Pređi na sadržaj

Sd.Kfz.251

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sd.Kfz. 251

Nemačko oklopno vozilo
Nemačko oklopno vozilo

Osnovne karakteristike
Brzina na putu 52.5 km/h km/h
Doseg 300 km na putu ili 150 km van puta km
Dimenzije i masa
Dužina 5.8 m m
Širina 2.1 m m
Visina 1,75 m
Oprema
Sporedno naoružanje MG34 i razna druga
Oklop 6-12.5 mm mm
Motor Majbah HL 42 6-cilindrični motor
Posada
Posada 12

Sd.Kfz. 251 (skraćeno od Sonderkraftfahrzeug - vozilo specijalne namene) je plod nemačkog Blickriga - munjevitog rata. Vermahtu je u ratnim godinama bilo potrebno lako, oklopno ali i pokretljivo vozilo koje može da ispuni više namenskih zadataka: prevoz pešadije, municije, ratnog materijala, transport artiljerisjkih oruđa, bliska podrška pešadije lakim a ponekad i teškim naoružanjem a kasnije i odbrana vazdušnog prostora.

Modeli

[uredi | uredi izvor]

Prvi model Sdkfz 251 Ausf. A je predstavljao početak cele serije poluguseničara. Prvi modeli su korišćeni u Poljskoj 1939. godine, gde su se odlično pokazali i prvi put dokazali svoju vrednost za transport jurišne pešadije. Od naoružanja su imali jedan mitraljez MG 34. Kasnije je došla čitava plejada vozila, naravno sa drugim oznakama:

  • Sd.Kfz. 251/1 - osnovni oklopni transporter.
  • Sd.Kfz. 251/2 - transporter sa minobacačem od 81 mm GrWr 34 (66 granata).
  • Sd.Kfz. 251/3 - vozilo opremljeno jakim radio uređajima i sredstvima veze (sklopna antena od 8 m i FuG 1-12).
  • Sd.Kfz. 251/4 - tegljač artiljerijskih oruđa od lakih PT topova do lakih i srednjih haubica (75 mm le IG 18 i 105 mm le FH 18) (7 člana posade).
  • Sd.Kfz. 251/5 - pionirsko vozilo opremljeno inženjerijskim materijalom.
  • Sd.Kfz. 251/6 - komandno vozilo ili komandni punkt na nivou divizija - armija, sa 8 člana posade i uređajem za dešifrovanje tipa „Enigma“.
  • Sd.Kfz. 251/7 - još jedno inženjerijsko vozilo opremljeno sa 2 elementa pontonskog mosta ili jurišnim čamcima. Naoružanje su činila 2 mitraljeza MG 42.
  • Sd.Kfz. 251/8 - ambulantno vozilo za transport ranjenika (3 člana posade i 8 lakih ranjenika).
  • Sd.Kfz. 251/9 - vozilo naoružano kratkocevnim topom od 75 mm KwK 37 L/24 sa 52 granate, koje je korišćeno kao bliska artiljerijska podrška pešadije. Pored topa na vozilu se nalazio i jedan mitraljez MG 42.
  • Sd.Kfz. 251/10 - vozilo opremljeno protiv-tenkovskim topom od 37 mm PaK 36 sa 168 granata.
  • Sd.Kfz. 251/11 - vozilo za instalaciju kablova za vezu (održavanje telefonske veze na većim relacijama).
  • Sd.Kfz. 251/12 - komandno-osmatračko vozilo artiljerije. Šest člana posade.
  • Sd.Kfz.251/13 - vozilo sa opremom za prisluškivanje dejstva neprijateljske artiljerijer; (da bi se odredio približan položaj i daljina neprijateljske artiljerije).
  • Sd.Kfz. 251/14 - ista namena kao i Sd.Kfz. 251/13.
  • Sd.Kfz. 251/15 - vozilo za artiljerijsku opremu.
  • Sd.Kfz. 251/16 - bacač plamena. U zadnjem delu je imao dva bacača plamena od 14 mm. koji su mogli da se kontrolišu i kada je pešadija van vozila.
  • Sd.Kfz. 251/17 - protiv-avionsko vozilo sa oruđem Flak 20 mm ili Flak 30 mm.
  • Sd.Kfz. 251/18 - artiljerijsko osmatračko vozilo sa 6 člana posade.
  • Sd.Kfz. 251/20 - prvo vozilo u svetu sa infracrvenim uređajima za noćno izviđanje.
  • Sd.Kfz. 251/21 - Driling. Protiv-avionsko vozilo sa 3 topa 15 mm MG151/15 ili 20 mm MG151/20.
  • Sd.Kfz. 251/22 - vozilo sa protiv-tenkovskim topom 75 mm PaK 40. Posada 4 člana.
  • Sd.Kfz. 251/23 - vozilo naoružano topom od 20 mm KwK 38 sa 100 granata.
  • Sd.Kfz. 251/24 - transporter municije.

