Pređi na sadržaj

SM UB-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karijera Zastava Nemačke carske mornarice
Nemačko carstvo
Postavljena: 15. oktobra 1914.
Porinuta: 1. novembra 1914.
U službi od: 13. februara 1915.
Sudbina: Rastavljena 3. februara 1920.
Glavne karakteristike
Tonaža: na površini 127 t (140 kratkih tona),
ispod površine 142 t (157 kratkih tona)
Dužina: 92 stopa 2 inče (28,09 m)
Širina: 10 stopa 6 inči (3,20 m)
Gaz: 9 stopa 10 inči (3,00 m)
Pogon:

1 × propelersko vratilo
1 × Dajmler četvorocilindričan ditel motor, 60 bhp (45 kW)
1 × Simens-Šukertov električni motor, 120 shp (89 kW)

Brzina:

na površini 6,47 čvorova (11.98 km/h),
na površini 5,51 čvorova (10.20 km/h),

Maks. dužina plovidbe:

na površini 1.650 nautičkih milja pri brzini od 5 čvorova (3,060 km pri 9,3 km/h),
ispod površine 45 nautičkih milja pri brzini od 4 čvorova (83 km pri 7,4 km/h)

Posada: 1 oficir + 13 mornara
Naoružanje:

2 × 45 cm (17,7 inči) torpedne cevi
2 × torpeda
1 × mitraljez od 8 mm (0,31 inči)

SM UB-2 je bila nemačka podmornica tipa UB I Nemačke carske mornarice za vreme Prvog svetskog rata. Tokom svoje karijere potopila je jedanaest brodova, a rastavljena je u Nemačkoj 1920.

UB-2 je poručena oktobra 1914, a porinuta je meseca novembra u nemačkom brodogradilištu „Germaniawerft“ i Kilu. UB-2 je bila nešto više od 92 stope (28 m) dugačka i težila je između 127 i 142 tone (140 i 157 kratkih tona) u zavisnosti da li je bila na površini ili potopljena. Nosila je dva torpeda smeštena u dve torpedne cevi i bila naoružana mitraljezom postavljenim na palubi. Porinuta je i puštena u rad je kao SM UB-2 februara 1915.[a]

UB-2 je bila jedina podmornica svoje klase koja nije transportovana u Antverpen preko železnice, već je prebačena morem u luku Zebriž u kojoj je bila stacionirana Flandrijska flotila. Pod komandom Vernera Firbringera, UB-2 je potopila jedanaest britanskih brodova teških ukupno 1.374 bruto tona. Dodeljena je Baltičkoj flotili marta 1916. u kojoj je prisustvovala obukama decembra iste godine. Na kraju rata, UB-2 je ocenjena nepodesnom za plovidbu i nije se mogla predati u Harvič sa ostalim nemačkim podmornicama. Ostala je u Nemačkoj u kojoj je bila rastavljena od strane trgovačkog preduzeća „Stinnes“-a februara 1920.

Izgradnja i projektovanje

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Nemačka armija brzo uznapredovala duž obala Severnog mora u najranijoj fazi Prvog svetskog rata, Nemačka carska mornarica našla se bez odgovarajućih podmornica kojima bi mogla kontrolisati obalama u blizini obale Flandrije.[1][2] Iz projekta broj 34, koji je započet sredinom avgusta 1914,[2] nastao je model tipa UB I koji je predstavljao malu podmornicu koja je mogla da se isporuči železnicom do luke gde se opet mogla brzo montirati. Zbog ograničenog kapaciteta pruge, model UB I je morao ustupiti mesto plovilu dugačkom otprilike 92 stopa (28 m) sa težinom od oko 125 tona (138 kratkih tona) i sa dve torpedne cevi u sebi.[1][b] UB-2 je bila deo početne raspodele koja broji osam podmornica — od UB-1 do UB-8 — poručenih 15. oktobra od „Germaniawerft“-a iz Kila, tek nešto manje od dva mesec dana nakon što je otpočet program stvaranja nove klase plovila.[1][3]

