Pređi na sadržaj

MDK (video-igra)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
MDK
MDK
Developer(i)Nik Bruti,

Tim Vilijams,

Bob Stivenson
Izdavač(i)NA: Playmates Interactive EU: Shiny Entertainment
PlatformeMicrosoft Windows, MS-DOS, Mac OS, PlayStation
Žanr(ovi)Pucačina iz trećeg lica.
ModifikacijeVideo igra za jednog igrača.
Producent(i)Dejvid Peri, Skot Harington

MDK (engl. MDK) je video igra, pucačina iz trećeg lica, koju je izdala kompanija Šajni Entertejnment (engl. Shiny Entertainment) za Microsoft Windows, dok je video igra portovana za operativni sistem Macintosh od strane Šokvejva (engl. Shokwave),[1] a za plejtejšn od strane Neversofta (engl. Neversoft). Video igra je objavljena u Severnoj Americi od strane PIE (engl. PIE), dok je Šajni Entertejnment publikovao video igru u Evropi. Verzija za Vindovs je izašla u maju 1997. godine, dok je verzija za plejstejšn izašla u novembru iste godine. Od septembra 2008. godine, igra se može naći na GOG.com,[2] a na Stimu (engl. Steam) od septembra 2009. godine.[3]

Glavni lik, ove video igre je Kurt Hektik (engl. Kurt Hectic), domar koji spašava Zemlju od invazije vanzemaljaca, koji imaju letelice, gigantskih razmera, pod nazivom „majnkravleri” (engl. Minecrawlers). Majnkravleri služe za rudarenje prirodnih resursa planete Zemlje i uništavaju sve što im se nađe na putu. Uz pomoć svog šefa, ludog naučnika Dr Fluka Hokvinsa (engl. Dr. Fluke Hawkins) i robotskog, dvonogog i četvorukog psa pod imenom Bouns/Maks (engl. Bones/Max), Kurt mora da se inflitira u svaku letelicu i da se bori sa vanzemaljcima i na kraju svake staze, sa pilotom svake letelice. Potom se vraća u Hokvinsovu svemirsku stanicu, pod imenom Džim Dendi (engl. Jim Dandy).

MDK je dobio uglavnom pozitivne kritike, a kritičari su hvalili igrivost, dizajn nivoa, sarkastičan smisao za humor, tehnička dostignuća igre, i posebna pohvala za korišćenje snajperskog režima u igri. Negativne kritike se vezuju za kratkoću i slabiju priču same igre. Igra je bila komercijalno uspešna, a Interplej (engl. Interplay) je predložio, tvorcu igrice, Niku Brutiju da odmah radi na nastavku. Međutim on je već radio na igri Divovi: Građanin Kabuto (engl. Giants: Citizen Kabuto), pa je BioVar (enlg. BioWare) bio angažovan da razvije drugi deo igre. MDK 2 (engl.MDK 2) je bio objavljen za Vindovs i Drimkast (engl. Dreamcast) 2000. godine, a za plejtejšn 2 (pod nazivom MDK 2: Armagedon) 2001. Interplej je 2007. godine objavio da je planirana treća igra, ali ona nikada nije napravljena.[4]

Igrivost

[uredi | uredi izvor]

U većini slučajeva, MDK je pucačina iz trećeg lica. Takođe sadrži nekoliko mini igara i omogućava igraču da uđe u režim prvog lica kad god poželi, kako bi koristio svoj snajperski mod.[5] Osnovni dizajn igre uključuje različite pojedinačne nivoe u kojima igrački lik, Kurt Hektik, mora da se infiltrira u Majnkravlere, da se probije kroz niz neprijatelja, i da se uhvati u koštac sa nekim rudimentarnim zagonetkama i stigne do kontrolnog centra, gde potom mora eliminisati pilota na kraju svake misije. Svaki nivo je potpuno drugačiji; dizajn nivoa, estetika i raspored kontrolnog centra, sa različitom strategijom koja je potrebna za eliminisanje svakog pilota.[5]

