Pređi na sadržaj

Joomla

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džumla
Džumla 4 administratorski panel
Programer(i)Open Source Matters
Prvo izdanje17 avgust 2005
Stabilno izdanje
5.2.0[1] / 14 oktobar 2024
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uPHP, Javaskript
Operativni sistemMicrosoft Windows, juniksoliki
Veličina26.3 MB (kompresovano) 68.3 MB
Dostupan navišejezični
TipCMS
LicencaGNU-ova opšta javna licenca
Veb-sajthttps://www.joomla.org

Džumla (engl. Joomla; stilizovano: Joomla! ili J!) jeste slobodni sistem za upravljanje sadržajem (engl. CMS) otvorenog koda koji je napisan u programskom jeziku PHP za objavljivanje sadržaja na Vebu i Intranetu, uz korišćenje MySQL, MS SQL (od verzije 2.5) ili PostgreSQL (od verzije 3.0) baze podataka. Napravljena je po MVC arhitekturi koja može da se koristi i nezavisno od CMS-a i već sadrži mogućnosti kao što su keširanje stranica, RSS feeds, prilagođeni izgled stranice za štampu, kratke vesti, blog, ankete, pretragu i podršku za više jezika.

Do januara 2018. godine Joomla! je sa zvaničnog sajta preuzeta preko 92 miliona puta. Preko 8000 besplatnih i komercijalnih ekstenzija je dostupno na zvaničnom Joomla! direktorijumu za ekstenzije.[2] Ekstenzije su takođe dostupne i preko drugih izvora. Po nekim procenama, ovo je drugi po rasprostranjenosti CMS u svetu, posle WordPress-a.[3][4]

Joomla! je licenciran pod GNU Opštom javnom licencom (GNU GPL).

Pregled

[uredi | uredi izvor]

Joomla! ima sistem veb-šablona koji koristi procesor šablona. Njegova arhitektura je prednji kontroler, koji rutira sve zahteve za nestatičke URI preko PHP koji analizira i identifikuje ciljnu stranicu. Ovo omogućava podršku za trajnije veze koje su čitljivije ljudima. Kontroler upravlja i sa prednjim krajem, javnim pogledom i zadnjim krajem (GUI-vođenim) administrativnim interfejsom. Administrativni interfejs (a) skladišti informacije o upravljanju i sadržaju unutar baze podataka i (b) održava konfiguracionu datoteku (configuration.php, koji se obično nalazi u korenu sistema datoteka Joomla! instalacije). Konfiguracijska datoteka obezbeđuje vezu između servera, baze podataka i sistema datoteka i olakšava migraciju veb lokacije sa jednog servera na drugi.[5]

Pozadinski interfejs omogućava operaterima veb lokacija da upravljaju korisnicima, menijima, ekstenzijama i veb sadržajem.[note 1]

Joomla! je dizajnirana da je koriste ljudi koji imaju osnovne veštine kreiranja veb lokacija i zahteva Apache–MySQL–PHP server kao što je LAMP ili WAMP.[note 2] Komercijalno zasnovane usluge veb hostinga mogu uključivati kontrolne table za automatsku instalaciju Joomla! za svoje klijente. Joomla! se može koristiti za kreiranje lokalnih veb aplikacija koje rade na nizu AMP servera.

Upravljanje rizikom, rezervna kopija i oporavak su odgovornost operatera veb lokacije. Joomla! nema alate za pravljenje rezervnih kopija ili oporavak veb lokacija ugrađene u jezgro CMS; postoje proizvodi trećih strana (kao proširenja koja se mogu instalirati ili kao samostalni proizvodi).

