Pređi na sadržaj

Religija u Meksiku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Religija u Meksiku (Popiz iz 2010)[1][2]

  Katolicizam (82,7%)
  Protestantizam (6,6%)
  Jehovini svedoci (1,4%)
  Ostale religije (1,9%)
  Neodređeno (4,7%)
  Neopredeljeno (2,7%)

Katolicizam je dominantna religija u Meksiku. Po popisu iz 2010. godine, katolički vernici čine oko 82,7% ukupnog stanovništva. Poslednjih decenija broj katolika opada, usled rasta ostalih hrišćanskih denominacija - posebno različitih protestantskih crkava, Jehovinih svedoka i mormonizma - koji sada čine 9,7% stanovništva i nehrišćanske religije. Konverzija u nekatoličke veroispovesti bila je znatno niža nego u Centralnoj Americi, a centralni Meksiko je i dalje jedno od najkatoličkijih područja na svetu.

Meksiko je sekularna država i od sredine XIX veka dozvoljava slobodu veroispovesti. Glavne protestantske konfesije i otvorena praksa judeizma ustoličile su se u zemlji tokom te ere. Savremeni rast primećen je u evanđeoskom protestantizmu, mormonizmu i u etničkim religijama, poput Meksikojotla.[3][4] Budizam i islam su slabo zastupljeni i njihovi vernici su uglavnom imigranti ili su postali vernici preobraćenjem.

Religija i država

[uredi | uredi izvor]

Meksički ustav iz 1917. godine nametnuo je ograničenja Rimokatoličkoj crkvi u Meksiku i kodifikovao mešanje države u verska pitanja. Vlada ne daje novčane priloge verskim institucijama, niti Rimokatolička crkva učestvuje u javnom obrazovanju. Božić je nacionalni praznik i svake godine tokom Uskrsa i Božića sve škole u Meksiku, kako javne tako i privatne, šalju svoje učenike na raspust.

Ustavne izmene iz 1992. godine donele su veliki preokret u odnosu crkve i države. Ukunuta su gotovo sva ograničenja na religije, uključujući dodeljivanje pravnog statusa svim verskim grupama. Crkvena imovina je ograničena a ograničenje u broju sveštenika u državi je ukinuto.[5] Sve do nedavno sveštenici nisu imali biračko pravo, a ni sada ne mogu da budu birani na javnu funkciju.

Avramske religije

[uredi | uredi izvor]

Hrišćanstvo

[uredi | uredi izvor]

Katolička crkva u Meksiku je, istorijski gledano, najstarija hrišćanska crkva, osnovana početkom XVI veka. U vreme sticanja državne nezavisnosti, katolička crkva je zadržala status jedine priznate crkve u državi. Sredinom devetnaestog veka meksički liberali umanjili su položaj crkve, a protestantski misionari, uglavnom iz Sjedinjenih Američkih Država, legalno su se evangelizovali u Meksiku. Početkom XX veka, u državi su se razvile i druge hrišćanske zajednice. Sa rastom imigracije sa Bliskog Istoka, porastao je i broj pripadnika istočne katoličke crkve. Evangeličke protestantske crkve značajno su proširile svoj domet s kraja dvadesetog veka

Katolicizam

[uredi | uredi izvor]
Bazilika Gospe od Guadalupe jedno je od najvažnijih hodočasničkih mesta hrišćanstva.
Katedrala San Ildefonso u Meridi, Jukatan, najstarija je katedrala na kontinentalnom delu Amerike.

Katolici čine 82,7% [6] ukupnog stanovništva,[7] u odnosu na 96%, koliko ih je bilo 1970. godine.[8] The number of Mexican Catholics has fallen by 5% in the first decade of the 21st century and in the south-east Catholics make up less than two-thirds of the population.[8] Broj meksičkih katolika opao je za 5% u prvoj deceniji 21. veka, a na jugoistoku katolici čine manje od dve trećine stanovništva.[8] U apsolutnom broju, Meksiko ima 84.217.138 katolika,[9] što je druga država sa po broj katolika na svetu, koju je nadmašio samo Brazil.[10]

Meksikanci su, u večini slučajeva, nominalno katolici, a neki kombinuju ili sinkretizuju katoličke prakse sa domaćim tradicijama. Na poluostrvu Jukatan pojedini pripadnici naroda Maja još uvek praktikuju tradicionalna verovanja svojih predaka, a da nisu sintetizovani sa hrišćanstvom. Ista je praksa i sta sa narodom Vikarika iz Haliska i Najarita.

U Meksiku se održavaju velike svečanosti povodom proslave hrišćanskih praznika Bogojavljenja (6. januara) (шп. Día de los Reyes Magos), Dana svih svetih (1. novembra), Dana svih duša ili Dana mrtvih (2. novembra) (шп. Día de los fieles difuntos), i praznik Gospe od Guadalupe (12. decembra). Iako je praznovanje ovih datuma veoma zastupljeno, ovi praznici nisu državni, dok se Božić slavi i kao verski i kao državni praznik.

