Pređi na sadržaj

Nasdaq

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
National Association of Securities Dealers Automated Quotations (Nasdaq)
TipBerza
LokacijaNjujork, SAD
Osnovana8. februar 1971.; pre 53 godine (1971-02-08)
VlasnikNasdaq, Inc.
ValutaUS dolar
No. listinga3.554[1]
Tržišna kap.Pad US$18,00 biliona (januar 2023)[2]
Indeksi
Vebsajtwww.nasdaq.com

NASDAQ (transkr. Nasdak, engl. National Association of Securities Dealers Automated Quotations) američka je elektronska deonička berza sa sedištem u Njujorku. Vlasnik i operator je The Nasdaq Stock Market, Inc. čije se deonice prodaju na vlastitoj berzi pod znakom NDAQ (Endek), s početkom u 2002. Nasdak je najveća elektronska berza u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa otprilike 3.300 kompanija, u proseku izmenjuje više akcija po danu nego druge američke berze. Glavni direktor je Robert Grajfeld.

NASDAQ je najaktivnije mesto za trgovinu akcijama u SAD po obimu,[3] i drugo na listi berzi po tržišnoj kapitalizaciji akcija kojima se trguje, iza Njujorške berze.[4] Platforma za razmenu je u vlasništvu Nasdak, Ink,[5] koja takođe poseduje Nasdak nordijsku berzansku mrežu i nekoliko SAD berzi i tržišta opcija. Prema Galupovom istraživanju sprovedenom 2022. godine, približno 58% odraslih Amerikanaca je izjavilo da je novac investirao na ovoj berzi, bilo preko pojedinačnih akcija, zajedničkih fondova ili penzionih računa.[6]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Ogromna reklama za Nasdak jedan je od zaštitnih znakova njujorškog Tajms skvera

Kad je počela s radom 8. februara 1971. bila je prva svetska elektronska deonička berza. Dana 17. jula 1995. indeks Nasdak je po prvi put zatvorio dan iznad 1000. Svoj najveći nivo je dosegao 10. marta 2000. kada se popeo na 5132.52 kada je označio početak kraja dot-kom balona. U jednoj godini indeks je pao ispod polovine svoje najviše vrednosti.

1971–2000

[uredi | uredi izvor]

„Nasdak“ je u početku bio akronim za automatizovano notiranje Nacionalne asocijacije trgovaca hartijama od vrednosti.[7] Osnovala ga je 1971. godine Nacionalna asocijacija trgovaca hartijama od vrednosti (NASD), sada poznata kao Regulatorna uprava za finansijsku industriju.[8] Dana 8. februara 1971, Nasdak berza je počela sa radom kao prva elektronska berza na svetu.[8] U početku je to bio samo „sistem notiranja“ i nije pružao način za obavljanje elektronske trgovine.[9]

NASDAQ berza je vremenom preuzela većinu velikih trgovina koje su bile obavljene preko šalterskog (OTC) sistema trgovanja, ali još uvek ima mnogo hartija od vrednosti kojima se trguje na ovaj način. Sve do 1987. godine, Nasdak berza se i dalje obično nazivala „OTC“ u medijskim izveštajima,[10] kao i u mesečnim Vodičima za akcije (vodičima akcija i procedura) koje je izdavala Standard & Poor's korporacija.[11] Tokom godina, postalo je u većoj meri berzansko tržište dodavanjem izveštavanja o trgovini i obimu i automatizovanih sistema trgovanja. Godine 1981, Nasdak je trgovao sa 37% od ukupno 21 milijarde akcija američkog tržišta hartija od vrednosti. Do 1991. godine, Nasdakov udeo je porastao na 46%.[12] Godine 1992, Nasdak berza se udružila sa Londonskom berzom da bi formirala prvu interkontinentalnu vezu tržišta kapitala.[13] Godine 1998, postala je prva berza u Sjedinjenim Državama koja je trgovala onlajn, koristeći slogan „berzansko tržište u narednih sto godina“.[14] Nasdak berza privukla je mnoge kompanije tokom dot-kom balona.

