K-1
 | |
| Tip | Privatna firma |
|---|---|
| Industrija | Planiranje i promocija događaja vezanih za borilačke veštine |
| Osnovana | 1993 |
| Sedište | Hong Kong Unit A, 3/F, Queen’s Centre, 58-64 Queen’s Road East, Wan Chai |
| Ključni ljudi | Alin Hălmăgean Direktor Ned Kuruc, Direktor |
| Vlasnik | K-1 Global Holdings Limited |
| Vebsajt | K-1 Global K-1 World GP |
K-1 je svetski poznata kik boks promotivna organizacija sa sedištem u Tokiju (Japan).[1] Osnovao ju je Kazaijuši Iši, bivši kjokušin karatista.[2] U vlasništvu je FEG-a, kuće koja organizuje borilačke turnire, kako u Japanu, tako i na svetskom nivou. K-1 objedinjuje tehnike iz sledećih sportova: muai tai, karate, boks, kik-boks, savate, tekvondo. Danas je K-1 najsličniji kik-boksu, ali u K-1 su, za razliku od kik-boks pravila, dozvoljeni udarci kolenima. Postoje K-1 Regionalni Eliminacioni Turniri, čiji se pobednici plasiraju dalje, a svačiji cilj je učešće na završnom K-1 Svetskom Turniru.
Nastanak[uredi | uredi izvor]
K-1 nastao je na inicijativu Kazajuši Išija, kjokušin karatiste, koji je osnovao svoju promotersku kuću 1980. kako bi promovisao najbolje svetske borce. U prvo vreme pravila su više ličila onim iz karatea, ali su vremenom prerasla u kik-boks pravila, zbog atraktivnosti. Iši je 1993. osnovao K-1 kao kik-boks organizaciju.
K-1 Svetski turnir[uredi | uredi izvor]
Tokom godine održava se 6 velikih K-1 turnira, i 4 K-1 MAKS turnira, čiji se pobednici plasiraju na turnir „K-1 Finalne Eliminacije“. Ovaj turnir se tradicionalno održava u Osaka Domu, i učestvuje 16 boraca, po sistemu 1/8 finala. Pobednici, njih 8, učestvuje na završnom svetskom turniru, koji se održava u Tokio Domu. Taj finalni K-1 Svetski turnir je pravi spektakl, gde 8 boraca iste večeri radi 1/4 finalne borbe, nakon kratke pauze pobednici rade 1/2 finala i nakon toga sledi veliko finale 2 najbolja borca na svetu. Pobednik za jedno veče mora da pobedi u 3 izuzetno teška meča, da bi osvojio titulu.
Pravila[uredi | uredi izvor]
- meč traje 3-5 rundi, od po 3 minuta.
- meč može završiti nokautom, tehničkim nokautom, odlukom, nerešeno, ili da nema ishod.
- sudija i lekar imaju puno pravo da prekinu meč.
- meč je bodovan od strane 3 sudije, po sistemu: pobednik runde 10 bodova, poraženi 9 ili manje.
- ako je nerešeno nakon 3 runde, borci rade još jednu ili dve dodatne runde, da bi se dobio pobednik.
- važi pravilo 3 nokdauna - u jednoj rundi, znače prekid meča i tehnički nokaut.
- važi pravilo da sudija na svakom nokdaunu mora da odbroji do 8.
- borca može da spasi zvono samo na isteku poslednje runde.
Nedozvoljeni potezi[uredi | uredi izvor]
- udarac glavom ili laktom.
- udarac u prepone.
- primena rvanja ili džudo bacanja.
- davljenje i ujedanje protivnika.
- udarac u grlo i vrat.
- udarac dok je protivnik na zemlji ili pokušava da ustane.
- udarac nakon sudijskog znaka za brejk.
- držanje za konopce.
- vređanje sudije.
- udarac u potiljak.
- pasivnost u borbi i držanje protivnika.
- udaranje protivnika više od jednom dog ga drži za nogu, kojom je ovaj probao da zada udarac.
Borac se prvo opominje verbalno, ako nastavi dobija žuti karton i -1 bod, a nakon toga i diskvalifikacioni crveni karton.
Popularnost[uredi | uredi izvor]
U 90-im godinama sport je bio popularan samo u Aziji, dok danas uživa ugled celog sveta. Veoma je popularan u Evropi, Americi kao i Africi. Prava prenosa kupuju vodeće sportske stanice. Ovaj sport je i dalje u ekspanziji.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Former K-1 promoter gets prison for tax dodge”. Japan Times. Arhivirano iz originala 29. 05. 2012. g. Pristupljeno 4. 3. 2010.
- ^ Tashiro, H., & Tyrangiel, J. (2001): Turning the martial arts into mondo mayhem Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2013) TIME (September 3, 2001). Retrieved on April 1, 2010.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak K-1 na Vikimedijinoj ostavi