Drugi softverski objekti (bilo kao ekstenzije koje se mogu instalirati na izvorno korišćenjem Joomla! okvira ili preko 'softverskih mostova') proširuju opseg aplikacija veb-sajta na forume za diskusiju, galerije fotografija, elektronsku trgovinu, korisničke zajednice i brojne druge veb-bazirane aplikacije.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Australijska kompanija Miro je 2000. godine razvila odgovarajući sistem za upravljanje sadržajem, poznat kao Mambo, a godinu dana kasnije omogućila je njegovo besplatno korišćenje pod GNU licencom. Mambo je veoma brzo pridobio veliku javnu podršku i entuzijazam. Ali, 2005. godine osporavanje autorskih prava sa Mambo Komitetom za Upravljanje pred odborom dovelo je do toga da veliki broj originalnih članova tima napusti dalji razvoj. Rezultat toga je nova zvezda na nebu otvorenog koda (razvija se nova verzija izvornog koda u drugom pravcu) na osnovu koda Mambo, nazvana Joomla.

Joomla! je nastala 17. avgusta 2005. godine, forkovanjem Mambo softvera. Ljudi koji su radili na razvoju Joomla! su kreirali veb-sajt Open Source Matters (OSM) koji je služio za distribuciju informacija softverskoj zajednici. Endru Edi je 18. avgusta objavio poziv za predloge za ime projekta, a 22. septembra je zvanično objavljeno novo ime — Joomla!. Prva verzija je bila prevashodno ribrending, uz ispravke nekoliko poznatih bagova, ali u naredne dve godine objavljeno je 14 verzija i dobijene su brojne nagrade vezane za softver sa otvorenim kodom.[6]

Joomla! tim je 28. maja 2020. godine otkrio da je došlo do povrede podataka koja je potencijalno uticala na 2.700 korisnika otkrivanjem njihovih ličnih podataka.[7] Incident je otkriven internom revizijom veb-stranice koja je istakla prisustvo naloga superkorisnika u vlasništvu pojedinaca izvan OSM. Iako nisu pronađeni dokazi o bilo kakvom neovlašćenom pristupu ličnim podacima, odmah su preduzete mere da se rizik ublaži, uključujući zahtev da svi korisnici promene svoje lozinke.[8]

Joomla! se pravilno piše sa uzvičnikom na kraju, ali se naziv često može videti i bez uzvičnika. Reč potiče od fonetskog spelovanja reči jumla na jeziku Svahili koja znači „svi zajedno“, što je vrlo slično značenju koje reč džumle ima i u srpskom žargonu.

Istorija verzije

[uredi | uredi izvor]
Joomla! verzija[9]
Verzija Datum objavljivanja Podržano do
1.0 22. septembar 2005. 22. jul 2009.
1.5 (LTS) 22. januar 2008. 1. decembar 2012.
1.6 10. januar 2011. 19. avgust 2011.
1.7 19. jul 2011. 24. februar 2012.
2.5 (LTS) 24. januar 2012. 31. decembar 2014.
3.0 27. septembar 2012. april 2013.
3.1 24. april 2013. oktobar 2013.
3.2 6. novembar 2013. oktobar 2014.
3.3 30. april 2014. februar 2015.
3.4 24. februar 2015. mart 2016.
3.5 21. mart 2016. jul 2016.
3.6 12. jul 2016. april 2017.
3.7 25. april 2017. septembar 2017.
3.8 19. septembar 2017. oktobar 2018.
3.9 30. oktobar 2018. avgust 2021.
3.10 (LTS) 17. avgust 2021. avgust 2023.
4.0 17. avgust 2021. N/A
4.1 15. februar 2022. N/A
4.2 16. avgust 2022. N/A
4.3 18. april 2023.
  Zastarelo
  Izdanje više nije podržano
  Izdanje još uvek podržano
  Buduće izdanje

Joomla! 1.0 je objavljena 22. septembra 2005. godine kao preimenovano izdanje od Mambo 4.5.2.3 koja je kombinovala neke greške i bezbednosne ispravke umerenog nivoa.