Istočno katoličanstvo u Meksiku

[uredi | uredi izvor]

Postoje i posebne jurisdikcije za određene istočne crkve u okviru Katoličke crkve u Meksiku:

  • Eparhija Blažene Device Marije libanskih mučenika u Meksiko Sitiju[11]
  • Eparhija Melkitske grkokatoličke crkve Nuestra u Meksiku Sitiju[11]
  • Jermenski katolički apostolski egzarhat Latinske Amerike i Meksika

Protestantizam

[uredi | uredi izvor]

Oko 11% stanovništva (6.160.000 ljudi starijih od 5 godina, prema popisu stanovništva iz 2000. godine, uključujući Jehovine svedoke i mormone za koje se obično smatra da nisu protestanti i da su deo Restoracionizma ili pojedinih hrišćanskih ogranaka) su protestanti,[6] od kojih su pentakostalci i harizmatičari najveća grupa. Anglikansku zajednicu predstavlja Anglikanska crkva u Meksiku.

Protestantizam je najzastupljeniji u mestima gde je uticaj katoličke crkve slab,[8] i čine preko 10% stanovništva u četiri države koje se graniče sa jako protestantskom Gvatemalom: Kampeče, Čijapas, Kintana Ro i Tabasko. Takođe je zastupljen u meksičkim državama koje se graniče sa američkom državom Teksas, iako je prema nedavnom istraživanju protestantizam - u zemlji kao celini - opao sa 10% na 6%.[12]

Ranije je protestantizam bio u porastu, jer nudi manje legalističku i hijerarhijsku verziju hrišćanstva.[13]

Pravoslavlje

[uredi | uredi izvor]

Pravoslavna crkva je slabo zastupljena u Meksiku i njeni vernici su uglavnom rođeni u inostranstvu.

Adventista sedmog dana

[uredi | uredi izvor]

Takođe postoji određeni broj (488.946 ljudi) vernika Hrišćanske adventističke crkve.[6]

Jehovini svedoci

[uredi | uredi izvor]

Nacionalni popis stanovništva iz 2000. godine pokazao je da u Meksiku ima više od milion Jehovinih svedoka.[6] Prema službenim podacima Jehovinih svedoka iz 2014. godine, u verskom propovedanju je učestvovalo preko 800.000 članova.[14]

