Serbski biografiski słownik
| Serbski biografiski słownik (2. izdanje: Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow) | |
|---|---|
 Korica enciklopedije (1984) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Zemlja | Nemačka |
| Jezik | gornjolužičkosrpski |
| Žanr / vrsta dela | enciklopedija |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1970 (drugo izdanje: 1984) |
| Broj stranica | 301 (drugo izdanje: 738) |
„Serbski biografiski słownik” (glsrp. — „Lužičkosrpski biografski rečnik”) enciklopedija je radnika lužičkosrpske istorije i kulture na gornjolužičkosrpskom jeziku, izdata u Baucenu 1970. godine.
„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (glsrp. — „Novi biografski rečnik ka istoriji i kulturi Lužičkih Srba”) drugo je izdanje rečnika (1984).[1]
Sadržaj
[uredi | uredi izvor]„Serbski biografiski słownik” (1970) sastavili su kolektiv autora od 17 ljudi i urednički kolektiv od 6 ljudi.[2] Rečnik male veličine sadrži oko 800 biografija preminulih ljudi — radnika u oblasti politike, ekonomije, kulture, obrazovanja i nauke.[3] Prezimena su data u lužičkosrpskoj varijanti, često se daje nemačka (na primer, Smoler — Schmaler) i latinska varijanta (na primer, Chojnan — Choinanus). Tekst rečnika ima čistu štampu i jasne slike snimljene na osnovu portreta ili fotografija.[2]
„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (1984) sadrži biografije osoba nelužičkosrpske nacionalnosti, koji su povezani sa istorijom i kulturom Lužičkih Srba, naročito Nemaca, Čeha, Poljaka, Slovaka, Rusa (građana Sovjetskog Saveza). Na kraju svakog članka se nalazi spisak publikacija, najvažnijih izvora i korišćene literature. Pri pisanju članaka koristile su se monografije „Istorija Lužičkih Srba” (1975—1979), „Istorija lužičkosrpske pismenosti” R. Jenča (1954, 1960) i drugi lužičkosrpski i nemački priručnici.[4] Najranije biografije se odnose na rani period lužičkosrpske istorije (knez Dervan iz 7. veka).[5] 87 biografija prvog izdanja (1970) nisu uključene u drugo izdanje (1984).[6] Na kraju rečnika nalazi se registar osoba, registar geografskih imena, spisak ilustracija.[7]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Matelьski, Dariuš (2014). Nacionalьnoe samosoznanie i integracionnыe processы lužickih serbov v Germanskoй imperii Častь II: Ot pervoй mirov voйnы do naših dneй (ot 1914 goda do načala XXI v.). 2 (7). Krakov: Nowa Polityka Wschodnia. str. 199.
- ^ a b Leszczyńska, Barbara. Serbski biografiski słownik (PDF). str. 373. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019.
- ^ Brocki, Zygmunt (1972). Notatki bibliograficzne. 17/4. Kwartalnik Historii Nauki i Techniki. str. 780—781.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 12.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 109.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 657—659.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 660, 704, 736.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Brankačk, Jan (1970). Serbski biografiski słownik. Budyšin: Domowina.
- Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Biografije pojedinaca iz „Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. mart 2019) na sajtu Lužičkosrpskog instituta