Tokom igranja, igrač mora često da koristi Kurtov "trakasti padobran", padobran koji se nalazi u njegovoj odeći i koji se može koristiti neograničeno. Padobran omogućava Kurtu da pravi duge skokove, preživi duge padove i koristi uzlazno strujanje vazduha. Odmah se otvara i automatski se uvlači kada se ne koristi. Kurt takođe ima pristup funkciji vazdušne podrške, gde može da pozove Maksa (odnosno Bounsa) da leti bombarderom iznad područja borbe i baca koske na neprijatelje.[6] Da bi pozvao Maksa, Kurt mora da pokupi oružje pod nazivom, ,napad koskama" (engl. bone strike), ovaj napad se može koristiti samo na spoljnim lokacijama na Majnkravleru. [6] Ostalo oružje u igri uključuje granate:, „Najinteresantnija bomba na svetu“ (engl. The World's Most Interesting Bomb), „Veoma veliki čekić za hrčka“ (engl. The Very Large Hamster Hammer ), i „Najmanja nuklearna eksplozija na svetu“ (engl. The World's Smallest Nuclear Explosion), koja se koristi za otvaranje zaključanih vrata.[5]

Pored same pucačine u igri postoje još neki režimi igranja. Svi nivoi počinju sa „atmosferskim padom“ u kojem Kurt skače sa svog baznog broda, svemirske stanice Džim Dendi, koja je u orbiti oko Zemlje, i pada na površinu Majnkravlera.[5] Dok Džim pada, Majnkravler aktivira svoj radar, koji, ako se dodirne, pokreće lansiranje protivvazdušnih projektila, koje moraju da se izbegnu.[5] U nekim nivoima Kurt preuzima neprijateljski brod i njime bombarduje neprijatelje, ili preuzima jedrilicu kojom Kurt mora da vozi do određene lokacije. Jedan nivo sadrži nekoliko sekvenci snouborda, gde Kurt mora da se kreće kroz prepreke dok uništava neprijatelje. Osim toga, na kraju svake misije, Majnkravler se raspada i uvlači se nazad u energetski tok iz kojeg je izašao, usisavajući Kurta sa sobom. Kurt tada ima određeni vremenski period u energetskom toku, tokom kojeg traži zdravstveno pojačanje, koje, ako se pokupi, daje 150% zdravlja za početak sledećeg nivoa. Ako dodirne zidove toka, gubi zdravlje i usporava. Na kraju određenog perioda, Maks će ući u tok i povući Kurta nazad do svemirske stanice Džim Dendi.[5]

Kurtova glavna odbrana od njegovih neprijatelja je njegovo zaštitno odelo, to jest oklop koji prianja za kožu od materijala nalik kevlaru[7] i otporan je na nuklearnu eksploziju. Ovaj oklop osim uloge pancira, takođe štiti Kurta od trenja i toplote tokom atmosferskih padova. Kurtovo oružje podseća na automatsku pušku,[6] koja je pričvršćena za njegovu ruku i ima neograničenu municiju. Drugo glavno oružje u igri je snajperski pištolj. Snajpersko oružje može da zumira do 100 puta i ima mogućnost da podrži pet različitih tipova municije, uključujući projektile za navođenje i minobacačke granate.[8][9]

Neprijatelji u MDK-u su kolektiv vanzemaljaca koji se nazivaju „Strimrajdersi“ (engl.Streamriders), a njihov komandant je Ginter Glat (engl.Gunter Glut). Na svakom Majnkravleru se nalaze razni vojnici pod imenom Gruntovi (engl. Grunts). Neke oblasti sadrže „Grunt generatore“ (engl. Grunt generators) koji stvaraju beskonačan broj neprijatelja dok se ne unište. Osim ovih vanzemaljaca i pilota na svakom Majnkravleru, Kurt se takođe susreće sa raznim vrstama robota, tenkova, životinja, malih napadačkih brodova, brodova za transport trupa i stražarskih dronova.[6]

Priča

[uredi | uredi izvor]