Joomla! 1.5 je objavljena 22. januara 2008. godine, a zadnje izdanje ove verzije koji nosi broj 1.5.26 je realizovano 27. marta 2013. godine.[10] Verzija 1.5 je bila prva koja je imala za cilj da postigne dugoročnu podršku (LTS); takve verzije, realizovane su za svaka tri veća ili manja izdanja i podržana su tri meseca nakon što je sledeća LTS verzija realizovana.[11] April 2012. godine obeležava zvaničan kraj života Joomla! 1.5; kada je Joomla! 3.0 objavljena, podrška za Joomla! 1.5 je izbledela u aprilu 2013. godine.[12][13]

Joomla! 1.6 je objavljena 10. jula 2011. godine.[14][15] Verzija 1.6 dodaje punu listu kontrole pristupa funkcionalnosti, korisnički definisanu kategoriju hijerarhije, i poboljšanja administratorskog interfejsa.[16]

Joomla! 1.7 je objavljena 19. januara 2011. godine, šest meseci nakon verzije 1.6.0.[17] Verzija 1.7 dodaje poboljšanu bezbednost i poboljšane alatke za migraciju.[18]

Joomla! 2.5 je objavljena 24. januara 2012. godine, šest meseci nakon objavljivanja verzije 1.7.0. Ova verzija je izdanje sa dugoročnom podrškom (LTS). Prvobitno je ovo izdanje trebalo da bude verzija 1.8.0, ali si programeri 9. avgusta najavili da će je preimenovati da bi se uklopila u novu šemu verzije u kojoj je svako (LTS) izdanje X.5 izdanje.[19][20] Verzija 2.5 je bila prva koja je imala mogućnost da radi sa drugim bazama podataka, osim MySQL. Podrška za ovu verziju je produžena do kraja 2014. godine.

Joomla! 3.0 je objavljena 27. septembra 2012. godine.[21] Verzija 3.0 je prvobitno trebalo da bude puštena u julu 2012. godine; međutim, januar/jul izdanje je neprijatan raspored za volontere, i zbog tog razloga je promenjen u septembar/mart izdanje.[22] Dana 24. decembra 2012. godine, odlučeno je da će se dodati još jedna verzija (3.2) na 3.x seriji da se poboljša razvoj životnog ciklusa i proširi podršku za LTS verziju.[23]

Joomla! 3.1 je objavljena 24. aprila 2013. godine.[24] Izdanje 3.1 sadrži nekoliko novih funkcija, uključujući označavanje.

Joomla! 3.2 je objavljena 6. novembra 2013. godine.[25] Izdanje 3.2 je verzija sa isticanjem sadržaja.

Joomla! 3.3 je objavljena 30. aprila 2014. godine.[26] Izdanje 3.3 ima poboljšane karakteristike za lozinke, Mikrodata i dokumentaciju koju pokreće MediaWiki Translate extension.[27]

Joomla! 3.4 je objavljena 24. februara 2015. godine.[28] Izdanje 3.4 sadrži napredak u poboljšanju bezbednosti, kompozitor integracija, Guglov No CAPTCHA reCAPTCHA i nekoliko novih funkcija. Opsežne bezbednosne revizije su najavljene u oktobru 2015. godine sa izdavanjem verzije 3.4.5.

Joomla! 3.5 je objavljena 21. marta 2016. godine.[29] Izdanje 3.5 sadrži informacije za preuzimanje sistema, kategoriju brojač stavki, ubacivanje modula u člancima i mogućnost da se prevuku i ispustite fotografije.

Joomla! 3.6 je objavljena 12. jula 2016. godine.[30] Izdanje 3.6 sadrži subform polje za preuzimanje, prikazuje sve stavke menija, poboljšanje UX-a, poboljšane su Joomla! ispravke, Meni tip ACL i, kategorije u letu.

Joomla! 3.7 je objavljena 25. aprila 2017. godine.[31][32] Izdanje 3.7 sadrži prilagođene oblasti, poboljšan tok rada, višejezički menadžer udruženja, menadžer za pozadinski meni, poboljšano ažuriranje sistema, keš sisteme i menadžer za pakete/produženje (ekstenzije), lakše održavanje proširenja i UX poboljšanja.

