Pređi na sadržaj

Testerača

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Testerača
Velikozuba testerača, Pristis pristis
Zelena testerača, Pristis zijsron
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Rhinopristiformes
Porodica: Pristidae
Bonaparte, 1838
Rodovi

Testeračе, takođe poznate kao stolarske ajkule, su familija raža karakteristične po dugom, uskom, pljosnatom rostrumu, ili nosnom produžetku, obrubljenom sa oštrim poprečnim zubima, uređenim na način koji podseća na testeru. One su među najvećim ribama pri čemu neke vrste dosežu dužinu od oko 7—7,6 m (23—25 ft).[1] Nalaze se širom sveta u tropskim i suptropskim regijama u priobalnim morskim i braktičnim vodama estuara, kao i u slatkovodnim rekama i jezerima.[2]

Ne treba ih poistovećivati sa testerastom morskim psima (iz reda Pristiophoriformes) ili sa izumrlim pripadnicima reda Sclerorhynchiformes koji imaju sličan izgled, ili sabljarkama (porodica Xiphiidae) koje imaju sličan naziv, ali vrlo različit izgled.[3][4]

Testeračе su relativno sporo razmnožavaju i ženke rađaju žive mlade.[1] One se hrane ribom i beskičmenjacima koje otkrivaju i hvataju koristeći svoje testere.[5] One su uglavnom bezopasne za ljude, ali mogu naneti ozbiljne povrede kada se uhvate i brane testerom.[6]

Testeračе su bile poznate i lovljene hiljadama godina,[7] i igraju važnu mitološku i duhovnu ulogu u mnogim društvima širom sveta.[8]

Nekad široko zastupljene, testeračе su doživele drastično opadanje populacije zadnjih decenija, i jedina preostala jaka uporišta su u Severnoj Australiji i Floridi, Sjedinjene Države.[4][9] Pet postojećih vrsta se ocenjuju kao ugrožene ili kritično ugrožene prema podacima IUCN.[10] One se love radi njihovih peraja (supa od peraja ajkule), upotrebe delova kao tradicionalna medicina, njihovih zuba i testere. One se takođe suočavaju sa gubitkom staništa.[4] Testeračе su uvrštene u CITES od 2007. godine, čime se ograničava međunarodna trgovina njima i njihovim delovima.[11][12] One su zaštićene u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama i nekoliko drugih zemalja, što znači da se morska riba koja je slučajno uhvaćena mora osloboditi, a kršenja mogu biti kažnjena velikim kaznama.[13][14]

Taksonomija i etimologija

[uredi | uredi izvor]

Naučna imena familije testerača Pristidae i njegong tipskog roda Pristis su izvedena iz грч. πρίστης, prístēs sa značenjem testera, testeraš.[15][16]

Uprkos njihovom izgledu, testerače su raže (nadred Batoidea). Porodica testerača je tradicionalno smatrana jedinim postojećim članom reda Pristiformes, ali su odnedavno podvedene u red Rhinopristiformes, koji je sada uključen u porodicu testerača, kao i porodice Rhinobatidae, Rhinidae, Trygonorrhinidae i slično.[17][18] Testerače u znatnoj meri nalikuju na Rhinobatidae, ako se izuzme testera, i njihov zajednički predak verovatno je bio sličan guitarskoj ribi.[5]

Postojeće vrste

[uredi | uredi izvor]

Taksonomija na nivou vrsta u porodici testerača je istorijski izazvala veliku konfuziju i često se opisivala kao haotična.[7] Tek je 2013. godine čvrsto uspostavljeno da postoji u pet vrsta u dva roda.[4][19]

Anoxypristis sadrži jednu živu vrstu koja je istorijski bila uključena u Pristis, ali dva roda su morfološki i genetički vrlo različita.[3][20] Danas Pristis sadrži četiri postojeće, validne vrste podeljene u dve grupe vrsta. Tri su vrste u malojzubnoj grupi, a samo jedna u velikozubnoj grupi.[4] Tri loše definisane vrste su ranije bile prepoznate u velikozubnoj grupi, ali je 2013. godine pokazano da se P. pristis, P. microdon i P. perotteti ne razlikuju po morfologiji niti genetici.[19] Kao posledica toga, odnedavno se P. microdon i P. perotteti tretiraju kao sinonimi P. pristis.[2][21][22][23][24][25]

Rod i grupa vrsta Slika Naučno ime Uobičajeno ime[10][22]
(najčešće korišćena imena su navedena prvo)[4] 		IUCN status[10] Distribucija[10] Glavna staništa[10]
Anoxypristis Anoxypristis cuspidata
(Latham, 1794) 		Uska testerača,
testerača noževskih zuba, šiljata testerača 		Ugrožena Indo-Pacifik Morske vode, ušća
Pristis Malozubne Pristis clavata
Garman, 1906 		Patuljasta testerača,
Kvinslendska testerača 		Ugrožena Indo-Pacifik Morske vode, ušća
Pristis pectinata
Latham, 1794 		Malozubna testerača Kritično ugrožena Atlantik Morske vode, ušća
Pristis zijsron
Bleeker, 1851 		Zelena testerača,
dugočešljasta testerača, uskonjušna testerača, maslinasta testerača 		Kritično ugrožena Indo-Pacifik Morske vode, ušća
Velikozubne Pristis pristis
(Linnaeus, 1758) 		Velikozubna testerača,
obična testerača, široka testerača, slatkovodna testerača, rečna testerača, Lejhgardtova testerača, severna testerača 		Kritično ugrožena Atlantik,
Indo-Pacifik,
Istočni Pacifik 		Morske vode, ušća, reke, jezera

