvadesetobitna. Adresna magistrala i magistrala podataka su vremenski multipleksirani. Radni napon procesora je 5 V.

Postoji mogućnost izbora da li procesor radi u minimalnom ili maksimalnom modu, što daje različita značenja ulazno/izlaznim pinovima.

Maksimalni mod

[uredi | uredi izvor]

različita značenja pinova 24-31 (slika). U ovom modu posebno kolo generiše signale na kontrolnoj magistrali. Maksimalni mod se obično koristi u složenijim i multiprocesorkim sistemima.

Minimalni mod

[uredi | uredi izvor]

Minimalni mod rada procesora se koristi uglavnom za jednostavnije sisteme u kojima se obično naliazi samo jedan procesor. U ovom modu procesor sam generiše signale kontrolne magistrale na pinovima 24-31.

Memorija

[uredi | uredi izvor]

Dostupno je maksimalno 1 MiB memorije, kako je dostupno 20 pinova za adresu. Adresibilna jedinica je bajt. Reč se formira od dva susedna bajta tako što se čita bajt veće težine na višoj adresi dok je bajt manje težine na nižoj adresi. Adresa reči je adresa bajta manje težine. Obično se za ovaj procesor vezuju dva memorijska čipa, tako da parne adrese sadrži jedan, dok drugi sadrži neparne.

Magistrale

[uredi | uredi izvor]

Oba mikroprocesora imaju sledeće interne magistrale:

  • Address Bus (adresna magistrala ) - širine 20 bita = mogućnost adresiranja do 1 MiB memorije.
  • Data Bus - (magistrala za podatke ) - širine 16 bita = mogućnost pristupa podacima širine 16 bita u jednom koraku, odavde potiče naziv 16-bitni mikroprocesor.
  • Control bus (kontrolna magistrala ) - prenosi kontrolne (upravljačke) signale

8088 ima i 8-bitnu eksternu magistralu podataka koja služi za komunikaciju sa koprocesorom.

Registri

[uredi | uredi izvor]
Main registers
AH AL AX (primary accumulator)
BH BL BX (base, accumulator)
CH CL CX (counter, accumulator)
DH DL DX (accumulator, other functions)
Index registers
SI Source Index
DI Destination Index
BP Base Pointer
SP Stack Pointer
Status register
15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 (bit position)
- - - - O D I T S Z - A - P - C Flags
Segment register
CS Code Segment
DS Data Segment
ES ExtraSegment
SS Stack Segment
Instruction pointer
IP Instruction Pointer
8086 registri

Oba mikroprocesora imaju sledeće registre:

  • 4 16-bitna registra opste namene, koji se mogu adresirati i kao 8 8-bitnih registara:
    • AX - Akumulator
    • BX - Bazni registar
    • CX - brojački registar
    • DX - registar podataka
  • 2 16-bitna pokazivačka registra:
    • SP - Stack pointer
    • BP - Base pointer
  • 2 16-bitna index registra:
    • SI - Source index
    • DI - Destination index
  • 4 16-bitna segment registra:
    • CS - Code segment
    • DS - Data segment
    • SS - Stek segment
    • ES - Extra segment
  • IP - Instruction-Pointer
  • Status registar sa 9 flegova:
    • OF - overflow flag
    • CF - carry flag
    • PF - parity flag
    • AF - auxiliary carry flag
    • ZF - zero flag
    • SF - sign flag
    • TF - trap flag
    • IF - interrupt enable flag
    • DF - direction flag

Status registar je šesnaestobitni, međutim aktivno je samo 9 bitova koji predstavljaju gore pomenute flagove.

Brzina

[uredi | uredi izvor]

Mikroprocesori su radili na brzinama od 4.77 do 10 MHz.

Prosečno vreme izvršavanja instrukcija u ciklusima:

  • addition: 3–4 (register), 9+EA–25+EA (memory access)
  • multiplication: 70–118 (register), 76+EA–143+EA (memory access)
  • move: 2 (register), 8+EA–14+EA (memory access)
  • near jump: 11–15, 18+EA (memory access)
  • far jump: 15, 24+EA (memory access)

EA: vreme potrebno za računanje efektivne adrese - od 5 do 12 ciklusa

8086 može raditi i u spoju sa matematičkim koprocesorom, čime se proširuju mogućnosti matematičkih proračuna.

Računari koji koriste 8086

[uredi | uredi izvor]

Mycron 2000 je prvi komercijalni računar koji je imao ugrađen 8086. IBM Displaywriter i Wang Professional Computer su takođe koristili 8086. Najpoznatiji od svih računara je IBM PC, zasnovan na 8086.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Intel mikroprocesori
4004 | 4040 | 8008 | 8051 | 8080 | 8085 | 8086 | 8088 | iAPX-432 | 80186 | 80188 | 80286 | 80386 | 80486 | i860 | i960 | Pentium | Pentium Pro | Pentium II | Celeron | Pentium III | X-Scale | Pentium IV | Pentium M | Pentium D | Pentium Extreme Edition | Xeon | Core | Core 2 | Itanium | Itanium 2