Joomla! 3.8 je objavljena 19. septembra 2017. godine.[33][34] Izdanje 3.8 sadrži poboljšani sistem za usmeravanje, Joomla! 4 kompatibilni sloj, instalabilni i višejezični podaci uzorka, poboljšanja kodova i podršku za šifrovanje (using Sodium extension on PHP 7.2, or via sodium_compat polyfill for lower supported versions).

Joomla! 3.9 je objavljena 30. oktobra 2018. godine.[35][36]

Izdanje Joomla! 3.10 će biti poslednje zakazano minorno izdanje serije Joomla! 3.x i sadržaće dugoročnu podršku.

Verzija 4.0 je objavljena 17. avgusta 2021. godine i ima suštinski prilagođen korisnički interfejs. Revidirani su urednik i medijski menadžer. Sada postoje i prilagodljivi šabloni elektronske pošte, poboljšana pristupačnost, nova funkcija pretraživanja, revidirana arhitektura kôda za veću sigurnost, poboljšanja brzine i nove funkcije za saradnju u autorskim timovima.

Verzija 5.0 je objavljena 17. oktobra 2023. godine i povećava minimalnu verziju za PHP (8.1), MySQL (8.0.13) i PostgreSQL (12). Pored toga, MariaDB (10.4) je sada zvanično podržan. Pozadinski šablon je dobio tamni režim i mnoga poboljšanja su napravljena u bazi kôda.

Verzije u upotrebi

[uredi | uredi izvor]

Prvi grafikon ispod prikazuje prevalenciju različitih verzija Joomla! među svim veb lokacijama koje koriste Joomla! u januaru 2023. godine.[37]

Drugi grafikon ispod pokazuje rasprostranjenost različitih verzija Joomla! u poslednjih 180 dana do 7. decembra 2023. godine.[38]

Verzije Joomla! u upotrebi, mart 2023. godine

  1 (6,9%)
  2 (10,6%)
  3 (82,4%)
  4 (0,1%)

Verzije Joomla! u upotrebi u 180 dana do 7. decembra 2023. godine

  3.5 (0,43%)
  3.6 (1,51%)
  3.7 (0,50%)
  3.8 (1,17%)
  3.9 (8,66%)
  3.10 (40,69%)
  4.0 (0,62%)
  4.1 (0,65%)
  4.2 (2,96%)
  4.3 (19,42%)
  4.4 (16,55%)
  5.0 (6,84%)

Više podataka na Joomla! Usage Statistics stranici.

Razvoj i podrška

[uredi | uredi izvor]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Joomla! se održava kao projekat otvorenog koda od strane zajednice volontera i licencirana je pod GNU opšta javna licenca na principu 'kakav jeste', bez ikakvih garancija, uključujući podrazumevane garancije o prodaji i prikladnosti za određenu namenu.[39] Izvorni kôd se održava na GitHub. Na vrhu su dva najpopularnija javna foruma za raspravu o Joomla! i traženje tehničkog saveta https://forum.joomla.org i https://joomla.stackexchange.com.

Instalacija

[uredi | uredi izvor]

Kao većina drugih veb-aplikacija, Joomla! se može pokrenuti na AMP platformi.[40] Mnoge hosting kompanije omogućavaju automatsku instalaciju putem kontrolnog panela. Mnoge veb-stranice pružaju informacije o instaliranju i održavanju Joomla! sajtova.

Migracija/configuration.php

[uredi | uredi izvor]

Joomla! koristi datoteku za podešavanja (configuration.php, koja se obično nalazi u korenu Joomla! instalacije) da kontroliše različite postavke, uključujući i (ali ne ograničavajući se na) postavke za veze sa bazom podataka. Zbog upotrebe datoteke podešavanja, migracija veb-sajta sa jednog servera na drugi je relativno jednostavna.[41]

Ekstenzije

[uredi | uredi izvor]