Borbena upotreba

[uredi | uredi izvor]
Sd.Kfz. 251/7

Sd.Kfz. 251 je bio upotrebljavan na svim frontovima. korišćen je u skoro svakom okršaju i u svakoj većoj bitki. Koliko je veliku popularnost imao potvrđuje i podatak da su Panzergrenadiri (nemačka jurišna pešadija) koristili ovaj transporter od samog početka pa do kraja rata. Na početku je Sdkfz dolazio iz fabrika u metalno sivoj boji da bi kasnije dobio (najčešće na samom frontu) kamuflažno-maskirnu boju. Čitave jedinice su opremane ovim transporterom i ne postoji nijedna pešadijska jedinica u nemačkoj vojsci koja ga nije imala. Ovaj transporter je kasnije ostao u nekim armijama i do kasnih 60-ih godina.

Ratni put vozila

[uredi | uredi izvor]

Prva Sd.Kfz. 251 vozila koja su korišćena u ratnim uslovima su bila komandna i vučna, nenaoružana vozila Legiona Kondor, preciznije jedinice Flak Abteilung (motorisierte) 88 (AS 88), jedne jake protiv-avionske jedinice u Španskom građanskom ratu. Međutim sama vozila nisu korišćena u borbi već isključivo kao vučna vozila za lake Flak topove i kao transportno vozilo. Tu se Sd.Kfz. 251 odlično pokazao u svim uslovima, naročito na rastresitom terenu.

Poljska 1939.

[uredi | uredi izvor]

Invazija na Poljsku 1939. je donela velike promene u nemačkoj vojsci, Vermahtu. Jedna od najinteresantnijih je bila nov način transporta pešadije. Ovde je Sd.Kfz. 251. doživeo svoje prvo vatreno krštenje kao transporter i mobilna vatrena podrška pešadije. U takozvanim leichte Panzer Kompanie-ama odnosno lakim tenkovskim jedinicama su uz tenkove tima Pancer I i Pancer II se kretali Sd.Kfz. 251 bataljoni, natovareni lakom i jurišnom pešadijom, podržavajući napad i brzo tansportujući pešadiju u kriznu zonu. Odmah je uočena i veoma važna mana vozila - zbog svog tankog oklopa poljski artiljerci su prvo uništavali transportere a onda usmeravali cevi na tenkove. Odmah je izmenjen princip korišćenja i vozila su se kretala od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara iza tenkova.

Francuska zapadni Evropa 1940.

[uredi | uredi izvor]

Tokom invazije na Francusku ovo vozilo je postiglo zapažen uspeh ali i pretrpelo nekoliko modifikacija. Zbog činjenice da je Francuska posedovala jaku protiv-tenkovsku artiljeriju kao i Mažino liniju većina vozila je skoncentrisana na severu, po planu komande Vermahta o zaobilaženju kroz Ardene. Ovde su ova vozila prošla kroz veliko iskušenje kretanja kroz Ardene prateći Romelovu grupu. Počele su i prve muke i nevolje, naročito zbog šumovitog terena, loših puteva i brzine kojom su kolone morale ići da bi se postigao efekat iznenađenja. Mehanički kvarovi, problemi sa gorivom i efektivom vozila donele su i prve promene. Napravljene su inženjerijske modifikacije sa pontonskim mostovima (u Poljskoj su korišćene modifikacije Pancer I tenka za taj posao), ambulantna verzija, verzija sa jakim radio uređajem i sa srednjim minobacačem kalibra 81 mm. Sd.Kfz. 251 je naročito stekao tada reputaciju zbog dobre pokretljivosti i brzine (posle proboja, prilikom praćenja Pancer grupa koje su se probijale veoma brzo kroz severnu Francusku).

