Pređi na sadržaj

Yettel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druga značenja, pogledajte stranicu Yettel (višeznačna odrednica).
Yettel
Raniji naziv
063 Mobtel Srbija (1994—2006)
Telenor Srbija (2006—2022)
d. o. o.
Delatnosttelekomunikacije
Osnovano1. mart 2022.; pre 2 godine (2022-03-01) (trenutni oblik)
1994.; pre 31 godine (1994) (osnovano)
SedišteOmladinskih brigada 90, Beograd
Rukovodioci
Marek Slačik (direktor)
Marijan Majk Mišel (direktor)
Jan Kadnik (direktor)
ProizvodiUMTS, HSDPA, W-CDMA, EDGE, GPRS, GSM
PrihodRast 508,30 miliona evra (2023)[1]
ProfitRast 77,07 miliona evra (2023)[1]
Ukupna aktivaRast 391,46 miliona evra (2023)[2]
Ukupan kapitalRast 297,93 miliona evra (2023)[2]
VlasnikPPF
Broj zaposlenih
1.848 (2023)[2]
Veb-sajtwww.yettel.rs

Yettel (transkr. Jetel, stilizovano kao Yettel.) je srpski telekomunikacioni operator sa sedištem u Beogradu. Nalazi se u vlasništvu češke investicione grupe PPF. Od 2020. drugi je najveći operater mobilne telefonije sa tržišnim udelom od 36,98%.[3]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Stari logo: 063 Mobtel Srbija

Kompanija je osnovana 15. aprila 1994. godine, pod imenom Mobtel Srbija (pun naziv: Mobilne telekomunikacije Srbija), kao zajedničko preduzeće BK Trejd iz Moskve na čelu sa braćom Karić (51% akcija) i javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija“ iz Beograda (49% akcija).

  • Puštanje u rad je bilo 31. decembra 1994. godine putem tadašnje analogne NMT mreže koja je pokrivala veće urbane sredine i glavne putne saobraćajnice - odnosno 60% stanovništva i 12% teritorije Srbije. Pozivni broj NMT mreže je bio 061 (međunarodni: +381 61); Puštanje u rad je izvršio, tadašnji predsednik vlade, Radoje Kontić.
  • 15. oktobra 1996. godine Mobtel je pored ove uveo i novu, digitalnu 063 GSM mrežu;
  • 15. jula 2003. godine kompanija Mobtel prva je u Srbiji uvela GPRS mrežu, odnosno 2.5 generaciju mobilne telefonije;
  • 25. novembra 2003. godine Mobtel je predstavio EDGE standard za prenos podataka (2.75G ili slabija 3G) koji omogućava prenos podataka brzinama do 384 kilobita po sekundi[4];
  • Početkom 2004. godine Mobtelova GSM mreža je dobila još jedan pozivni broj 062 (+381 62), koji se od tada koristi pored pozivnog broja 063;
  • 22. novembra 2004. godine predstavljena je i puštena u probni rad prva 3G mreža u Srbiji, zasnovana na UMTS standardu. Tom prilikom predstavljene su i usluge gledanja televizijskog programa putem mobilnog telefona, praćenje saobraćaja na auto-putu uživo kao i brzi prenos video i audio sadržaja[5];
  • U prvom kvartalu 2006. godine NMT mreža je isključena iz komercijalne upotrebe, a potpuno je ugašena, kasnije, iste godine.
  • 1. marta 2007. godine Telenor je u Srbiji pustio u komercijalni rad prvu 3G (UMTS) mrežu koja omogućava prenos podataka velikim brzinama i uslugu video poziva svim svojim korisnicima (postpejd i pripejd), bez dodatnih prijavljivanja za tu uslugu.[6]
  • 1. marta 2008. godine Telenor je dobio još jedan pozivni broj 069 (+381 69), koji je pušten u komercijalnu upotrebu 12. maja iste godine pored pozivnih brojeva 063 i 062;[7]
  • 25. marta 2015. godine Telenor je pustio u komercijalni rad 4G (LTE) mrežu

Oduzimanje licence

[uredi | uredi izvor]

Dana 29. decembra 2005. Vlada Srbije je Mobtelu oduzela licencu za obavljanje telekomunikacionih delatnosti zbog neisplaćenih dividendi državi 1990-ih godina.

