Pređi na sadržaj

Tetrahidrogestrinon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tetrahidrogestrinon
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
ATC kodNone
PubChemCID 6857686
DrugBankDB06870 ДаY
ChemSpider5257020 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC21H28O2
Molarna masa312,446
  • [H][C@@]12CC[C@@](O)(CC)[C@@]1(CC)C=CC1=C3CCC(=O)C=C3CC[C@@]21[H]
  • InChI=1S/C21H28O2/c1-3-20-11-9-17-16-8-6-15(22)13-14(16)5-7-18(17)19(20)10-12-21(20,23)4-2/h9,11,13,18-19,23H,3-8,10,12H2,1-2H3/t18-,19+,20+,21+/m1/s1 ДаY
  • Key:OXHNQTSIKGHVBH-ANULTFPQSA-N ДаY

Tetrahidrogestrinon je organsko jedinjenje, koje sadrži 21 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 312,446 Da.[1][2]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,0
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -4,8
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 37,3

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]