Thymus (биљка)
| Thymus sp. | |
|---|---|
| |
| Timijan (Thymus vulgaris), tipičan predstavnik vrste - botanička ilustracija | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Lamiales |
| Porodica: | Lamiaceae |
| Pleme: | Mentheae |
| Rod: | Thymus L.[1] |
| Tipska vrsta | |
| Thymus vulgaris L.
| |
| Vrste | |
|
Oko 350 vrsta:
| |
| Sinonimi[2] | |
|
Spisak
| |
Thymus je rod višegodišnjih zeljastih biljaka i polužbunova iz porodice usnatica Lamiaceae. Rod obuhvata oko 350 vrsta koje su međusobno veoma slične, mada mnogi botaničari smatraju da većinu ovih vrsta treba zapravo tretirati kao podvrste taksona Thymus serpyllum L. (majčina dušica).[3][4] Sve vrste ovog roda su aromatične, ali su najpoznatije i najčešće korišćene timijan (T. vulgaris), koji se u britanskoj literaturi naziva baštenski timijan (Garden thyme) i majkina dušica[a] (T. serpyllum) koju nazivaju još i majkom timijana (Mother of thyme).[7] Naučno ime roda potiče od grčkog imena za tamjan - thymos.[8]
Istorija[uredi | uredi izvor]
U antičkoj Grčkoj timijan su smatrali simbolom hrabrosti, elegancije i stila. Stavljali su ga u vodu za kupanje ili nanosili na telo kao sredstvo za jačanje i okrepljenje. Svežnjeve timijana su palili na javnim mestima i pred hramovima. Rimljani su otkrili da je veoma dobar začin u jelima. U vreme Krstaških ratova dame su kitile stručkom timijana rane svojih ratnika, kao znak junaštva. U srednjem veku pripisivano mu je svojstvo da olakšava varenje, zaustavlja štucanje i pomaže protiv ujeda otrovnih zveri. Davali su ga i kao lek protiv noćnih mora.[7]
Rasprostranjenost i uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Vrste roda Thymus rasprostranjene su širom severne hemisfere, u Africi, Evropi i Aziji.[4] U Srbiji se samonikle mogu naći vrste T. serpyllum (majkina dušica), T. glabrescens, T. jankae, T. malyi, T. marschallianus, T. pannonicus i T. striatus. U Evropi rastu još i vrste T. vulgaris (timijan), zatim T. azoricus, T. doerfleri, T. pseudolanginosus, T. pallaseianus, T. pulegioides i T. nitidus.[7]
Majkina dušica (T. serpyllum) raste na peskovitim terenima, dok T. glabrescens naseljava osunčane livade na toplim staništima. T. jankae i T. pulegioides mogu se naći po kamenjarima, retkim šumama i šikarima u planinskom pojasu. U okolini Peći, Niša i Pirota raste T. striatus, a na livadama, kamenjarima i pored puteva na Fruškoj gori, u Deliblatskoj peščari T. marschallianus. U Vojvodini i sporadično u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji sreće se vrsta T. pannonicus.[7]
U Srbiji se uspešno mogu gajiti timijan i majkina dušica. Timijan i njegovi hibridi gaje se često,[7] dok se majkina dušica gaji ređe, obzirom da je široko rasprostranjena samonikla vrsta, te se češće sakuplja iz prirode.[9]
Opis roda[uredi | uredi izvor]
Vrste roda Thymus su višegodišnje zeljaste trajnice (poput majkine dušice) ili niski polužbunovi, odrveneli u donjem delu (poput timijana). Odlikuju se četvorouglastom stabljikom. Cvetne grančice su uglavnom maljave. Listovi su sitni, čvrsti, naizmenično naspramni, goli ili maljavi.[3] Cvetovi su na peteljci, cevasti ili zvonasti,[4] formirani od pet cvetnih latica sraslo je u cev, koja je na kraju razdeljena na dve usne.[10] Skupljeni su u lažne klasaste cvasti, okruglaste ili izdužene, na vrhu cvetnih grana ili u pazusima listova. Cvetaju tokom leta. Plod je merikarpijum, sastavljen od četiri komore u kojima se nalazi po jedno seme. Seme je sitno, okruglasto, smeđe boje.[9]
Upotreba i sastav[uredi | uredi izvor]
Vrste ovoga roda bogate su etarskim uljima. Od davnina nalaze primenu u kulinarstvu, narodnoj medicini, kao i za ekstrakciju etarskog ulja. Zbog znatnog sadržaja fenolskih sastojaka (timol i karvakrol), etarsko ulje timijana i majkine dušice su dobri antiseptici, pa se koriste za izradu kozmetičkih preparata, a imaju i spazmolitičko dejstvo.