Vlada Srbije je postala većinski vlasnik kompanije (70%), dok je deo kompanije kupio austrijski konzorcijum sa (30% akcija), nakon čega kompanija menja ime u Mobi 63.

Aukcija

[uredi | uredi izvor]

Dana 31. jula 2006. većinski paket akcija Mobi 63 prodat je (70% koje je država imala) norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra[8] što mu je omogućilo da preuzme i ostalih 30% akcija od austrijskog konzorcijuma. Uslov za preuzimanje ostalih 30% akcija je bila ponuda viša od milijardu i 100 miliona evra.[9]

Dana 31. avgusta 2006. Mobi 63 zvanično prelazi u vlasništvo Telenora[10] i menja ime u Telenor d. o. o.[11]

Marta 2018. godine, češki investicioni fond PPF je kupio kompaniju od norveškog Telenora.

Licenca za fiksnu telefoniju

[uredi | uredi izvor]

Dana 22. januara 2010. RATEL odlučuje.[12] da Telenoru dodeli drugu licencu za izgradnju, posedovanje i eksploataciju javne fiksne telekomunikacione mreže i pružanje usluga javne fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji, na osnovu javnog konkursa za izbor drugog operatora fiksne telefonije[13]

Sedište Telenora u Novom Beogradu

Dana 19. februara 2010. RATEL uručuje[14] Telenoru drugu licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji, čime se zvanično ukida monopol Telekoma Srbije u ovoj oblasti.

Telenor je licencom obavezan da u roku od godinu dana počne da pruža usluge fiksne telefonije.

Dana 7. jula 2010. Telenor tuži RATEL Upravnom sudu u Beogradu zbog diskriminatorske i previsoke naknade za pozive iz svoje mobilne mreže ka fiksnoj mreži Telekoma Srbije[15]

Tokom avgusta 2011. Telenor obustavlja sudski proces protiv RATEL-a[16] usled odluke koju je to telo donelo[17] u junu 2011. godine, a koja se odnosi na regulaciju veleprodajnih cena poziva iz mreže u mrežu. Time je obezbeđeno poštovanje osnovnih načela nediskriminacije između telekomunikacionih operatora, a čije nepoštovanje je bilo predmet tužbe Telenora protiv RATEL-a[15].

Optički internet i IPTV

[uredi | uredi izvor]

Početkom 2021. godine, „Telenor” je najavio da će uskoro uvrstiti u ponudu i optički internet, te IPTV.[18] Radi brzog ostvarenja ovih planova, „Telenor” nije razvio sopstvenu infrastrukturu, već je iznajmio postojeću od najvećeg konkurenta, kompanije „Telekom Srbija”. Ovo je izazvalo kontroverze i nezadovoljstvo pojedinih učesnika na tržištu, poput „Junajted grupe”, i njihovog provajdera u Srbiji, SBB-a. Shodno ovoj poziciji, dogovor „Telekoma” i „Telenora” je postignut kako bi se umanjio uticaj informativnih kanala „Junajted grupe”, primarno iz poslovnih i političkih razloga.[18] Uprkos tome, „Telenor” je zvanično lansirao svoju novu uslugu u novembru 2021. godine, i to pod brendom „Hipernet”.[19] Iako se „Hipernet” nudi odvojeno od mobilnih usluga, „Telenor” je time postao (posle „Telekoma”) tek drugi učesnik na tržištu telekomunikacija u Srbiji koji nudi sve četiri raširene telekomunikacione usluge ("quadruple play" — fiksna telefonija, mobilna telefonija, internet i kablovska televizija).

Ulazak u bankarski sektor u Srbiji

[uredi | uredi izvor]

Dana 26. aprila 2013. Telenor je saopštio da je postigao sporazum o kupovini KBC banke u Srbiji. Prema dogovoru, Telenor će kupiti 100% udela u KBC Banci, dok će Sosijete Ženeral Banka preuzeti portfolio klijenata KBC Banke koji podrazumeva 81.000 fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća.[20] Time je Telenor osnovao Telenor banku, prvu onlajn banku u Srbiji, koja od oktobra 2019. godine menja naziv u Mobi banka.