Podaci iz popisa

[uredi | uredi izvor]
Religija prema popisu (2010)[15]
Religija Broj Procenat
Katolici 92.924.489 82,72
Anabaptisti/Menoniti[tabela 1] 10.753 0,01
Baptisti[tabela 1] 252.874 0,23
Crkva Nazarećanina[tabela 1] 40.225 0,04
Metodisti[tabela 1] 25.370 0,02
Prezviterijanstvo[tabela 1] 437.690 0,39
Drugi istorijski protestanti[tabela 1] 53.832 0,05
Pentekostalizam[tabela 2] 1.782.021 1,59
Druge crkve evangelizama[tabela 2] 5.783.442 5,15
Hrišćanska adventistička crkva[tabela 3] 661.878 0,59
Mormoni[tabela 3] 314.932 0,28
Jehovini svedoci[tabela 3] 1.561.086 1,39
Istočne religije 18.185 0,02
Judeizam 67.476 0,06
Islam 3.760 < 0,01
Etničke religije 27,839 0.02
Spirituizam 35.995 0,03
Ostale religije 19.636 0,02
Bez religije 5.262.546 4,68
Neodređeno 3.052.509 2,72
Napomena
  1. ^ а б в г д ђ Popis stanovništva iz 2010. godine anabaptisti, baptisti, crkva Nazarećanina, metodisti, prezbiterijanci kao istorijski protestanti (Protestante historica o reformada) sa ukupnim brojem 820.744 (0,73%).
  2. ^ а б Prema popisu stanovništva iz 2010. godine, pentekostalci i drugi hrišćanski evangeličari (Pentecostal / Cristiana / Evangelica) ukupno su brojali 7.565.463 osobe (6,73%).
  3. ^ а б в Prema popisu stanovništva iz 2010. godine Adventisti sedmog dana, mormoni i Jehovini svedoci zajedno su brojali ukupno 2.537.896 osobe (2,26%).
Stanovništvo u pogledu religije po državama (2000)
Države Katolici Protestanti and Evangelisti Ostali hrišćani Jevreji Ostalo Bez religije Neodređeno
Agvaskalijentes 95,6% 1,9% 0,7% <0,1% 0,1% 0,8% 0,7%
Donja Kalifornija 81,4% 7,9% 2,7% <0,1% 0,2% 6,2% 1,6%
Južna Donja Kalifornija 89,0% 4,0% 1,9% <0,1% 0,2% 3,6% 0,1%
San Fransisko de Kampeče 71,3% 13,2% 4,7% <0,1% 1,7% 9,9% 0,8%
Čijapas 63,8% 13,9% 9,0% <0,1% <0,1% 13,1% 1,2%
Čivava 84,6% 7,1% 2,0% <0,1% 0,1% 5,1% 1,1%
Koavila 86,4% 6,8% 1,8% <0,1% 0,1% 3,8% 1,1%
Kolima 93,0% 2,9% 1,4% <0,1% 0,1% 1,8% 0,8%
Durango 90,4% 3,9% 1,8% <0,1% <0,1% 2,9% 0,9%
Federalni distrikt 90,5% 3,6% 1,3% 0,2% 0,8% 2,9% 0,7%
Gvanahuato 96,4% 1,3% 0,7% <0,1% 0,1% 0,7% 0,7%
Gerero 89,2% 4,4% 2,0% <0,1% 0,4% 3,1% 0,9%
Idalgo 90,1% 5,2% 1,3% <0,1% 0,4% 1,6% 0,7%
Halisko 95,4% 2,0% 0,9% <0,1% <0,1% 0,9% 0,7%
Meksiko 91,2% 3,8% 1,6% 0,1% 0,7% 1,8% 0,8%
Mičoakan 94,8% 1,9% 1,1% <0,1% 0,2% 1,3% 0,8%
Morelos 83,6% 7,3% 3,1% 0,1% 0,5% 4,3% 1,0%
Najarit 91,8% 3,0% 1,3% <0,1% 0,2% 2,9% 0,7%
Novi Leon 87,9% 6,2% 2,0% <0,1% 0,1% 2,8% 0,9%
Oahaka 84,8% 7,8% 2,3% <0,1% 0,2% 4,0% 0,9%
Puebla 91,6% 4,3% 1,4% <0,1% 0,4% 1,4% 0,8%
Keretaro 95,3% 1,9% 0,9% <0,1% 0,2% 0,9% 0,8%
Kintana Ro 73,2% 11,2% 4,6% <0,1% 0,2% 9,6% 1,1%
San Luis Potosi 92,0% 4,6% 1,0% <0,1% 0,2% 1,5% 0,7%
Sinaloa 86,8% 2,9% 2,0% <0,1% <0,1% 7,1% 1,0%
Sonora 87,9% 4,8% 1,8% <0,1% <0,1% 4,4% 1,1%
Tabasko 70,4% 13,6% 5,0% <0,1% <0,1% 10,0% 0,8%
Tamaulipas 82,9% 8,7% 2,4% <0,1% 0,2% 4,9% 1,0%
Tlaskala 93,4% 2,9% 1,4% <0,1% 0,4% 1,0% 0,9%
Verakruz 82,9% 6,9% 3,3% <0,1% 0,2% 5,9% 0,8%
Jukatan 84,3% 8,4% 3,0% <0,1% 0,1% 3,5% 0,8%
Zakatekas 95,1% 1,9% 1,0% <0,1% <0,1% 1,1% 0,8%
Ukupno u Meksiku 87,99% 5,20% 2,07% 0,05% 0,31% 3,52% 0,86%

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Censo de Población y Vivienda 2010 – Cuestionario básico”. INEGI. Приступљено 4. 3. 2011. 
  2. ^ „CIA – The World Factbook – Mexico”. Cia.gov. Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ Yolotl González Torres. The Revival of Mexican Religions: The Impact of Nativism. Numen. Vol. 43, No. 1 (Jan. 1996), pp. 1–31
  4. ^ Zotero Citlalcoatl. AMOXTLI YAOXOCHIMEH.
  5. ^ „Mexico”. International Religious Report. U.S. Department of State. 2003. Приступљено 4. 10. 2007. 
  6. ^ а б в г „Religion” (PDF). Censo Nacional de Población y Vivienda 2000. INEGI. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  7. ^ „Church attendance”. World Values Survey. 1997. 
  8. ^ а б в г “Religion in Mexico: Where angels fear to tread: Evangelicals are swooping on long-ignored regions”, The Economist, dated 24 March 2012.
  9. ^ „Religión”. INEGI.org (на језику: шпански). 2010. Приступљено 21. 7. 2019. 
  10. ^ „The Largest Catholic Communities”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 10. 11. 2007. 
  11. ^ а б „RITOS” [Rites]. Misas.org (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
  12. ^ Latinobarometro, religious stats on Mexico, 2017
  13. ^ „Religion in Mexico: Staying alive, Mexicans are increasingly turning away from the Catholic church”. The Economist. Mexico City. 25. 7. 2002. Приступљено 7. 11. 2012. 
  14. ^ 2015 Yearbook of Jehovah's Witnesses. Watch Tower Society. 1966-01-01. стр. 182. 
  15. ^ Panorama de las religiones en México 2010 (PDF). Instituto Nacional de Estadística y Geografía. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2015. г. Приступљено 28. 12. 2014. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

P. J. A. Romero, S. J. (1953). Directorio de la Iglesia en México. Segunda parte: Religiosos y Religiosas. México, D. F.: Buena Prensa (ejemplar 197, 200 pp.).

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]