Sd.Kfz. 251 D

Sd.Kfz. 251 stiže u Afriku

[uredi | uredi izvor]

Sledeće 1941. godine manji broj vozila je istovaren u Tripoliju zajedno sa Nemačkim Afričkim korpusom. Tada je Sd.Kfz. 251 prvi put izložen pustinjskim uslovima. Posle kraćeg vremena uočeno je pregrevanje motora kao i neophodnost ugradnje uređaja za ventilaciju vazduha. Vozilo se odlično pokazalo u pesku a i koriđćeno je prvi put i kao mamac: na zadnjem delu vozila su po naredbi Romela prikačinjane grane i lanci tako da dok se vozilo kreće iza sebe ostavlja veliku prašinu (i samim tim prilikom vazdušnog izviđanja protivnik smatra da se tu kreću tenkovske jedinice). Sam Romel je retko koristio Sd.Kfz. 251 i prednost je dao Sd.Kfz. 250 zbog manje veličine i boljih performansi. Tokom celog postojanja fronta u Africi je korišćen Sd.Kfz. 251, u transportnim, logističkim i pešadijskim jedinicama a neka vozila su dobila i protiv-avionske topove.

Istočni front

[uredi | uredi izvor]

Operacija Barbarosa je 1941. ponovo ubacila Sd.Kfz. 251 u borbu na tlu Evrope. U prvim mesecima pohoda na Sovjetski Savez nisu postojali problemi sa vozilom (poučeni iskustvima iz Francuske nemački inženjeri su poboljšali vozilo i ojačali slabe tačke sa mehaničke tačke gledišta). Međutim, u jesen su krenule jake kiše i pred Pripjatom su Nemci uleteli u velike močvare. U pripjatskim močvarama vozila su stradala u velikom broju: otpadale su gusenice, vozila bi se zaglibila i bilo je neophodno izvući ih jakim tegljačima). Na Istočnom frontu pojavile su se i modifikacije sa topovima 75 i 37 mm. Prve zime na Istočnom frontu su se stvorili novi problemi: zbog veoma niskih temperatura i oslabele logistike mnoge jedinice su ostavile Sd.Kfz. 251 zavejane u snegu tokom povlačenja ispred Moskve tokom Moskovske Bitke. Falili su rezervni delovi, motori su se zamrzavali i otkazivali, instrumenti propadali. Takođe, kretanje po dubokom snegu bilo je skoro nemoguće (u zimu 1943. godine su izvršene promene na celokupnom sistemu gusenica i mehaničkim delovima sa izlaskom nove verzije vozila). Zanimljivost je i džep kod Kamenec-Podolskija 1944. u zapadnoj Ukrajini: celokupni batljoni Prve oklopne armije su se izvukli iz okruženja sa lakom artiljerijom vozeći se na Sd.Kfz. 250 i 251 vozilima, najčešće noću (određen broj vozila je dobio i infra-crvene uređaje, prve u svetu, za noćno izviđanje).


Francuska 1944.

[uredi | uredi izvor]