U julu 2017. postignut je dogovor o uspostavljanju strateškog partnerstva između Telenor banke i investicionog fonda River Stiks iz Bugarske, koji nije realizovan, čime bi ovaj fond postao vlasnik 85% akcija banke. Narodna banka Srbije kao regulator finansijskog tržišta nije dala saglasnost zbog neispunjavanja propisanih uslova[21].

Telenor Srbija je u martu 2018. prodat češkoj investicionoj grupi PPF za 2,8 milijardi evra. Po ovom sporazumu, firma je zadržala naziv "Telenor" još četiri godine, kada je 1. marta 2022. zvanično preimenovana u Yettel.[22]

Tržišni pokazatelji za mobilnu mrežu

[uredi | uredi izvor]
  • Ukupan broj korisnika Telenorove mreže na kraju 2013. godine iznosio je 3.063.172. Od tog broja 53,77% korisnika na pripejdu i 46,27% na postpejdu.[23]

Tržišno učešće ove mreže na kraju 2014. godine[24]:

  • po broju korisnika 33,3%
  • po ukupnom godišnjem prihodu 40,3% i najveće je među operaterima u Srbiji
  • po ukupnom odlaznom saobraćaju 37,2%
  • po ukupnom broju poslatih kratkih tekstualnih poruka 34,1%
  • po ukupnom broju poslatih multimedijalnih poruka 36,5%

Podaci o mobilnoj mreži

[uredi | uredi izvor]

Telenor ima licencu za rad GSM mreže u opsegu 900 MHz i 1800 MHz, za UMTS/IMT 2000 mrežu u opsegu 900 MHz i 2100 MHz i za 4G (LTE) mrežu na opsegu 800 i 1800 megaherca. Licencu za 3G mrežu je dobio 31. avgusta 2006. sa važenjem od 10 godina i ona je obnovljena 2016 na još 10 godina. U 2014 godini je dodeljena i licenca za 4G mrežu.

  • Pokrivenost teritorije Srbije GSM signalom je 99%
  • Pokrivenost stanovništva Srbije GSM signalom je 99,38%
  • Pokrivenost teritorije Srbije UMTS signalom je 95,75%
  • Pokrivenost stanovništva Srbije UMTS signalom je 98,14%[24]
  • Identifikacioni kod (IMSI) Telenorove mreže je 220-01, a pozivni brojevi Telenorove mreže su 062 (međunarodni +381 62), 063 (međunarodni: +381 63) i 069 (međunarodni +381 69).
  • Roming je omogućen u 158 zemalja sveta, odnosno u 369 mreža inostranih mobilnih operatora, 2 pomorske, 1 avio i 1 satelitskoj mreži.
  • Do kraja 2020. godine Telenor je ima preko 8.000 baznih stanica.[24]
  • Početkom 2011. godine Telenor je pustio u rad jedan od najmodernijih data centara na području jugoistočne Evrope – Telenor Tier 3 data centar, u kome je smešteno novo jezgro Telenor mreže.[25]
  • Dana 21. juna 2019. Telenor je pustio u testni rad prvu 5G baznu stanicu. Ona se nalazi u Naučno tehnološkom parku u naselju Zvezdara u Beogradu.

Podaci o 3G mobilnoj mreži

[uredi | uredi izvor]

EDGE mreža koja predstavlja 2,75 generaciju mobilne telefonije ili slabiju 3G ima identičnu pokrivenost signalom kao i GSM mreža. Ova mreža je u komercijalnoj upotrebi od novembra 2004. godine.

Svojim UMTS, HSDPA i HSPA+ (3G i 3,5G - generacija mobilne telefonije) signalom Telenor pokriva preko 83,68% populacije Srbije[24]

Telenor Srbija 3G mreža podržava sledeće tehnologije širom Srbije, kao i na svim bitnijim putnim pravcima[26]: WCDMA, HSDPA, HSPA i HSPA+ sa sledećim maksimalnim teoretskim brzinama:

  • HSPA+ 42 - do 42 Mbps protok pri preuzimanju i do 5.76 Mbps protoka pri slanju podataka
  • HSPA+ - do 21 Mbps protok pri preuzimanju i do 5.76 Mbps protoka pri slanju podataka
  • HSPA - do 14.4 Mbps protok pri preuzimanju i do 2 Mbps protoka pri slanju podataka
  • HSDPA - do 7.2/3.6 Mbps protok pri preuzimanju i do 384 Kbps protoka pri slanju podataka.

