Pređi na sadržaj

Kordocenteza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kordocenteza
MeSHD017218

Kordocenteza ili perkutano uzimanje krvi iz pupčane vrpce (akronim PUBS) je invazivna dijagnostička procedura za oderđivanje stepena fetalne anemije kojom se direktno uzima uzorak fetalne krvi za laboratotrijsku analizu.[1][2] Iako je verovatnoće identifikacije određenih stanja (fetalne anemije, hromozomskih nepravilnosti i određenih krvnih poremećaja) kod fetusa, ovim testom velika, on ne meri težinu poremećaja i ne pomaže u prepoznavanju oštećenja neuronske cevi.[3][4][5]

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Danas se kordocenteza izvodi uglavnom kod fetusa kod kojih je neophodno primeniti:[3][6][7]

Metoda

[uredi | uredi izvor]

Kordocenteza se vrši tek posle 20. nedelje gestacije uvođenjem igle većeg kalibra pod ultrazvukom sa ciljem punktiranja krvi ploda kroz pupčanu vrpcu.[3]

Kordocenteza počinje ultrazvučnim pregledom kako bi se odredio tačan položaj ploda u materici.[17] Zatim se dezinfikuje deo kože na kom se radi kordocenteza, posle čega se u pupčanu vrpcu uvodi tanka igla pod kontrolom ultrazvuka i uzima se određena količina krvi ploda pomoću šprica koji se nalazi na drugom kraju igle.[18]

Postupak zahteva izuzetnu spretnost lekara jer je potrebno pod ultrazvukom punktirati pravi krvni sud,[19] odnosno onaj koji nosi plodovu, a ne majčinu krv. Kako je sama pupčana vrpca u prečniku do 2 cm, postupak zahteva posebnu preciznost.

Nakon uspešnog punktiranja, pribavljena krv se može upotrebiti za niz analiza kao i za pravljenje kariograma. Potvrda da je zaista uzeta krv ploda lako se dobija, jer nezreli, fetalni eritrociti imaju jedro.

Tokom kordocenteze trudnica može osetiti blagu nelagodnost. Procedura traje između 30 i 60 minuta.

Prednja kordocenteza
Zadnja kordocenteza

Značaj

[uredi | uredi izvor]

Kordocenteza se smatra zlatnim standardom za dijagnozu fetalne anemije, i otkrivanja sa visokim nivoom tačnosti hromozomskih nepravilnosti i određenih krvnih poremećaja.[3][20][21][22]

Ranije se ova metoda masovno koristila za evaluaciju svih Rh aloimunizovanih trudnica.[23] U novije vreme, sa razvojem molekularnih genetskih tehnika, u cilju utvrđivanja prisustva fetalnog RhD gena,[4] kao i upotrebom drugih dijagnostičkih metoda, ova invazivna procedura za dijagnozu stepena fetalne anemije se više ne koristi.[24]

Mere prevencije

[uredi | uredi izvor]
Mere prevencije pre kordocenteze

Pre procedure mogu se primeniti antibiotici u cilju smanjenja rizika od nastanka infekcije materice i ploda.[25]

Ukoliko se procedura radi između 20. i 24. nedelje trudnoće,[26][27] trudnica ne treba da jede i pije 8 —12 časova pre procedure, postoji rizik, koji nameće potreebu za hitnim carskim rezom ukoliko se jave određene komplikacije.[28]

Preporučuje se da na intervenciju trudnica dođe u pratnji kako bi joj pratilac olakšao povratak kući i pružio potrebnu podršku.[29]

Mere prevencije nakon kordocenteze

Nakon kordocenteze prati se stanje ploda ultrazvukom. Nekoliko dana nakon kordocenteze potrebno je da trudnica miruje, izbegava seksualne odnose i fizički napor.[30]

Ukoliko se pojave jače krvarenje, kontrakcije materice ili povišena temperatura, trudnica se mora odmah mora obratititi medicinskom timu.