Tokom savezničkog iskrcavanja u Normandiji pod nazivom Overlord vršena su sistematska mitraljiranja i raketiranja puteva, mostova i kolona. Tu je Sd.Kfz. 251 vozilo žestoko stradalo zbog otvorenog krova. Recimo tokom zatvaranja džepa kod Mortena oko 80% oklopnih transportera koje su Nemci ostavili za sobom Saveznici su mogli koristiti (posade poginule ili pobegle a vozila ostala u voznom stanju). Ali tu je Sd.Kfz. 251 odnosio i svoje pobede: padobranci koji su izbačeni u zoru 6. juna su imali velike probleme sa patrolama koje su imale ovo vozilo; Bazuka, glavno oružje protiv-tenkovske borbe koje su imali u većini slučajeva nije bila efektivna, zbog kosog oklopa često bi se raketa rasprsla i mlaz eksplozije samo izgoreo metal. Međutim i posle prvobitne nadmoćnosti pokazala se jedna ogromna mana vozila: vozač i mitraljezac nisu mogli da vide strane vozila u dovoljnoj meri da bi se uočio protivnik, to je iskorišćeno zajedno sa ranjivošću gusenica i stvorena je „lepljiva bomba“. U suštini to je bila torbica ili čarapa napunjena Kompozicijom-B, TNT eksplozivom ili minom tipa „Hovkins“, premazana lepljivom smesom sa kratkim brzogorećim fitiljem koja bi se lepila ili jednostavno bacala na gusenice i prilikom eksplozije vozilo bi bilo ne samo zaustavljeno već i potpuno izbačeno iz stroja. U tom razdoblju kao i kasnije u operaciji Market Garden pojavila se verzija vozila sa protiv-tenkovskim topom PaK kalibra 75 mm.

Pancergrenadiri su bili najbrojniji korisnici vozila Sd.Kfz. 251

Ardeni 1944.

[uredi | uredi izvor]

Tokom ofanzive u Ardenima 1944. ovo vozilo je steklo dobru reputaciju kod američkih vojnika iz 101. padobranske divizije. Poučena iskustvima sa istočnog fronta (sa koga je stigla SS pancer divizija da bi učestvovala u operaciji) nemačka vojska je efektivno upotrebljavala ove oklopne transportere za čišćenje zaostalih džepova otpora, brze proboje, pritisak i probijanje linija. U to vreme se stvaraju i projekti o poboljšanim verzijama transporterima sa različitim arsenalom naoružanja ali su zbog kraja rata ostali samo na papiru.

Berlin 1945.

[uredi | uredi izvor]

Poslednje ratne dane Sd.Kfz. 251 je video u Berlinu, tokom Berlinske bitke. Tu je najčešće korišćen kao mobilni medicinski punkt ili kao stacionarna vatrena tačka (dobijena ukopavanjem i naslaganim betonskim pločama i džakovima sa peskom oko i na vozilu).

Prednosti

[uredi | uredi izvor]

Sd.Kfz. 251, kada je nastao, je bio inventivan i originalan u svakom pogledu. Pružio je odličan prevoz pešadije, imao je dovoljnu zaštitu od puščane municije i lakog pešadijskog naoružanja, mogao je da istrpi i pogotke oružja kalibra 20mm zbog koso postavljenog oklopa i imao je odličnu pokretljivost. Vermaht je imao tri vozila koja su bila visoko cenjena u pešadiji:

Do važnosti gusenica na transportnom vozilu naročito je došlo do izražaja tokom Barbarose i bitke za Moskvu gde su ostala vozila koja su imala samo točkove ostajala u kolonama zaglavljena u blatu ili nisu mogla da pruže dovoljno dobru pomoć pešadiji. Važan je bio i operativni radijus dejstva Sd.Kfz. 251 jer je mogao sa rezervoarom od 160 litara preći 300 kilometara putem ili oko 150 kilometara van puta []. Relativno mala visina je bila dobra i za slabije uočavanje vozila kao i za taktičko maskiranje.

Krvava cena koju je platila ova kolona motorizovane pešadije - sporo kretanje uočeno od savezničke avijacije

Najveća mana koju je ovo vozilo ispoljilo je dizel-motor. Dok je tokom letnje Bitke za Francusku ovo vozilo radilo nesmetano i bez većih problema tokom bitke za Moskvu i zimske ofanzive Crvene armije mnoga vozila su ostala zavejana ili napuštena iz prostog razloga što motor nije mogao da se upali. Dizel-gorivo se pokazalo kao kobni činilac zbog niskih temperatura (dešavalo se da gorivo dostigne toliku gustinu da postaje neupotrebljivo za motor) ali je ovaj problem na terenu rešen već iduće zime tokom bitke za Staljingrad tako što su posade držale vozilo upaljeno i po nekoliko sati pre početka akcije. Sledeća mana vozila je bila relativno mala brzina, naročito kobna u Normandiji tokom bitke za Normandiju gde su mnoga vozila pala kao plen Savezničkih lovaca-bombardera.