Priča u igri počinje 1996. godine kada naučnik dr Fluk Hokins veruje da je pronašao revolucionarno otkriće; svemirski fenomen koji on naziva "Flang Orbita" (engl.Flange Orbits). Međutim, njega naučna zajednica zbog tog otkrića ismeje. Odlučan da dokaže da su njegove kolege pogrešile, Hokins gradi svemirsku stanicu Džim Dendi i svog labaratorijskog domara Kurta Hektika, namamljuje u svemirsku stanicu uz pomoć mađarskog gulaša. Zatim lansira stanicu u orbitu, predviđajući da će misija trajati pet dana.[5] Međutim, posle nedelju dana, Hokins shvata da Flang orbita zapravo ne postoji, ali umesto da se vrati na Zemlju od sramote, odlučuje da ostane na Dendiju da pokuša nešto da otkrije. Kurt je izuzetno nezadovoljan ovim razvojem događaja, ali kada mu Hokins pokaže kako da programira videorekorder, on se smiruje.[5]

Godinu dana kasnije, pošto nije otkrio ništa, Hokins počinje da radi na izgradnji genetski modifikovanog robotskog psa, kojeg planira da nazove Bouns.[5] Posle godinu dana, Bouns je potpuno operativan, ali on ne voli toliko svoje ime, već želi da ga Kurt i Hokins zovu Maks. Uprkos tome što ima četiri ruke i dve noge i pun je energije, Maks nije toliko voljan da pomaže Hokinsu u poslovima na Dendiju, a najviše voli da brine o svojoj bašti.[5]

Posle godinu dana, Hokins nije ništa otkrio, sve dok ne primeti tokove energije koji se kreću kroz Sunčev sistem ka Zemlji. Dr Fluk šalje upozorenje na Zemlju (zajedno sa Maksovim narandžama), ali njegovu poruku ignorišu, Tokovi energije su zapravo transporteri majnkravlera, džinovskih letelica veličine gradova, koji su dizajnirani da rudare prirodne resurse sa planete Zemlje, pritom uništavajući sve što im stane na put. Vanzemaljci, poznati kao Strimrajdersi su pod komandom Gintera Glata, i oni lako uništavaju zemaljske vojne snage, i tako Hokins odlučuje da preduzme akciju da bi spasio planetu Zemlju. Dr Fluk smatra da je jedini način da se bori protiv vanzemaljaca, uz pomoć posebnog zaštitnog odela, kojeg je on napravio. Zbog toga što je on star, a Maks ima dodatni par ruku, jedini ko može da nosi to odelo je Kurt.

Kurtova prva misija je„Misija: Isporuči ljubaznost“ (engl. Mission: Deliver Kindness), gde ulazi u letelicu, probija se do pilota i uništava majnkrovler, pa se potom vraća u svoju bazu Džim Dendi. Njegove misije se zapravo sastoje od cikličnog ulaska na letelice, gde ga čeka ogromna količina neprijatelja, kroz koje treba da se probije do pilota, ubije pilote i potom uništi te letelice. Poslednjim majnkrovlerom upravlja kapetan Ginter Glat, i Kurt ga ubija tako što je naterao Glata (na prevaru) da pojede Maksa, koji ga ubija iznutra.[10] Njih dvojica uništavaju Ginterovu letelicu i odlaze u svoju bazu. Na kraju ide miksovani muzički video spot, sa sekvencama iz promotivnih klipova same igre.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „MDK for the Macintosh!”. web.archive.org. 2013-11-27. Arhivirano iz originala 27. 11. 2013. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  2. ^ „Q&A: GOG.com's DRM-free downloadable games”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-12. 
  3. ^ „Prijavljivanje na Fejsbuk”. Facebook (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-12. 
  4. ^ „Interplay restarting dev studio”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-12. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i „MDK manual” (PDF). Steam. 
  6. ^ a b v g „SVET IGARA - 1997-2000 BEST OF - MDK”. www.sk.rs. Pristupljeno 2021-11-12. 
  7. ^ Davison, John. „The Making of MDK”. Dennis Publishing. London: 19. 
  8. ^ „MDK Review”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-12. 
  9. ^ „Kurt Hectic”. Max Doc Kurt (MDK) Wiki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-13. 
  10. ^ a b „SVET IGARA - TEST PLAY - MDK 2”. www.sk.rs. Pristupljeno 2021-11-13.