Manono (Demokratska Republika Kongo)
| Manono | |
|---|---|
 Manono iz vazduha | |
  Manono | |
| Koordinate: 7° 17′ 41″ Ј; 27° 27′ 16″ И / 7.294704° Ј; 27.454491° И | |
| Zemlja | Demokratska Republika Kongo |
| Provincija | Tanganjika |
| Teritorija | Manono |
| Klima | Aw |
| Nacionalni jezik | Svahili |
Manono je grad i teritorija u provinciji Tanganjika, Demokratska Republika Kongo.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Manono je bio ozbiljno pogođen Drugim ratom u Kongu (1998-2003), pri čemu su mnoge zgrade uništene. Pobunjenici Mitinga za kongoanske demokratije i savezničke ruandske vojnike su preuzeli kontrolu nad Manonom 1999. godine.[1][2] Hidroelektrana je generisala struju, a grad je imao pivaru koja je snabdevala okolinu; oba postrojenja su uništena tokom rata.[3]
UN su izvršile razoružavanje 2008. godine, nudeći da prihvate oružje u zamenu za bicikl. Ova shema je bila uspešna u uklanjanju oružja.[4] Manono je kasnije bio pogođen Katanškom pobunom; do 2014/15, Gedeon Kjungu Mutanga, vođa pobunjeničke grupe Maj Maj Kata Katanga, delovao je u toj oblasti pre nego što se relocirao. Elementi njegove grupe nastavili su da deluju na teritoriji Manona. U novembru 2021. godine, tri komandanta i 169 militanata Maj Maj Bakata Katanga predali su se vladi u Manonovom sektoru Mpijana.[5]
Lokacija, ekonomija i kultura
[uredi | uredi izvor]Manono leži na zapadnoj obali reke Lukuši, pritoke reke Luvua. Grad je rečna luka, sa baržama koje dovoze teret iz Lubumbašija.[3] Manono je takođe povezan sa napuštenom železničkom linijom[3][6] do Mujumbe.[7] Grad se nalazi duž nacionalnog puta 33 (N33) i regionalnog puta 628 (R628).[8]
Ekonomska aktivnost je usredsređena na rudarstvo, sa okolinom koja sadrži oko 100 miliona tona minerala, uključujući spodumen (litijum), kolumbit, kalaj i tantalit.[3][9] Preduzeće Geomajns je otpočelo rudarske radove 1915. godine.[10] Rudnik Manono-Kitolo radio je skoro neprekidno do kasnih 1970-ih, prvo u okviru Geomajnsa, a kasnije unutar Kongo-Etajna i Zajretajna. U ovom periodu izvađeno je oko 180.000 tona rude kasiterita.[11]
Kolaps svetske cene kalaja 1980-ih godina ozbiljno je pogodio privredu grada.[3] Međutim, od 2017. su u toku istraživanja litijumskih minerala i kalaja u istorijskom rudniku kalaja u regionu Manono – Kitotolo, sa preko 100 miliona dolara koje je australijska rudarska kompanija AVZ potrošila za pomoć razvoju rudnika i šireg regiona.[12]
Grad opslužuje Aerodrom Manono.[13] Manono ima katedralu koju su sagradili belgijski misionari, a koja je bila teško oštećena tokom rata.[3]
Klima
[uredi | uredi izvor]Manono ima tropsku savansku klumu (Kepen: Aw).
| Klima Manona | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Prosek, °C (°F) | 25,0 (77) |
25,2 (77,4) |
25,7 (78,3) |
25,8 (78,4) |
25,4 (77,7) |
24,2 (75,6) |
24,4 (75,9) |
25,5 (77,9) |
26,5 (79,7) |
26,1 (79) |
25,2 (77,4) |
24,8 (76,6) |
25,3 (77,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 172 (6,77) |
146 (5,75) |
199 (7,83) |
122 (4,8) |
17 (0,67) |
2 (0,08) |
0 (0) |
6 (0,24) |
44 (1,73) |
90 (3,54) |
161 (6,34) |
181 (7,13) |
1,140 (44,88) |
| Izvor: Climate-Data.org[14] | |||||||||||||
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „IRIN Update 688 for 8 June [19990608]”. UN Office for the Coordination of Humanitarian Affairs. 8. 6. 1999. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ „Southern African News Features”. sardc.net. 1. 10. 2000. Архивирано из оригинала 22. 2. 2013. г. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ а б в г д ђ „Beer and normality in DR Congo”. BBC News. 27. 11. 2008. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ „The tragedy of Congo”. The Guardian. 4. 11. 2008. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ „Tanganyika : reddition de 3 anciens proches de Gédéon Mutanga et 169 combattants”. RadioOkapi. 8. 11. 2021. Приступљено 11. 10. 2022.
- ^ National Geographic Atlas of the World, revised sixth edition, National Geographic Society, 1992
- ^ The Great Soviet Encyclopedia, third edition (1970-1979).
- ^ „ARRÊTÉ DÉPARTEMENTAL 79/BCE/TPAT/60/004/79 portant fixation des listes des routes constituant le réseau des routes nationales et régionales dans la République du Zaïre” (PDF) (PDF) (на језику: француски). 28. 2. 1979. Приступљено 22. 11. 2021.
- ^ „Manono, Katanga (Shaba), Democratic Republic of Congo (Zaïre)”. mindat.org. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ Hillman, John (1997), „Chartered Companies and the Development of the Tin Industry in Belgian Africa, 1900-1939”, African Economic History, University of Wisconsin Press (25): 154, doi:10.2307/3601883
- ^ Manono-Kitotolo Lithium Tailings Project, Tantalex Resources Corporation, Приступљено 6. 4. 2021[мртва веза]
- ^ „Manono Project”. AVZ Minerals Limited (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2018.
- ^ „Manono Airport (MNO) Details - Democratic Republic Of Congo”. world-airport-codes.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ „Climate: Manono”. Climate-Data.org. Приступљено 12. 4. 2014.