Nostoc
Nostoc | |
---|---|
Jedna od vrsti: Nostoc pruniforme | |
Naučna klasifikacija | |
Domen: | |
Tip: | |
Klasa: | |
Red: | |
Porodica: | |
Rod: | Nostoc
|
Nostoc (Nostok) je rod modrozelenih bakterija (algi). Pripada redu Nostocales (nostokales). Vrste ovoga roda su prokariotski organizmi koji se nalaze na trihalnom stupnju organizacije. Ćelije u končastim telima međusobno komuniciraju preko plazmodezmi. Obrazuju kolonije koje mogu biti različite veličine (neke se vide samo pomoću mikroskopa, dok neke dostižu veličinu i do 30 cm u prečniku)[1]. Kolonije su uglavnom loptaste, mada mogu imati i drugačiji izgled. Spolja imaju gust galaretni omotač (sluzav), a u unutrašnjosti je omotač ređi i tu se nalaze isprepletani konci algi. Končasto telo je nerazgranato[1]. Obrazuju heterociste i trajne spore (akinete). Heterociste su pojedinačne, i mogu biti unutar končastog tela (između vegetativnih ćelija) ili na kraju končastog tela[2]. Akineti su elipsastog oblika i malo veći od vegetativnih ćelija. Kod roda Nostoc akineti se obično nalaze na polovini puta između dve heterociste[2].
Vrste ovoga roda su široko rasprostranjene i nalaze se u vodi i na vlažnom zemljištu, mada češće na zemljištu[2].
Razmnožavaju se hormogonijama. One mogu da nastanu kidanjem končastog tela, dezintegracijom heterocisti, ili iz akineta iz koga niče nova hormogonija[3]
Ovaj rod je otkriven u 19. veku. Vrste ovoga roda mogu da vežu atmosferski azot (azotofiksatori) tako da učestvuju u poboljšanju kvaliteta zemljišta. Zbog obogaćivanja zemljišta azotom mogu imati primene u poljoprivredi[4]. Kod vrste koja živi van vode, Nostoc commune, 1988. godine pronađen je dotad nepoznat apsorbcioni pigment UV-A/B. Ovaj pigment omogućava ne samo preživljavanje sušnog perioda već i opstanak u predelima sa visokim nivoom UV zračenja[4].
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Neke vrste iz ovoga roda se koriste i u ljudskoj ishrani, pošto sadrže proteine i vitamin C. Uzgajaju se i koriste za ishranu uglavnom u Aziji. Vrste Nostoc flagelliforme i N. commune se koriste u Kini, Japanu i na ostrvu Java. U srednjoj Aziji se češće koristi vrsta N. ellipsosporum.
Vrste
[uredi | uredi izvor]U ovom rodu nalazi se 71 vrsta (prema sajtu data.gbif.org).
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b *Sistematika algi; Dr. jelena Blaženčić; Beograd 2000.
- ^ a b v „Nostoc na silicasecchidisk.conncoll.edu”. Arhivirano iz originala 17. 03. 2008. g. Pristupljeno 24. 03. 2008.
- ^ „Nostoc na www.cyanodb.cz”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2009. g. Pristupljeno 24. 03. 2008.
- ^ a b Nostoc na microbewiki.kenyon.edu
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Nostoc na sajtu silicasecchidisk.conncoll.edu (jezik: engleski)
- Nostoc na www.cyanodb.cz (jezik: engleski)
- Nostoc na microbewiki.kenyon.edu (jezik: engleski)