Joomla! ekstenzije proširuju funkcionalnost Joomla! veb-sajtova. Svaka od ovih ekstenzija obrađuje određenu funkciju. Mnoga proširenja koja je izgradila Joomla! zajednica nisu besplatna, i zahtevaju isplatu za preuzimanje. Joomla! ekstenzije se mogu podeliti na pet tipova:

  • Komponente su najveća i najsloženija proširenja. Većina komponenti imaju dva dela: deo koji je vezan za sajt i administratorski deo. Svaki put kada Joomla! učita stranice, jedna komponenta se poziva da donese telo glavnoj stranici. Komponente proizvode najveći deo stranice, jer se pokreću preko stavke menija.
  • Moduli su dinamičan ili statičan izlaz u poziciji šablona. Šabloni definišu dinamičke pozicije koje mogu biti dodeljene modulima. Primer bi mogao da bude boks za oblik prijavljivanje na bočnoj traci. Ovo bi moglo da se poredi sa drugim CMS "dodaci u bočnoj traci". Više modula mogu se dodeliti svakoj poziciji i zadatak svakog modula može da se kontroliše po stavkama menija. Istorijski gledano, moduli se dodeljuju bočnom okolo glavnom izlazu komponente.
  • Plagin dodaci obrađuju informacije vezane za veb-stranicu prilikom njenog učitavanja, a mogu da urade sve od pretraživanja sadržaja do maskiranja adresa elektronske pošte koje detektuju u cilju zaštite od programa koji prikupljaju te adrese za slanje uznemiravajućih poruka.
  • Šabloni opisuju glavni projekat Joomla! veb-sajta. Dok CMS upravlja sadržaja sajta, šabloni određuju stil (izgled i osećaj), kao i raspored na sajtu.[42]
  • Biblioteke su obično ekstra PHP biblioteke koje pružaju funkcionalnost za komponente, module ili plugin dodatke za njihov ispravan rad.
  • Jezici su vrlo jednostavna ekstenzija koji mogu ili da se koriste kao osnovni deo ili kao dodatak. Informacije o jeziku i fontu mogu se koristiti i za pdf ili psd za Joomla! konverzije.
  • Dokumenti su pojedinačni dokumenti koji se mogu instalirati bilo gde u Joomla! dokument sistemu. Primeri za ovo uključuju dozvoljavajući produžetak kojima programeri mogu da obezbede dodatni obrazac šablona.
  • Paketi omogućavaju korisniku da instalira bilo koji drugi tip proširenja u kombinaciji sa gore navedenim. Na ovaj način je omogućeno da se povezani paketi mogu instalirati i deinstalirati u jednoj akciji, a ne kao zasebne celine.

Šabloni

[uredi | uredi izvor]

Postoje dva tipa šablona koji se koriste u Joomla! CSS: prednji i pozadinski šabloni. Prednji šablon predstavlja veb lokaciju korisniku koji pregleda njen sadržaj. Pozadinski šablon predstavlja panel kontrolu za administraciju veb lokacije.

Šabloni se instaliraju kao ekstenzije za Joomla! i mogu se prilagoditi zamenama izvornog koda i / ili CSS-a.[43]

Standardni šabloni su uključeni prilikom instalacije, dok se drugi šabloni trećih strana mogu instalirati kasnije. Generalno, šabloni dizajnirani za svaku glavnu verziju Joomle-a nisu interoperabilni sa drugim glavnim verzijama Joomla!. Sledeća tabela navodi standardne šablone instalirane sa svakim glavnim izdanjem Joomla!.

Joomla šabloni po glavnom izdanju
Koristi se u verzijama Prednji šablon Pozadinski šablon
1.0
madeyourweb
rhuk_solarflare_ii
joomla_admin
1.5
beez
ja_purity
rhuk_milkyway
khepri
1.6, 1.7 & 2.5
atomic
beez_20
beez5
bluestork
hathor
3.x
beez3
protostar
hathor
isis
4.0
cassiopeia
atum

Bezbednost

[uredi | uredi izvor]

Zbog svoje popularnosti i poznatih bezbednosnih problema, Joomla! instalacije su više puta meta napada, posebno u obliku takozvanih pokvarivača. Međutim, prema IBM studiji iz 2008. godine, broj bezbednosnih praznina u veb aplikacijama generalno se dramatično povećao, tako da su u principu svi sistemi pogođeni ovim problemom.