UB-2 je porinuta od strane „Germaniawerft“-a dana 1. novembra, postavši tako jedno od prva dva plovila svoje klase koje se pokrenulo. Uvedena je u službu u Kilu 13. februara 1915.[4] Kada je završena, UB-2 je bila 92 stope i 2 inča (28,09 m) dugačka, 10 stopa i 6 inči (3,20 m) široka, a njen gaz je iznosio od 9 stopa i 10 inči (3,00 m).[5] Imala je jedan Dajmlerov četvorocilindrični dizel-motor od 60 konjskih snaga (45 kV) namenjen za povšinsko kretanje i jedan Simens-Šukertov električni motor od 120 konjskih snaga na vratilu (89 kW) za podvodno kretanje; oba su bila priključena za jedno propelersko vratilo.[5] Njena maksimalna brzina pri površinskom kretanju je iznosila 6,47 čvorova (11,98 km/h), a pri podvodnom 5,51 čvorova (10,20 km/h).[6] Na umerenim brzinama, mogla je da preplovi i do 1,650 nautičkih milja (3,060 km) na površini pre dopunjavanja gorivom, a pod vodom i do 45 nautičkih milja (83 km) pre ponovnog punjenja baterija.[5] Kao i sve podmornice klase, i UB-2 je bila u mogućnosti da zaroni u dubinu 50 m (160 ft), a mogla je da nestane sa površine u roku od 33 sekunde.[5]

UB-2 je bila naoružana sa dva torpeda od 47 cm smeštena u dve torpedne cevi. Takođe, bila je opremljena jednim mitraljezom na palubi kalibra od 8 mm (0,31 inči).[5] Standardna posada se sastojala od jednog oficira i trinaest mornara.[7]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Dana 10. februara pod komandom 26-ogodišnjeg kapiten-lajtanta Vernera Firbringera, poreklom iz Braunšvajga,[8][v] podmornica je ušla u službu Nemačke carske mornarice pod oznakom SM UB-2,[4] prethodno prošavši kroz ispitnu plovidbu u domaćim vodama.[2]

UB-2 je isplovila iz Nemačke uputivši se za Flandriju da bi se pridružila Frandrijskoj flotili 10. maja 1915, postavši tako jedina podmornica u flotili koja nije isporučena u Antverpen putem železnice.[4][2] U trenutku kada se pridružila flotili, Nemačka je bila usred svoje prve podmorničke ofanzive započete još u februaru. Tokom ove kampanje, neprijateljska plovila u definisanoj nemačkoj ratnoj zoni, koja je opkolila sve vode oko Ujedinjenog Kraljevstva (uključujući i kanal Lamanš), trebalo je da se potope. Plovila neutralnih zemalja nije trebalo da se napadaju, osim u slučaju da su se definitovno mogla identifikovali sa neprijateljskim plovilima koje plove pod lažnom zastavom.[10]

Operacije podmornica Flandrijske flotile u početku su bile ograničene na patroliranje u Hoofdenu, južnom delu Severnog mora između Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije.[11] Dana 9. i 10. juna, dok su patrolirale u tom prostranstvu od 50 do 60 nautičkih milja (93 — 110 km) jugoistočno od Loustofta, UB-2 je potopila šest britanskih ribarskih brodova, čija je zajednička bruto tonaža bila ipod 300 GRT, od čega je najviše otpadalo na Intrepid-a koji je težio 59 tone.[12][13] Svih šest ribarskih brodova, čija su jedra po tradiciji bila crvena,[14] bilo je zaustavljeno, da bi se na njih ukrcala posada iz UB-2 koja ih je potom potopila eksplozivom.[15]

Većina žrtava UB-2 su bile ribarski brodovi, tradicionalno opremljeni crvenim jedrom.[14]

Nakon što je krajem juna sestrinska podmornica UB-6 zaobišla bivše britanske protiv-podmorničke mreže i mine u Pa-de-Kaleu, plovila flotile su počela da patroliraju zapadnim Engleskim kanalom.[16] Ubrzo su joj se u patroliranju kanala pridružile UB-2, UB-5 i UB-10. Iako nijedna od njih nije potopila nijedan brod, po uspešnom završetku svog putovanja dokazali su opravdanost u pobedu nad britanskim protivmerama u moreuzu Pa-de-Kaleu.[16]

