Peer-to-peer transakcija
Peer-to-peer transakcija (poznata i kao person-to-person transakcija, P2P transakcija ili P2P plaćanje) predstavlja elektronsko prenošenje novca od strane jedne osobe ka drugoj posredstvom aplikacije za P2P plaćanja. P2P plaćanja mogu biti poslata i primljena putem mobilnog uređaja i bilo kog računara koji ima pristup internetu.
Putem aplikacije za P2P plaćanja, račun svakog pojedinca je povezan sa jednom ili više korisničkih bankovnih računa. Kada dođe do transakcije, saldo u platnom bilansu u aplikaciji beleži transakciju i povlači ili šalje novac direktno na korisnikov bankovni račun ili ga čuva na korisnikovom računu unutar aplikacije.[1]
Od samog početka ovog koncepta, mnoge poslovne jedinice razvile su mogućnosti obavljanja P2P transakcija, povećavajući konkurenciju na tržištu i zadovoljstvo koje se pruža potrošačima. Rasprostranjenost mobilnih uređaja uslovila je da aplikacije za P2P plaćanja postanu još praktičnije za korisnike.[2][3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nastanak elektronske trgovine[uredi | uredi izvor]
P2P plaćanja potiču iz strane kompanije PayPal, koja se specijalizovala za elektronska novčana plaćanja. Ovaj sistem plaćanja je prvobitno služio kako bi se pomoglo u elektronskoj trgovini, ali kasnije je ovaj sistem dostigao velike srazmere nakon što je eBay počeo da koristi PayPal u 2002. godini. Ovaj događaj je označio početak veće upotrebe P2P transakcija.
Poslovni model eBay-a zahtevao je posrednika u transakcijama radi olakšavanja plaćanja između kupaca i prodavaca, bilo da su to poslovni subjekti ili pojedinci. Kupci su počeli da koriste ovu uslugu iz razloga što nisu hteli da otkrivaju informacije o kreditnoj kartici nepoznatim prodavcima. Prodavcima je bila potrebna ova usluga zato što mnogi potrošači nisu imali mogućnost otvaranja Merchant računa za onlajn plaćanja.
Pojava pametnih telefona[uredi | uredi izvor]
Pametni telefoni su uticali na mnogo aspekata u savremenom životu, jedan od njih je mogućnost za prenos novca drugim osobama bilo gde u svetu za nekoliko sekundi. Trenutno postoje mnogi inovatori u mobilnom svetu, među kojima su PayPal, Venmo, Square… Sve ove aplikacije omogućavaju korisnicima lako slanje i primanje plaćanja u kratkom vremenskom periodu, uz minimalne ili nikakve naknade. Rasprostranjenost pametnih telefona omogućava većini ljudi da koriste svoje telefone kao vrstu novčanika. Očekuje se da će obim P2P plaćanja dostići 86 milijardi dolara do 2018. godine.
Funkcionisanje[uredi | uredi izvor]
Način funkcionisanja aplikacija za P2P plaćanja varira, ali procesi uglavnom prate sličan šablon:
- Prvo, korisnik preuzima aplikaciju, kreira nalog i povezuje ga sa kreditnom karticom, debitnom karticom ili bankovnim računom.
- Nakon toga, korisnik može da kreira kontakte i obavlja plaćanja koristeći imejl adresu, broj telefona ili račun drugog korisnika.
- Tokom transakcije, novac se uzima sa korisnikovog računa unutar aplikacije i prenosi se na račun korisnika koji prima sredstva. Ako nema dovoljno novca na računu da bi se završila transakcija, novac se direktno uzima sa korisnikovog bankovnog računa kako bi se završila transakcija.[2][4]
Informacije i sigurnost plaćanja[uredi | uredi izvor]
U istraživanju sprovedenom od strane Federalnih rezervi, 42% ispitanika je navelo da razlog zbog kojeg ne bi slali novac putem aplikacija za P2P plaćanja jeste zabrinutost zbog sigurnosti plaćanja. Zbog jednostavnosti upotrebe i lakoće pristupa velikim sumama novca sa bankovnog računa pojedinaca, uvedene su sigurnosne mere radi smanjenja rizika od krađe. Većina aplikacija zahteva prijavu sa lozinkom ili pin kodom kako bi se pristupilo korisničkom nalogu. Informacije o bankovnom računu i kreditnoj kartici su enkriptovane.
Postoje određeni propusti koje su pojedinci iskoristili i na taj način krali novac. Na primer, platforma Venmo, prilikom korišćenja, daje utisak kao da je plaćanje registrovano i izvršeno odmah nakon što se pritisne dugme, ali stvarna transakcija se ne procesuira dok ne prođe nekoliko dana. Pojedinci to mogu iskoristiti tako što se pretvaraju da šalju plaćanje nekome u zamenu za nešto (npr. Craigslist-a), što Venmo registruje kao transakciju. U stvarnosti, transakcija još nije završena, što znači da plaćanje može biti odbijeno i vraćeno od strane banke.[3][4]
Iako se uobičajene sigurnosne mere primenjuju za neke scenarije, kao što je ograničenje od 3000 dolara nedeljno za Venmo transakcije, same finansijske institucije mogu obavestiti svoje korisnike o krađi i prevari. Aplikacije za P2P plaćanja, ako posrednici, obično prebacuju odgovornost na banke i finansijske institucije koje drže i procesuiraju sredstva korisnika.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Peer-to-Peer (P2P) Economy: Definition Vs. Capitalism”. Investopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16.
- ^ a b „How Safe Is Venmo and Is It Free?”. Investopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16.
- ^ a b „Your Misunderstanding of Venmo Could Cost You Big Time”. Money (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16.
- ^ a b „The Best Mobile Payment Apps for Sending Money to Friends”. Money (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16.