U Joomla! razvojnom timu postoji posebno odeljenje koje se bavi samo pronalaženjem grešaka i zove se 'Odred za greške'. Pre svega, brojne komponente trećih strana izazivaju povećan bezbednosni rizik, koji hakeri iskorišćavaju. Neka od ovih ekstenzija zahtevaju veoma široka prava na serveru, koja obično nisu eksplicitno navedena. S druge strane, bezbednosni nedostaci u vezi sa programiranjem su retki i obično se eliminišu prilično brzo. Korisnici mogu da nađu pomoć u odgovarajućoj onlajn zajednici kako bi svoj sistem održavali ažurnim. Međutim, mnogi — posebno privatni — korisnici zanemaruju održavanje veb stranice i nisu svesni problema koji proizilaze.

Razvojni životni ciklus

[uredi | uredi izvor]

Joomla! je usvojila novu strategiju razvoja sa uvođenjem verzija 1.6. Osnovna ideja je kontinuiranije objavljivanje Standardnog izdanja podrške (SSR). Ovo ima za cilj da obezbedi da se zahtevi korisnika brže ugrade u jezgro Joomla! i stabilizuju uživo u korist budućih izdanja. Mnogi korisnici su kritični prema brzim promenama između glavnih izdanja, posebno kada su složene aplikacije razvijene za Joomla! veb lokaciju i kreator mora da ažurira jezgro kako bi primio trenutna bezbednosna ažuriranja.

Programeri su, 25. aprila 2014. godine, objavili da će prethodni sistem koji se sastojati od različitih LTR (Long Term Release) i STR (Short Term Release) verzija biti napušten u korist ciklusa linearne verzije. Prvo izdanje nakon ove promene bila je verzija 3.3.1.

Zajednice

[uredi | uredi izvor]

Postoje dve velike Joomla! konferencije svake godine.[39] Konferencije Joomla! i J and Beyond su uglavnom usmerene na Joomla! programere i integratore veb-sajtova, a domaćin je jedna država u Evropi. Konferencija se održava oko maja svake godine. Svetska Joomla! konferencija koja okuplja graditelje, dizajnere, administratore veb-sajtova, vlasnike poslovnih preduzeća i članova zajednice, se održava u drugoj polovini godine. Svake godine Joomla! zajednice određenih država održavaju Joomla! dan svoje zemlje ili regionalni Joomla! dan. Kao i mnoge zajednice koje se bave kodiranjem Joomla! je domaćin mnogim regionalnim grupama korisnika.

U pozadini nemilosrdne kritike unutar zajednice i opadanja interesovanja javnosti za Joomla!, održana je konferencija u januaru 2020. godine da se razvije strategija za budućnost.[44] Konferencija je identifikovala nekoliko ključnih oblasti za dalji rad, ali je u osnovi prihvaćena premisa da se greške odnose uglavnom na organizacioni okvir projekta, a ne na kvalitet proizvoda.[45]

Pandemija kovida 19 uticala je na Joomla! planirane događaje što je dovelo do otkazivanja glavnih svetskih konferencija; J and Beyond je organizovan kao 24-časovni striming događaj u maju. U svom pozdravnom obraćanju za J and Beyond predsednik Brajan Mičel je priznao uticaj globalne krize na Joomla!. Mičel je izneo svoju viziju odgovora na izazove sa kojima se suočava Joomla! projekat. Projekat je morao da koncentriše napore, rekao je Mičel, kako bi se osiguralo da tri suštinska dela projekta — kôd, zajednica i kultura — rade zajedno kao celina.[46]

Finansijska podrška

[uredi | uredi izvor]

