Pređi na sadržaj

Janoš Boljaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Janoš Boljaj
portret Janoša Boljaja
Лични подаци
Датум рођења(1802-12-15)15. децембар 1802.
Место рођењаKluž-Napoka, Transilvanija
Датум смрти27. januar 1860.(1860-01-27) (57 god.)
Место смртиTargu Mureš, Austrijsko carstvo

Janoš Boljaj (mađ. Bolyai János; 18021860) bio je mađarski matematičar. On jedan je od najznačajnijih matematičara na polju hiperboličke geometrije. Ova disciplina razvija se od prve polovine XIX veka, zahvaljujući radu Nikolaja Ivanoviča Lobačevskog.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rodio se i odrastao u Kološvaru, u Transilvaniji, današnjem rumunskom gradu Kluž-Napoka.[1] Janoš je po profesiji bio vojni inženjer i imao je čin kapetana u austrijskoj vojsci. Njegov otac, Farkaš Boljaj, bio je Gausov prijatelj iz studentskih dana. U svojim pismima Gausu, on iznosi rezultate svog sina s područja hiperboličke geometrije. Gaus odgovara kako ne može da hvali rezultate mladog Janoša, jer bi time hvalio sebe, odajući mu time priznanje. Naime, Gaus je stvarno i sam došao do istih rezultata, ali nije smio da ih objavi, plašeći se odjeka koji bi ti radovi mogli izazvati u naučnim krugovima.

Prve rezultate Boljaj je objavio kao dodatak radu svog oca, a kasnije ih Farkaš Boljaj izdaje pod nazivom: "Prilog koji sadrži nauku o prostoru apsolutno istinitu, koja ne zavisi o istinitosti ili lažnosti Euklidovog V postulata, sa dodatkom, u slučaju lažnosti, geometrijske kvadrature kruga."

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Mađarska – Janoš Boljaj”. Elementarijum. Приступљено 24. 1. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]