2000–present

[uredi | uredi izvor]
Tokom dot-kom balona, NASDAQ kompozitni indeks je skočio krajem 1990-ih. Zatim je naglo pao kada je mehur pukao.
Studio

Dana 10. marta 2000. godine, NASDAQ kompozit berzanski indeks dostigao je maksimum na 5.132,52, ali je do 17. aprila pao na 3.227,[15] i u narednih 30 meseci pao je 78% sa svog vrhunca.[16]

U nizu prodaja 2000. i 2001. godine, FINRA je prodala svoj udeo u Nasdaku. Dana 2. jula 2002. Nasdak Ink. je postao javno preduzeće putem inicijalne javne ponude.[17] Godine 2006, status Nasdak berze je promenjen iz berze u licenciranu nacionalnu berzu hartija od vrednosti.[18] Godine 2007, spojio se sa OMX-om, vodećim operaterom razmene u nordijskim zemljama, proširio svoj globalni otisak i promenio ime u NASDAQ OMX grupa.[19]

U februaru 2011. godine, nakon najavljenog spajanja NYSE Euronext sa Berlinskom berzom, pojavile su se spekulacije da bi NASDAQ OMX i Interkontinentalna berza (ICE) mogle da daju sopstvenu protivponudu za NYSE. NASDAQ OMX bi mogao da traži kupovinu gotovinskih akcija Američke berze, a ICE posao sa derivatima. U to vreme, „tržišna vrednost NYSE Euroneksta bila je 9,75 milijardi dolara. Nasdak je bio procenjen na 5,78 milijardi dolara, dok je ICE bio procenjen na 9,45 milijardi dolara.“[20] Krajem meseca, objavljeno je da Nasdak razmišlja da pita ICE ili Čikašku merkantilnu berzu za pridruživanje onome što bi verovatno trebalo da bude, da se nastavilo, protivponuda od 11–12 milijardi dolara.[21]

U decembru 2005, NASDAQ je kupio Instinet za 1,9 milijardi dolara, zadržavši Inet ECN i nakon toga prodavši agencijsko brokersko poslovanje Silver Lejk partnerima i Instinet menadžmentu.[22][23][24]

Evropsko udruženje trgovaca hartijama od vrednosti (EASDAQ) je osnovano kao evropski ekvivalent Nasdak berzi. Kupio ga je NASDAQ 2001. godine i to je postalo NASDAQ Evropa. U 2003. godini, operacije su obustavljene kao rezultat pucanja dot-kom balona.[25] Godine 2007, NASDAQ Evropa je oživljen prvo kao Equiduct, a kasnije te godine kupila ga je Berlinska berza.[26]

Dana 18. juna 2012. Nasdak OMX je postao jedan od osnivača Inicijative Ujedinjenih nacija za održive berze uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o održivom razvoju (Rio+20).[27][28]

U novembru 2016. godine, glavni operativni direktor Adena Fridman je unapređena u glavnog izvršnog direktora, postavši prva žena koja je vodila veliku berzu u SAD.[29]

U 2016. Nasdak je zaradio 272 miliona dolara prihoda od listinga.[30]

U oktobru 2018. SEC je presudio da Njujorška berza i Nasdak nisu opravdali nastavak povećanja cena prilikom prodaje tržišnih podataka.[31][32][33]

U decembru 2020. NASDAQ je najavio da će ukinuti svoje indekse četiri kineske kompanije kao odgovor na Izvršnu naredbu 13959.[34]

NASDAQ indeksi

[uredi | uredi izvor]

NASDAK navodi akcije ne samo visokotehnoloških kompanija, tako da je nastao čitav sistem indeksa, od kojih svaki odražava situaciju u odgovarajućem sektoru privrede. Sada postoje trinaest takvih indeksa, koji se zasnivaju na kotacijama hartija od vrednosti kojima se trguje u elektronskom sistemu NASDAQ.