Joomla se prvenstveno finansira iz privatnih sponzorstava koja nadoknađuju OSM operativne troškove; ovi troškovi uključuju poreze, računovodstvo, prisustvo na zemaljskim događajima, rad domena i tako dalje.[47] Projekat prima ostatak svog prihoda od oglašavanja na veb stranici, provizija, naknada za ispite i Google Summer of Code.[48]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Joomla! CMS je dobio brojne nagrade i priznanja, otkako je nastao davne 2005. godine.[49]

Godina Nagrada[note 3] Kategorija
2005. UK Linux & Open Source Awards Best Linux / Open Source Project
2006. Packt Open Source Awards Best Open Source CMS
UK Linux & Open Source Awards Best Linux / Open Source Project
2007. Packt Open Source Awards Best PHP Open Source CMS
2008. Packt Open Source Awards
  • Open Source CMS Most Valued Person — Personal award: Johan Janssens
  • 1st Runner-up Best Open Source CMS
  • 1st Runner-up Best Overall Open Source CMS
2009. Packt Open Source Awards
  • Open Source CMS Most Valued Person — Personal award: Louis Landry
  • 1st Runner-up Packt Hall of Fame CMS
  • 2nd Runner-up Best Open Source CMS
2010. Packt Open Source Awards 2nd Runner-up Hall of Fame CMS
2011. Packt Open Source Awards Best Open Source CMS
2014. CMS Critic People's Choice Awards Best Open Source PHP CMS
2015. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS
2016. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS
2017. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS
2018. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS
2019. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS
2020. CMS Critic People's Choice Awards Best Free CMS

Tržišni CMS udeo

[uredi | uredi izvor]

Sledeći grafikon prikazuje Joomla udeo na CMS tržišnu (u odnosu na lidera na tržištu, WordPress, kao poređenje).[50]

Trend Gugl pretraga

[uredi | uredi izvor]

