Vaucheria

Vaucheria
Vaucheria sesselis
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Chromalveolata
Tip:	Heterokontophyta/Xanthophyta
Klasa:	Xanthosiphonophyceae
Red:	Vaucheriales
Porodica:	Vaucheriaceae
Rod:	Vaucheria

Vaucheria je rod algi koji pripada tradicionalnoj klasi Xanthosiphonophyceae u okviru razdela žutozelenih algi.

Građa

Sve predstavnike ovog roda karakteriše sifonalni stupanj organizacije. Talus je končast i nepravilno granat, a za podlogu pričvršćen bezbojnim rizoidima. Poprečnih zidova u talusu nema, osim ukoliko dođe do povrede ili stvaranja organa za razmnožavanje. Citoplazma se nalazi uz sam ćelijski zid u vidu tankog sloja. U njoj se nalazi veći broj hloroplasta bez pirenoida, a nešto dublje i jedra, kojih takođe ima više. Sredinu ćelije zauzima krupna vakuola.

Razmnožavanje

Razmnožavaju se bespolno i polno.

Bespolno razmnožavanje

Razmnožavaju se zoosporama specifične građe koje se nazivaju sinzoospore. Nastaju u zoosporangijama koje se formiraju na vrhovima končastih talusa. Zoospore se oslobađaju kada prsne zid sporangije. Kreću se vrlo kratko vreme, jer već nakon pola sata isklijaju u jedno ili veći broj končastih tela. Terestrične vrste se razmnožavaju aplanosporama koje takođe vrlo brzo proklijaju.

Polno razmnožavanje

Sve vrste se razmnožavaju polno, samo što su slatkovodne uvek monecke, dok su marinske ili monecke ili diecke. Polni proces je oogamija. Oogonije i anteridije nastaju u obliku bočnih izraštaja na telu alge i u njih ulazi protoplazma. Izraštaji od kojih nastaju anteridije se najpre izdužuju, a potom savijaju poput roga. U zreloj anteridiji protoplast je izdeljen na veći broj izduženih i sitnih spermatozoida sa po dva nejednaka biča. Kod moneckih vrsta začetak oogonije je u neposrednoj blizini anteridije. Loptastog je oblika. Iako i u nju ulazi višejedarni protoplast, na kraju diferencijacije će se obrazovati samo jedna jajna ćelija sa jednim jedrom. Za sudbinu ostalih jedara postoje dva mišljenja; ona ili degenerišu ili migriraju u vegetativnu nit. I na zidu anteridije i na zidu oogonije nastaje pukotina kako bi se omogućio prilaz spermatozoida jajnoj ćeliji, koji doplivavaju do nje. Nakon oplođenja nastaje zigot bogat hranljivim supstancama i hematohromom. Posle jednog perioda mirovanja, zigot direktno klija u novu algu.

Stanište

Većina vrsta su slatkovodne i dobro se razvijaju u vodama bogatim jedinjenjima gvožđa. Zanimljivo je da su sterilne u brzim tekućim vodama, a da uvećana količina ugljen-dioksida stimulativno deluje na obrazovanje zoospora. Osim slatkovodnih, postoje i terestrične i marinske vrste.

Primeri vrsta

• Vaucheria sesselis
• Vaucheria geminata
• Vaucheria dichotoma

Potpun spisak vrsta (258) na sajtu algaebase.