Kulinarstvo[uredi | uredi izvor]
Sve vrste roda Thymus imaju sličnu upotrebu u kulinarstvu. Baštenski timijan i hibridi imaju jaču i delikatniju aromu od grupe kojoj pripada majkina dušica. Idealno se kombinuju sa belim lukom, paradajzom, maslinama i vinom, pa predstavlja dobru podlogu za mediteransku kuhinju.[7]
Narodna medicina[uredi | uredi izvor]
U narodnoj medicini vrste ovog roda koriste se za otapanje i lakše izlučivanje sluzi, za smirenje, kod bolesti želuca i dr.[3] Antiseptični i antibakterijski efekat timola (Thymolum) prema mnogim mikroorganizmima je oko 30 puta jači, a četiri puta manje toksičan od fenola, odnosne karbolne kiseline (Phenolum ili Ancidu carbolicum). Uz to, timol je jak fungicid. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, upotrebljava se u vodama za usta i pastama za zube, u obliku 5%nog alkoholnog rastvora za dezinfekciju kože i lokalno lečenje gljivičnih oboljenja, za konzervisanje urina u kliničkim laboratorijama, itd.[7]
Ekstrakcija etarskog ulja[uredi | uredi izvor]
Etarsko ulje dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg timijana, prikupljenog na početku cvetanja (Thymi herba). Iz majkine dušice (Serpylli herba) i drugih timijana (Thymi glabrescens herba) dobija se znatno manje etarskog ulja sličnog sastava.[7]
-
Timijan - Thymus vulgaris -
Majkina dušica - Thymus serpyllum -
Thymus marschallianus -
Thymus doerfleri -
Thymus pulegioides
.jpg)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Majkina dušica je izvorno, najstarije ime ove biljke. Varijetet imena majčina dušica beleži tek Josif Pančić u 19. veku, što je rezultat pogrešnog tumačenja da se pridev „majkina” odnosi na majku. Májka – sa prvim dugouzlaznim a, naše je staro ime odmila za babu. Izvesno je da u našem narodu uživa postovanje još od davnih vremena i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Babe (Majke Zemlje)[5][6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Linnaeus.Sp. Pl.: 590 (1753).
- ^ „Thymus L., Sp. Pl.: 590 (1753).”. World Checklist. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ a b v „majčina dušica”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ a b v „Thymus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 590. 1753.”. Flora of China. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ „Znate li da "majkina dušica" – nije "majčina"?”. b92. 17. 6. 2005. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ Čajkanović 1994, str. 147.
- ^ a b v g d đ e ž „Timijan, majkina dušica”. alas. Matematički fakultet u Beogradu. Arhivirano iz originala 29. 12. 2016. g. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ Tasić 2004, str. 84,158
- ^ a b Stojčevski 2011, str. 84,158
- ^ Grlić 1986, str. 263,273-274
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: SKZ. str. 147. ISBN 978-86-379-0283-6.
- Tasić, Slavoljub; Katarina Šavkin Fodulović; Nebojša Menković (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3.COBISS.SR 116485644
- Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad.COBISS.SR 38154759
- Stojčevski, Kire (2011). PRIRUČNIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 22. 12. 2016.
- Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 22. 12. 2016.
- Igić, Ružica; Vukov, Dragana; Božin, Biljana; Orlović, Saša (2010). Lekovite biljke : prirodni resursi Vojvodine. Novi Sad: Društvo za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine "Vrelo". ISBN 978-86-85157-07-3. COBISS.SR 259189511
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- Antonijević, Momčilo. „Majkina dušica, njen pitomi brat timijan i sestra od tetke vranilova trava – porodica koja ne voli bakterije”. Snaga bilja. Приступљено 28. 12. 2016.