Sledeći grafikon pokazuje trend pretraživanja o Joomla na Guglu tokom vremena.[51]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ ekstenzije su podklasirane kao komponente, dodaci, moduli, šabloni i jezici; neka proširenja su uključena u 'jezgro' CMS paketa dok druge (obično razvijene od treće strane) varijacije ili poboljšanja, mogu se opciono instalirati kasnije
  2. ^ Apache se može zameniti sa Nginx ili Internet Information Services
  3. ^ Samo proverljivi citati iz "Joomla! Awards" uključeni su u ovu tabelu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Joomla 5.2.0 and Joomla 4.4.9 are here!”. 
  2. ^ http://extensions.joomla.org/ Preuzeto 15. mart 2014.
  3. ^ CMS technologies Web Usage Distribution
  4. ^ http://w3techs.com/technologies/overview/content_management/all Preuzeto 26. februar 2012.
  5. ^ „How to Move a Joomla Site to a New Server.”. hostup.org. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  6. ^ „Joomla Forum Discussion by Development Team members and Community”. 7. 5. 2007. Pristupljeno 7. 5. 2007. 
  7. ^ „Joomla team discloses data breach”. ZDnet. 1. 6. 2020. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  8. ^ „JRD Security Incident Notification”. community.joomla.org. 28. 5. 2020. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  9. ^ Reference za podršku ažuriranim verzijama nalaze se na veb-stranici Joomla dokumentacije pod naslovom, Joomla! CMS versions
  10. ^ Joomla 1.5 version history
  11. ^ „Development Strategy”. Joomla.org. Open Source Matters. Pristupljeno 13. 08. 2011. 
  12. ^ „Farewell my Joomla! friend… Adios!”. Bang2Joom. Bang2Joom. Arhivirano iz originala 15. 03. 2014. g. Pristupljeno 13. 03. 2014. 
  13. ^ „Joomla! CMS versions”. Joomla.org. Open Source Matters. Pristupljeno 13. 03. 2014. 
  14. ^ Johnston, Mike (13. 01. 2011). „Joomla! 1.6 Review”. CMS Critic. 
  15. ^ „Joomla! 1.6 Has Arrived!”. Joomla.org. Open Source Matters. 10. 01. 2011. 
  16. ^ „Joomla 1.6”. Joomla.org. Open Source Matters. Arhivirano iz originala 24. 10. 2010. g. Pristupljeno 26. 10. 2010. 
  17. ^ Johnston, Mike (19. 07. 2011). „1.7 released with focus on enhanced security.”. CMS Critic. 
  18. ^ „Joomla! 1.7 Released”. Joomla.org. Open Source Matters. 19. 07. 2011. 
  19. ^ „The Version Votes Are In”. Joomla.org. Open Source Matters. Pristupljeno 24. 08. 2011. 
  20. ^ „Vote for the Version”. Joomla.org. Open Source Matters. Pristupljeno 24. 08. 2011. 
  21. ^ „Joomla 3.0.0 Released”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 28. 09. 2012. 
  22. ^ „Joomla discussion - release cycle status”. groups.google.com. groups.google.com. Pristupljeno 18. 02. 2012. 
  23. ^ „IT'S OFFICIAL – JOOMLA! CMS TO ADD 3.2 RELEASE”. joomla.org. joomla.org. Pristupljeno 24. 12. 2012. 
  24. ^ „Joomla 3.1.1 Stable Released”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 27. 04. 2013. 
  25. ^ „Joomla 3.2 Stable Released”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  26. ^ „Joomla 3.3.0 Released”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 30. 04. 2014. 
  27. ^ Localising Joomla! Documentation, by Tom Hutchison, 24 February 2014.
  28. ^ „Joomla! 3.4 is Here”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 24. 02. 2016. 
  29. ^ „Joomla! 3.5 is Here”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 21. 03. 2016. 
  30. ^ „Joomla! 3.6 is Here”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 12. 07. 2016. 
  31. ^ „Joomla! 3.7 is Here”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 25. 04. 2017. 
  32. ^ „Joomla! 3.7 Landing Page”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 25. 04. 2017. 
  33. ^ „Joomla! 3.8.0 Release”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 19. 09. 2017. 
  34. ^ „Joomla! 3.8 Landing Page”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 19. 09. 2017. 
  35. ^ „Joomla! 3.9.0 Release”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  36. ^ „Joomla! 3.9 Landing Page”. Joomla.org. Joomla.org. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  37. ^ „Versions of Joomla”. Pristupljeno 5. 3. 2023. 
  38. ^ „Recent versions of Joomla”. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  39. ^ a b „Joomla License”. docs.joomla.org. Pristupljeno 30. 11. 2020. 
  40. ^ Joomla Technical Requirements
  41. ^ „How to move a joomla site to a new server.”. SquirrelHosting.co.uk. 12. 1. 2014. Arhivirano iz originala 11. 04. 2016. g. Pristupljeno 31. 03. 2016. 
  42. ^ „Joomla Template Documentation”. Pristupljeno 31. 01. 2013. 
  43. ^ „Understanding Output Overrides”. docs.joomla.org. Pristupljeno 6. 12. 2020. [mrtva veza]
  44. ^ „Towards a Product Led Future—Forum for the Future”. community.joomla.org. Marbella, Spain. 15. 1. 2020. Pristupljeno 9. 12. 2020. 
  45. ^ „Forum for the Future: where are we now?”. community.joomla.org. 20. 10. 2020. Pristupljeno 9. 12. 2020. 
  46. ^ Mitchell, Brian (30. 5. 2020). Essential Joomla. J and Beyond 2020 conference. Cologne, Germany. Arhivirano iz originala 21. 12. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  47. ^ „Joomla! Sponsorships Opportunities”. joomla.org. 26. 2. 2021. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  48. ^ „2019/2020 Budget Overview”. community.joomla.org. 26. 8. 2019. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  49. ^ "Joomla! Awards"
  50. ^ Tržišni CMS udeo
  51. ^ „Trend Gugl pretraga”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2021. g. Pristupljeno 26. 01. 2022. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Joomla&oldid=27808138”