Dana 28. avgusta, patrolirajući u oblasti Korton-Jarmuta, UB-2 je potopio britanski ribarski parobrod Miura-u.[17] S težinom od 297 tona, Miura je nadmašila Intrepid-a kao najveće plovilo potopljeno do tada od strane UB-2.[12][18] Početkom sledećeg meseca, UB-2 je potopila još dva ribarska broda koji su se nalazili 44 nautičke milje (81 km) istočno-severoistočno od Loustofta: Constance-a od 57,[19] kao i Emanuel-a od 44 tone.[20] Tri dana kasnije, UB-2 je potopila još jednu ribarsku lađu Boy Ernie-a istočno od Kromera.[21] Kao i u slučaju šest brodova potopljenih u junu, i ova tri su bila zaustavljena od strane UB-2 i potopljena eksplozivom.[15]

Nemačka podmornička ofanziva je obustavljena 18. septembra od strane šefa Admiralštaba, admirala Heninga fon Holcendorfa, kao odgovor na američke zahteve nakon što su nemačke podmornice potopile u maju 1915. Cunard Line-ov parobrod RMS Lusitania-u, kao i ostala teža plovila u avgustu i septembru. Prema Holcendorfovoj direktivi, sve podmornice morale su napustiti Engleski kanal i Keltsko more, a zahtevano je još uz to da se sva dejstva u Severnom moru sprovedu strogo po propisima vođenja morskih ratova.[22] I stvarno, UB-2 nije potopio nijedno plovilo više od šest meseci.[12]

Nemačka carska mornarica započela je svoju drugu podmorničku ofanzivu februara 1916, objavivši, između ostalih odredaba, da sva neprijateljska plovila u ratnoj zoni treba uništiti bez ikakvog upozorenja.[23] Dana 26. februara 1916. UB-2 je potopila teretni brod Arbonne,[24] što je predstavljalo poslednji ratni uspeh za nju.[12] Pomenuti britanski parobrod — najveći brod ikada potopljen od strane UB-2— potonuo je sa svih četrnaest članova svoje posade.[24]

Početkom marta, kapitenlajtnant Firbringer je smenjen i na njegovo mesto je doveden bivši komandant UB-13, kapitenlajtnant Karl Nojman, koji je bio u istoj kadetskoj klasi kao i Firbringer.[25] Firbringer, koji je nastavio da komanduje nad šestoro ostalih podmornica, bio je odgovoran za potapanje skoro 100.000 tona isporuke namenjene Britancima.[8] Godine 1933. objavio je memoare u kojima je opisao svoju podmorničku službu za vreme rata, Alarm! Tauchen!!: U-boot in kampf und sturm [Pažnja! Uranjamo!!. Podmornica u borbi i udaru], obuhvativši u njima pregled svoje karijere, uključujući i vreme provedeno u UB-2.[26]

Od početka februara, Flandrijska flotila je počela da prima novije i veće tipove podmornica UB II.[27] UB-2 je prebačen u Baltičku flotilu oko nedelju dana nakon što je Nojman preuzeo komandu.[4][23] Poznato je da su plovila Baltičke flotile bila stacionirana u Kilu, Dancingu i Libauu,[27] ali gde je UB-2 bila stacionirana u to vreme, naši izvori ćute. Dok je bila u Baltičkoj flotilu, podmornica je promenila promenila komandante. Nojmana je u aprilu smenio oberlajtant Tomas Biber, koga je opet u julu smenio takođe oberlajtant Harald Kejzerlingk. Početkom decembra, Kejzerlingk je dobio prekomandu u UB-36, a UB-2 je bilo dodeljeno da vrši dužnosti vezane za obuku. Prema autorima R. H. Gibsonu i Morisu Prendregastu, podmornice označene za taj zadatak u stvari predstavljaju „istrošena plovila“ nepodesna za upotrebu.[28]

Na kraju rata saveznici su zahtevali od Nemačke da im predaju sve svoje podmornice u Harvič. UB-2 je bila jedna od osam podmornica koja se smatrala nepodesnom za plovidbu, te joj je dozvoljeno da ostane u Nemačkoj.[29][g] Rastavljena je od strane „Stinnes“-a 3. februara 1920.[4]

