Serbski biografiski słownik
| Serbski biografiski słownik (2. издање: Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow) | |
|---|---|
 Корица енциклопедије (1984) | |
| Настанак и садржај | |
| Земља | Немачка |
| Језик | горњолужичкосрпски |
| Жанр / врста дела | енциклопедија |
| Издавање | |
| Издавање | 1970 (друго издање: 1984) |
| Број страница | 301 (друго издање: 738) |
„Serbski biografiski słownik” (глсрп. — „Лужичкосрпски биографски речник”) енциклопедија је радника лужичкосрпске историје и културе на горњолужичкосрпском језику, издата у Бауцену 1970. године.
„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (глсрп. — „Нови биографски речник ка историји и култури Лужичких Срба”) друго је издање речника (1984).[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]„Serbski biografiski słownik” (1970) саставили су колектив аутора од 17 људи и уреднички колектив од 6 људи.[2] Речник мале величине садржи око 800 биографија преминулих људи — радника у области политике, економије, културе, образовања и науке.[3] Презимена су дата у лужичкосрпској варијанти, често се даје немачка (на пример, Smoler — Schmaler) и латинска варијанта (на пример, Chojnan — Choinanus). Текст речника има чисту штампу и јасне слике снимљене на основу портрета или фотографија.[2]
„Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (1984) садржи биографије особа нелужичкосрпске националности, који су повезани са историјом и културом Лужичких Срба, нарочито Немаца, Чеха, Пољака, Словака, Руса (грађана Совјетског Савеза). На крају сваког чланка се налази списак публикација, најважнијих извора и коришћене литературе. При писању чланака користиле су се монографије „Историја Лужичких Срба” (1975—1979), „Историја лужичкосрпске писмености” Р. Јенча (1954, 1960) и други лужичкосрпски и немачки приручници.[4] Најраније биографије се односе на рани период лужичкосрпске историје (кнез Дерван из 7. века).[5] 87 биографија првог издања (1970) нису укључене у друго издање (1984).[6] На крају речника налази се регистар особа, регистар географских имена, списак илустрација.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мательски, Дариуш (2014). Национальное самосознание и интеграционные процессы лужицких сербов в Германской империи Часть II: От первой миров войны до наших дней (от 1914 года до начала XXI в.). 2 (7). Краков: Nowa Polityka Wschodnia. стр. 199.
- ^ а б Leszczyńska, Barbara. Serbski biografiski słownik (PDF). стр. 373. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2019.
- ^ Brocki, Zygmunt (1972). Notatki bibliograficzne. 17/4. Kwartalnik Historii Nauki i Techniki. стр. 780—781.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 12.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 109.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 657—659.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 660, 704, 736.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brankačk, Jan (1970). Serbski biografiski słownik. Budyšin: Domowina.
- Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографије појединаца из „Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2019) на сајту Лужичкосрпског института