Iako je vozilo proizvedeno u velikom broju (oko 15.000) to je bilo nedovoljno da se sve pešadijske jedinice opreme njime. Samo su neke manje jedinice imale popunjen sastav Sd.Kfz. 251 vozila, to su bili uglavnom panzergrenadiri. Luftvafe je imala ograničen broj vozila kao i jedan manji broj vozila sa protiv-avionskim topovima jer je vladalo mišljenje da bi trebalo ubaciti u aktivne kopnene trupe što više mobilne protiv-avionske zaštite dok bi se statična prepustila Luftvafi.

Slabe tačke

[uredi | uredi izvor]
Slabe tačke vozila Sd.Kfz. 250 i 251

Zbog osnovne namene vozila koja je bliska podrška pešadije oklop je relativno lak i tanak. Iako je postavljan pod uglom koji je obezbeđivao rikošetiranje i ponekad podbacivanje putujućeg zrna oklop je bio nedovoljan da zaštiti posadu i mitraljesca od oruđa jačih od 12.7 mm kao što je na primer sovjetska protiv-tenkovska puška PTRS. O protiv-tenkovskim topovima nije bilo ni govora, posada je imala samo minimalne šanse. Ako bi protivnik bio veoma precizan, mogao je da ubaci ručnu bombu u zadnji deo vozila i time bi ga onesposobio za dalju upotrebu. Molotovljevi kokteli su naročito bili ubojiti za Sdkfz. U Severnoj Africi smrtnu opasnost je predstavljala američka Bazuka M1. Jednim pogotkom se mogao uništiti ceo motor. Verovatno najopasnija stvar koja se mogla desiti su gusenice. Kada bi gusenice otpale ili bile oštećene/uništene, vozilo bi postalo laka meta protivnika. Na svu sreću posada zamena gusenica na ranijim modelima je trajala oko 20 minuta (mnoge posade su imale rezerve sekcije gusenica u ili na vozilu, u slučaju nužde). Činjenica da je vozilo bilo relativno sporo, bez krova i prepoznatljivog oblika, doprinela je tome da je stotine vozila bilo plen lovcima i avionima za obrušavanje. Tanak pod vozila takođe je predstavljao opasnost. Korišćene su različite tehnike bacanja ručnih bombi da be se probio pod i mlazom dejstva onesposobio vozač.

Vozilo u drugim vojskama

[uredi | uredi izvor]
Sd.Kfz. 251/1 zarobljen od strane Poljskih ustanika tokom ustanka u Varšavi

Ovaj oklopni transporter je padao u ruke i Crvenoj armiji i Saveznicima. Najveći broj zarobljen tokom Moskovske bitke i kapitulacije Nemačkog Afričkog Korpusa. Određen broj je zarobila i gerila u porobljenoj Evropi. Crvena armija ih je koristila gde je mogla zbog nedostatka oklopnih transportera i to po principu traje-dok-traje, posle većeg kvara vozilo se nije opravljalo. Borci 1. Ukrajinskog fronta su 4 vozila opremili teškim mitraljezima Dšk 12.7 mm. Saveznici su ove oklopne transportere retko koristili zbog opasnosti da ih sopstvena avijacija napadne. Sdkfz je imao upečatljiv oblik iz vazduha a i izrazit i specifičan zvuk motora tako da je postojala opasnost da dođe do razmene vatre između sopstvenih jedinica. Prerađeni Sd.Kfz. 251 je koristila i Češka pod oznakom OT-810. Radilo se o sličnom vozilu koje je imalo oklopljen krov i bolje hlađenje motora. Vozilo je korišćeno do kasnih 60-ih godina. Neki inženjeri smatraju kasnija Češka vozila tipa M59 Praga kao potomke Sd.Kfz. 251.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Knjige

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]