Nasdaq Composite

[uredi | uredi izvor]

Nasdaq Composite Indeks uključuje akcije svih kompanija koje kotiraju na berzi NASDAQ (ukupno preko 5000). Tržišna vrednost se izračunava na sledeći način: ukupan broj akcija preduzeća se pomnoži sa trenutnom tržišnom vrednošću jedne akcije.[35]

Nasdaq-100

[uredi | uredi izvor]

Nasdaq-100 uključuje 100 najvećih kompanija po kapitalizaciji, čijim se dionicama trguju na NASDAQ berzi. Indeks ne uključuje tvrtke finansijskog sektora.[36] Od 2021. 57% Nasdaq-100 čine tehnološke tvrtke.[37] Na berzi Nasdaq ponavlja dinamiku Nasdaq-100 fond pod oznakom QQQ sa velikom preciznošću.[38][39]

Ostali NASDAQ indeksi

[uredi | uredi izvor]
  • NASDAQ Bank Index - za kompanije u bankarskom sektoru
  • NASDAQ Biotechnology Index - za medicinske i farmaceutske kompanije
  • NASDAQ Computer Index - za kompanije koje razvijaju softver i hardver za računare
  • NASDAQ Financial Index -za kompanije iz finansijskog sektora, osim banaka i osiguravajućih društava
  • NASDAQ Industrial Index - za industrijska preduzeća
  • NASDAQ Insurance Index - za osiguravajuća društva
  • NASDAQ Telecommunications Index - za telekomunikacione kompanije