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б Last; White; de Carvalho; Séret; Stehmann; Naylor (2016). Rays of the World. CSIRO. стр. 57–66. ISBN 9780643109148. 
  2. ^ а б Dulvy; Davidson; Kyne; Simpfendorfer; Harrison; Carlson; Fordham (2014). „Ghosts of the coast: global extinction risk and conservation of sawfishes”. Aquatic Conserv: Mar. Freshw. Ecosyst. 26 (1): 134—153. doi:10.1002/aqc.2525. 
  3. ^ а б Wueringer, B.E.; L. Squire Jr.; S.P. Collin (2009). „The biology of extinct and extant sawfish (Batoidea: Sclerorhynchidae and Pristidae)”. Rev Fish Biol Fisheries. 19 (4): 445—464. S2CID 3352391. doi:10.1007/s11160-009-9112-7. 
  4. ^ а б в г д ђ Harrison, L.R.; N.K. Dulvy, ур. (2014). Sawfish: A Global Strategy for Conservation (PDF). IUCN Species Survival Commission’s Shark Specialist Group. ISBN 978-0-9561063-3-9. 
  5. ^ а б Wueringer, B. „How sawfish use their saw”. Sawfish Conservation Society. Архивирано из оригинала 30. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  6. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). "Pristidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: November 2017]
  7. ^ а б Moore, A.L.B. (2015). „A review of sawfishes (Pristidae) in the Arabian region: diversity, distribution, and functional extinction of large and historically abundant marine vertebrates”. Aquatic Conservation. 25 (5): 656—677. doi:10.1002/aqc.2441. 
  8. ^ „Cultural Importance of Sawfish”. Florida Fish and Wildlife Conservation Commission. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  9. ^ Platt, J.R. (2. 7. 2013). „Last Chance for Sawfish?”. Scientific American. Приступљено 17. 11. 2017. 
  10. ^ а б в г д „Pristidae”. IUCN Red List. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 17. 11. 2017. 
  11. ^ Black, Richard (11. 6. 2007). „Sawfish protection acquires teeth”. BBC News. 
  12. ^ „Appendices I, II and III”. CITES. 4. 10. 2017. Приступљено 17. 11. 2017. 
  13. ^ Slezak, M. (3. 8. 2016). „Queensland fisherman caught selling bills of endangered sawfish”. The Guardian. Приступљено 17. 11. 2017. 
  14. ^ „Why Report Sawfish Encounters?”. University of Florida. 16. 5. 2017. Приступљено 17. 11. 2017. 
  15. ^ πρίστης in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.
  16. ^ Sullivan, T.; C. Elenberger (април 2012). „Largetooth Sawfish”. University of Florida. Приступљено 17. 11. 2017. 
  17. ^ Naylor, G.J.P.; Caira, J.N.; Jensen, K.; Rosana, K.A.M.; Straube, N.; Lakner, C. (2012). Carrier, J.C.; Musick, J.A.; Heithaus, M.R., ур. Elasmobranch Phylogeny: A Mitochondrial Estimate Based on 595 Species. Biology of Sharks and Their Relatives (2 изд.). CRC Press, Boca Raton, Florida. стр. 31—56. 
  18. ^ Last, P.R.; Séret, B.; Naylor, G.J.P. (2016). „A new species of guitarfish, Rhinobatos borneensis sp. nov. with a redefinition of the family-level classification in the order Rhinopristiformes (Chondrichthyes: Batoidea)”. Zootaxa. 4117 (4): 451—475. PMID 27395187. doi:10.11646/zootaxa.4117.4.1. 
  19. ^ а б Faria, V. V.; McDavitt, M. T.; Charvet, P.; Wiley, T. R.; Simpfendorfer, C. A.; Naylor, G. J. P. (2013). „Species delineation and global population structure of Critically Endangered sawfishes (Pristidae)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 167: 136—164. doi:10.1111/j.1096-3642.2012.00872.x. 
  20. ^ Naylor, G.J.P.; J.N. Caira; K. Jensen; K.A.M. Rosana; W.T. White; P.R. Last (2012). „A DNA sequence-based approach to the identification of shark and ray species and its implications for global elasmobranch diversity and parasitology”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 367: 1—262. S2CID 83264478. doi:10.1206/754.1. hdl:2246/6183. 
  21. ^ Kyne, P.M.; Carlson, J.; Smith, K. (2013). „Pristis pristis”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2013: e.T18584848A18620395. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T18584848A18620395.en.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  22. ^ а б Department of the Environment (2017). „Pristis pristis — Freshwater Sawfish, Largetooth Sawfish, River Sawfish, Leichhardt's Sawfish, Northern Sawfish”. Department of the Environment and Energy. Приступљено 17. 11. 2017. 
  23. ^ Last, P.R.; De Carvalho, M.R.; Corrigan, S.; Naylor, G.J.P.; Séret, B.; Yang, L. (2016). „The Rays of the World project - an explanation of nomenclatural decisions”. Ур.: Last, P.R.; Yearsley, G.R. Rays of the World: Supplementary Information. CSIRO Special Publication. стр. 1—10. ISBN 9781486308019. 
  24. ^ Eschmeyer, W.N.; R. Fricke; R. van der Laan (17. 11. 2017). „Catalog of Fishes”. California Academy of Sciences. Приступљено 11. 11. 2017. 
  25. ^ Pollerspöck, J.; N. Straube. „Pristis pristis”. shark-references.com. Приступљено 17. 11. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Testerača на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Testerača&oldid=27805171”