Potopljeni ili oštećeni brodovi

[uredi | uredi izvor]
Brodovi koje je potopila ili oštetila podmornica SM UB-2[12]
Datum Naziv [d] Tonaža Zemlja porekla
9. juna 1915. Britannia 43 Vel. Britanija
9. juna 1915. Edward 52 Vel. Britanija
9. juna 1915. Laurestina 48 Vel. Britanija
9. juna 1915. Quivive ili Qui Vive 50 Vel. Britanija
9. juna 1915. Welfare 45 Vel. Britanija
10. juna 1915. Intrepid 59 Vel. Britanija
23. avgusta 1915. Miura 257 Vel. Britanija
7. septembra 1915. Constance 57 Vel. Britanija
7. septembra 1915. Emanuel 44 Vel. Britanija
10. septembra 1915. Boy Ernie 47 Vel. Britanija
26. februar 1916. Arbonne 672 Vel. Britanija
Ukupno:
1.374

Beleške

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „SM“ stoji za „Seiner Majestät“ (Njegovo Visočanstvo) i kombinovano sa U za Unterseeboot moglo bi se prevesti kao Njegovog Visočanstva podmornica.
  2. ^ Kasnije doterivanje — zamenjivanje torpednih cevi sa sistemima polaganja mini — dovelo je do nastanka tipa UC I, tj. obalske minopolagačke podmornice. vidi: Miller, pp. 458.
  3. ^ Firbringer je aprila 1907. bio u mornaričkoj kadetskoj klasi sa još 34 budućih podmorničkih kapetana, uključujući Hajnoa fon Hajmburga, Hansa Hovaldta, Otoa Štajnbrinka i Ralfa Veningera.[9]
  4. ^ Ostale podmornice su U-1, U-2, U-4, U-17, UB-5, UB-9 i UB-11.
  5. ^ Tonaže su u registarskim tonama.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Miller, str. 46–47
  2. ^ a b v g Karau, str. 48
  3. ^ Williamson, str. 12
  4. ^ a b v g d Helgason, Guðmundur. „WWI U-boats: UB-2”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 22. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  5. ^ a b v g d Gardiner, str. 180
  6. ^ Tarrant, str. 172
  7. ^ Karau, str. 49
  8. ^ a b Helgason, Guðmundur. „WWI U-boat commanders: Werner Fürbringer”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 21. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  9. ^ vidi: Helgason, Guðmundur. "WWI Officer Crews: Crew 4/07". U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 22. januara 2011.
  10. ^ Tarrant, str. 14
  11. ^ Karau, str. 50
  12. ^ a b v g d Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Ships hit by UB 2”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 23. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  13. ^ Helgason, Guðmundur. Ships hit during WWI: Britannia, Edward, Laurestina, Quivive, Welfare, Intrepid. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno dana 23. januara 2011.
  14. ^ a b Penwith District Council (2009). „Boat Types”. Penzance: Penwith District Council. Arhivirano iz originala 27. 05. 2007. g. Pristupljeno 27. januar 2011. 
  15. ^ a b „British fishing vessels lost at sea due to enemy action: 1914, 1915, 1916 in date order”. World War 1 at Sea. 9. 1. 2009. Pristupljeno 23. januar 2011.  Informacija na vebstajtu je preuzeta iz: British Vessels Lost at Sea: 1914–1918. His Majesty's Stationary Office. 1919. 
  16. ^ a b Karau, str. 51
  17. ^ Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Miura”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 27. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  18. ^ "1132855" (Miura)". Miramar Ship Index. R.B. Haworth. Pristupljeno 27. januara 2011.
  19. ^ Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Constance”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 27. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  20. ^ Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Emanuel”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 27. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  21. ^ Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Boy Ernie”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 27. januara 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  22. ^ Tarrant, str. 21–22.
  23. ^ a b Tarrant, str. 26
  24. ^ a b Helgason, Guðmundur. „Ships hit during WWI: Arbonne”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 23. januar 2011. 
  25. ^ Helgason, Guðmundur. „WWI U-boat commanders: Karl Neumann”. U-Boat War in World War I. Uboat.net. Pristupljeno 27. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  26. ^ Helgason, Guðmundur. „The WWI books”. Uboat.net. Arhivirano iz originala 22. 08. 2006. g. Pristupljeno 21. januara 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  27. ^ a b Tarrant, str. 34
  28. ^ Gibson and Prendergast, pp. 57.
  29. ^ Gibson and Prendergast, pp. 331-32.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SM_UB-2&oldid=27557383”