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Nasdaq Companies”. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. 
  2. ^ „Market Statistics - Focus”. focus.world-exchanges.org (na jeziku: engleski). The World Federation of Exchanges. mart 2021. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  3. ^ „U.S. Equities Market Volume Summary”. 
  4. ^ „Monthly Reports”. World-Exchanges.org. World Federation of Exchanges. Arhivirano iz originala 17. 8. 2014. g. 
  5. ^ „Nasdaq – Business Solutions & Services”. nasdaq.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2016. g. Pristupljeno 16. 6. 2016. 
  6. ^ LYDIA SAAD and JEFFREY M. JONES (12. 5. 2022). „What Percentage of Americans Own Stock?”. Gallup, Inc. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  7. ^ „Frequently Asked Questions. NASDAQ.com. NASDAQ, n.d. Web. December 23, 2001.”. Arhivirano iz originala 29. 04. 2010. g. 
  8. ^ a b Terrell, Ellen. „History of the American and Nasdaq Stock Exchanges”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 14. 4. 2013. g. 
  9. ^ KENNON, JOSHUA (26. 3. 2019). „What Is the NASDAQ?”. Dotdash. 
  10. ^ Gilpin, Kenneth N. (3. 7. 1987). „Company News: An Erratic Quarter for Stock Markets”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. 
  11. ^ Salinger, Lawrence M. (14. 06. 2013). Encyclopedia of White-Collar and Corporate Crime (na jeziku: engleski). SAGE Publications. ISBN 978-1-4522-7616-8. 
  12. ^ WIDDER, PAT (24. 5. 1992). „NASDAQ HAS EYE ON NEXT 100 YEARS”. Chicago Tribune. 
  13. ^ Odekon, Mehmet (17. 3. 2015). Booms and Busts: An Encyclopedia of Economic History from the First Stock Market Crash of 1792 to the Current Global Economic Crisis: An Encyclopedia of Economic History from the First Stock Market Crash of 1792 to the Current Global Economic Crisis. Routledge. ISBN 9781317475750. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. 
  14. ^ „Feb 8, 1971 CE: 'Stock Market for the Next 100 Years' Opens”. National Geographic. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  15. ^ „NASDAQ Composite daily index”. Arhivirano iz originala 22. 11. 2010. g. 
  16. ^ Glassman, James K. (11. 2. 2015). „3 Lessons for Investors From the Tech Bubble”. Kiplinger's Personal Finance. Arhivirano iz originala 15. 4. 2017. g. 
  17. ^ „INVESTOR FAQS”. Nasdaq. 
  18. ^ Walsh, Michelle. „Nasdaq Stock Market Becomes A National Securities Exchange; Changes Market Designations”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. 
  19. ^ Lucchetti, Aaron; MacDonald, Alistair (26. 5. 2007). „Nasdaq Lands OMX for $5.7 Billion; Are More Merger Deals on the Way?”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Arhivirano iz originala 31. 7. 2017. g. 
  20. ^ De la Merced, Michael J.,. „"Nasdaq and ICE Hold Talks Over Potential N.Y.S.E. Bid"”. Arhivirano iz originala 20. 01. 2012. g. , The New York Times Dealbook, February 18, 2011.
  21. ^ Fraser, Michelle E.,. „"Nasdaq May Ask CME or ICE for Help in NYSE Counterbid, WSJ Says"”. Arhivirano iz originala 29. 07. 2014. g. , Bloomberg News, February 26, 2011.
  22. ^ „NASDAQ COMPLETES ACQUISITION OF INET” (Saopštenje). Nasdaq. 8. 12. 2005. 
  23. ^ Authers, John (8. 12. 2005). „Nasdaq completes purchase of Instinet exchange”. Financial Times. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 10. 12. 2022. g. 
  24. ^ „Nasdaq to Acquire Instinet in $1.9 Billion Deal”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. 22. 4. 2005. ISSN 0362-4331. 
  25. ^ „Nasdaq Might Shut Down German Exchange”. Deutsche Welle. 11. 8. 2003. 
  26. ^ „Easdaq Makes A Comeback As Equiduct”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2011. g. Pristupljeno 3. 2. 2011. 
  27. ^ „SUSTAINABLE STOCK EXCHANGES INITIATIVE: EXCHANGES LISTING OVER 4,600 COMPANIES COMMIT TO PROMOTING SUSTAINABILITY” (Saopštenje). GlobeNewswire. 18. 6. 2012. Arhivirano iz originala 6. 12. 2019. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  28. ^ JUNGCURT, STEFAN (29. 6. 2012). „Five Stock Exchanges Commit to Promoting Sustainability”. International Institute for Sustainable Development. 
  29. ^ „Nasdaq's New CEO Attributes Her Success to an 'Eclectic' Career Path”. Fortune. 15. 11. 2016. Arhivirano iz originala 17. 11. 2016. g. 
  30. ^ Osipovich, Alexander (26. 10. 2017). „Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings”Neophodna novčana pretplata. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. 
  31. ^ Osipovich, Alexander; Michaels, Dave; Morgenson, Gretchen (16. 10. 2018). „SEC Ruling Takes Aim at Stock-Exchange Profits”Neophodna novčana pretplata. The Wall Street Journal. 
  32. ^ „SEC rules NYSE and Nasdaq did not justify data fee increases”Neophodna novčana pretplata. Financial Times. 16. 10. 2018. Arhivirano iz originala 10. 12. 2022. g. 
  33. ^ Michaels, Dave (19. 10. 2018). „NYSE, Nasdaq Take It on the Chin in Washington”Neophodna novčana pretplata. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. 
  34. ^ Singh, Kanishka; Kerber, Ross (12. 12. 2020). „Nasdaq to remove four Chinese companies' shares from indexes after U.S. order”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-16. 
  35. ^ „Index Metology Nasdaq Composite” (PDF). indexes.nasdaqomx.com. Pristupljeno 02. 11. 2021. 
  36. ^ „Five facts about the Nasdaq 100 index”. morningstar.com.au. Pristupljeno 02. 11. 2021. 
  37. ^ „Best Nasdaq 100 Brokers Guide”. comparebrokers.co. Pristupljeno 02. 11. 2021. 
  38. ^ „Invesco QQQ Trust, Series 1”. nasdaq.com. Pristupljeno 02. 11. 2021. 
  39. ^ „Q: Why Did QQQQ drop a Q to Become QQQ?”. wsj.com. Pristupljeno 02. 11. 2021. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nasdaq&oldid=28394483”