Potencijalni rizik

[uredi | uredi izvor]
Pobačaj, jedan je od primarnih rizik vezan za kordocentezu, koji se javlja u 1-2 slučaja na svakih 100 postupaka

Retko se mogu javiti sledeće komplikacije:[3]

  • krvarenje iz ploda,
  • nastanak hematoma u pupčanoj vrpci,
  • usporavanja srčanog rada ploda,
  • infekcija,
  • pobačaj, kao jedan od primarnih rizik vezan za kordocentezu, koji se javlja u 1-2 slučaja na svakih 100 postupaka,
  • fetalne smrti u 1,4% procedura.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cordocentesis - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-01-29. 
  2. ^ Nicolaides, K. H. (3 1988). „Cordocentesis”. Clinical Obstetrics and Gynecology. 31 (1): 123—135. ISSN 0009-9201. PMID 3282737. doi:10.1097/00003081-198803000-00014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ а б в г д „Cordocentesis - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ а б Diana W. Bianchi, Prenatal Genetic Diagnosis in Avery's Diseases of the Newborn (Ninth Edition), 2012
  5. ^ Deka D, Malhotra N, Takkar D, Mittal S, Kriplani A, Roy KK (1999). „Prenatal diagnosis and assessment of fetal malformations by ultrasonography in India”. Indian J Pediatr. 66 (5): 737—49. .
  6. ^ Tongsong T, Khumpho R, Wanapirak C, Plyamongkol W, Sirichotlyakul S (2012). „Effect of umbitical cord bleeding following mid-pregnancy cordocentesis on pregnancy outcomes”. Gynecol Obstet Invest. 74 (4): 298—303. PMID 22922292. doi:10.1159/000339938. .
  7. ^ Mishra A, Gupta M, Dalvi A, Ghosh K, Madkaikar M (2014). „Rapid flow cytometric prenatal diagnosis of primary immunodeficiency (PID) disorders”. J Clin Immunol. 34 (3): 316—22. PMID 24535004. doi:10.1007/s10875-014-9993-7. .
  8. ^ Tongprasert F, Tongsong T, Wanapirak C, Sirichotiyakul S, Pujamongkol W (2007). „Cordocentesis in multifetal pregnancies”. Prenat Diagn. 27 (12): 1100—1103. PMID 17880037. doi:10.1002/pd.1836. .
  9. ^ Gloria Too, Richard L. Berkowitz, Cordocentesis and Fetal Transfusion in Obstetric Imaging: Fetal Diagnosis and Care (Second Edition), 2018
  10. ^ Mota, L.; Ghosh, K.; Shetty, S. (2007). „Second trimester antenatal diagnosis in rare coagulation factor deficiencies”. J Pediatr Hematol Oncol. 29 (3): 137—139. PMID 17356389. doi:10.1097/MPH.0b013e3180335057. 
  11. ^ Radunovic, N.; Lockwood, C. J.; Alvarez, M.; Plecas, D.; Chitkara, U.; Berkowitz, R. L. (1992). „The severely anemic and hydropic isoimmune fetus: Changes in fetal hematocrit associated with intrauterine death”. Obstet Gynecol. 79 (3): 390—393. PMID 1738521. doi:10.1097/00006250-199203000-00013. 
  12. ^ Sebring, E. S.; Polesky, H. F. (1990). „Fetomaternal hemorrhage: Incidence, risk factors, time of occurrence, and clinical effects”. Transfusion. 30 (4): 344—357. PMID 2190367. doi:10.1046/j.1537-2995.1990.30490273444.x. 
  13. ^ Nicolaides, K. H.; Soothill, P. W.; Clewell, W. H.; Rodeck, C. H.; Mibashan, R. S.; Campbell S. Fetal haemoglobin measurement in the assessment of red cell isoimmunisation (1988). „Fetal haemoglobin measurement in the assessment of red cell isoimmunisation”. Lancet. 1 (8594): 1073—1075. PMID 2452938. doi:10.1016/S0140-6736(88)91896-X. 
  14. ^ Nicolaides, K. H.; Rodeck, C. H.; Millar, D. S.; Mibashan, R. S. (1985). „Fetal haemathology in rhesus isoimmunization”. Br Med J. 290 (6469): 661—63. PMC 1417611 Слободан приступ. PMID 2578849. doi:10.1136/bmj.290.6469.661. 
  15. ^ Shetty, S.; Ghosh, K.; Mohanty, D. (2003). „Prenatal diagnosis in a haemophilia A family by both factor VIII activity and antigen measurements”. J Assoc Physicians India. 51: 916—8. PMID 14710984. 
  16. ^ Paniggrahi I, Ahmed RP, Kannan M, Kabra M, Deka D, Sexena R (2005). „Cord blood analysis for prenatal diagnosis of thalassemia major and hemophilia A”. Indian Pediatr. 42 (6): 577—81. .
  17. ^ Kim SR, Wen HS, Lee PR, Kim A (2005). „Four dimension ultrasound guidance of prenatal invasive procedure”. Ultrasound Obstet Gynecol. 26 (6): 645—63. PMID 16254892. doi:10.1002/uog.2609. .
  18. ^ Kohatsu M, Carvalho MH, Vieira RP, Francisco RP, Filho AG, Zugaib M (2012). „Analysis of fetal and Maternal results from fetal genetic in various procedure: an exploratory study at a university hospital”. Rev Assoc Med Bras. 58 (6): 703—8. PMID 23250100. doi:10.1590/S0104-42302012000600016. .
  19. ^ Daffos, Fernand (1983). „Fetal blood sampling via the umbilical cord using a needle guided by ultrasound.”. Prenatal Diagnosis. 66 (4): 271—277. PMID 6657596. doi:10.1002/pd.1970030402. 
  20. ^ Wilson RD, Gagnon A, Audibret F, Campagnolo C, Carroll J, Committee Genetics; et al. (2015). „Prenatal diagnostic procedures and techniques to obtain a diagnostic fetal specimen or tissues: maternal and fetal risk and benefit”. J Obstet Gynaecol Can. 37 (7): 656—70. PMID 26366824. doi:10.1016/S1701-2163(15)30205-X. .
  21. ^ Ranjan R, Biswas A, Kannan M, Meena A, Deka D, Saxena R (2007). „Prenatal diagnosis of haemophilia A by chorionic villus sampling and cordocentesis: all India Institute of Medical Science experience”. Vox Sang. 92 (1): 79—84. PMID 17181594. doi:10.1111/j.1423-0410.2006.00851.x. .
  22. ^ Loukogeorgakis, S. P.; Flake, A. W. (2014). „In utero stem cell and gene therapy: current status and future perspectives”. Eur J Pediatr Surg. 24 (3): 237—245. PMID 24945440. doi:10.1055/s-0034-1382260. 
  23. ^ Soothill, P. W.; Nicolaides, K. H.; Rodeck, C. H.; ClewellWH,Lindridge, J. (1987). „Relationship of fetal hemoglobin and oxygen content to lactate concentration in Rh isoimmunized pregnancies”. Obstetgynecol. 69 (2): 268—70. PMID 3101014. 
  24. ^ Kabra, M.; Saxena, R.; Chinnappan, D.; Sanders, V.; Deka, D.; Buckshee, K.; Verma, I. C. (1996). „Karyotyping of at risk fetuses by cordocentesis in advanced gestation”. Indian J Med Res. 104: 288—91. PMID 8979519. 
  25. ^ Agarwal, Nutan (2016-06-01). „Cordocentesis”. Journal of Fetal Medicine (на језику: енглески). 3 (2): 71—75. ISSN 2348-8859. doi:10.1007/s40556-016-0083-1. 
  26. ^ Tongsong T, Wanapirak C, Plyamongkol W, Sirichotiyakul S, Tongprasert F, Srisupundit K; et al. (2014). „Second trimester cordocentesis and the risk of small for gestational age and preterm birth”. Obstet Gynaecol. 124 (5): 919—25. PMID 25437719. doi:10.1097/AOG.0000000000000502. .
  27. ^ Tongsong T, Wanapirak C, Kunaylkatikul C, Sirirchotlyakul S, Plyamongkol W, Chanprapaph P (2000). „Cordocentesis at 16–24 weeks of gestation: experience of 1,320 cases”. Prenat Diagn. 20 (3): 224—8. PMID 10719326. doi:10.1002/(SICI)1097-0223(200003)20:3<224::AID-PD788>3.0.CO;2-M. .
  28. ^ Jesus I, Simon E, Potin J, Arliat C, Perrotin F (2012). „Preductive factor for fetal tolerance to cordocentesis a monocentric retrospective study”. Gynaecol Obstet Fertil. 40 (12): 734—40. .
  29. ^ Liao C, Wei J, Li Q, Li L, Li J, Li D (2006). „Efficacy and safety of cordocentesis for prenatal diagnosis”. Int J Gynaecol Obstet. 93 (1): 13—7. PMID 16530195. doi:10.1016/j.ijgo.2006.01.005. .
  30. ^ Mathur R, Dubey S, Hamilton S, Singh G, Deka D, Kriplani A; et al. (2002). „Rapid prenatal karyotyping using foetal blood obtained by cordocentesis”. Natl Med J India. 15 (2): 75—7. PMID 12044120. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kordocenteza&oldid=29040245”