Istorijat

[uredi | uredi izvor]
Logotip Telenor Pametne mreže
  • 14. decembra 2007. godine Telenor je sklopio ugovor sa kompanijom Nokia Siemens Networks o izgradnji nacionalne 3G i 3.5 G mreže visokog kvaliteta u naredne četiri godine.[27]
  • 15. septembra 2011. godine Telenor pokreće projekat pod nazivom „Pametna mreža“ koji obeležava novu etapu u evoluciji mreže i koji za cilj ima promovisanje performansi.[28] nove, brže Telenorove mreže[29]
  • Dana 1. marta 2012. godine Telenor je saopštio da je njegova Pametna mreža dostupna na teritoriji cele Srbije.[30]
  • 19. juna 2012. godine Telenor je započeo proces unapređenja i proširenja svoje mreže na napredniji HSPA+ standard sa maksimalnim teorijskim brzinama do 42 Mbps pri preuzimanju podataka, uvodeći ovu tehnologiju u šest gradova u Srbiji.
  • 20. jula 2012. godine Telenor je obavestio javnost da je mesec i po dana pre predviđenog roka završio proces unapređenja svoje mreže na HSPA+ 42 Mbps standard i omogućio svim korisnicima na području pokrivenosti 3G mrežom bolje iskustvo prilikom korišćenja internet servisa na mobilnim uređajima.[31]

Podaci o 4G mobilnoj mreži

[uredi | uredi izvor]

Polovinom 2010. godine Telenor je započeo projekat obnavljanja postojeće mreže (NGN tranzicija), kao glavnom preduslovu za uvođenje narednih generacija mobilne telefonije (4G) i pratećih naprednih servisa. Na realizaciji projekta angažovane su kompanije Ericsson, Nera i Huawei.[32]

  • 25. marta 2015. Telenor je prvi u Srbiji uveo komercijalnu LTE/4G uslugu na opsegu od 800 i 1800 megaherca za svoje postpejd korisnike u delovima Beograda, Subotice, Kopaonika i Zlatibora. Zaključno sa decembrom 2020 godine, pokrivenost 4G signala pokriva preko 93% stanovništva[33]

Podaci o fiksnoj mreži

[uredi | uredi izvor]

Potpisivanjem prvog komercijalnog ugovora o pružanju usluge fiksne telefonije dana 20. januara 2011, kompanija Telenor je ispunila formalni uslov iz licence za drugog operatera fiksne telefonije. U cilju daljeg razvoja i pružanja usluga[34] u oblasti fiksne telefonije, Telenor je saopštio da radi na postavljaju optičke infrastrukture kroz glavne pravce u Srbiji i menja pristupnu mrežu u mobilnoj telefoniji sa ciljem da pristup širokopojasnom internetu bude lakši i brži za veći broj građana, dok se ne reše preostala otvorena pitanja vezana za pružanje usluga u oblasti fiksne telefonije u Srbiji, a koja se tiču korišćenja infrastrukture Telekoma Srbije.[35]

Partnerstva

[uredi | uredi izvor]
Sa Vikimedijom
Dana 28. februara 2012. Telenor Grupa i Fondacija Vikimedija objavile su partnerstvo u okviru kojeg će Telenorovim korisnicima u Aziji i jugoistočnoj Evropi biti omogućen besplatan pristup Vikipediji preko mobilnog telefona. Ponuda je dostupna za 135 miliona mobilnih korisnika. U partnerstvo je za sada ušlo sedam zemalja u kojima Telenor posluje: Tajland, Malezija, Pakistan, Bangladeš, Indija, Crna Gora i Srbija, a očekuje se da će do kraja godine biti još potpisnica. Ovaj sporazum će početi da se sprovodi u drugom kvartalu 2012.[36]
Sa Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Dana 17. juna 2011. ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i izvršni direktor Telenora Ćel Morten - Jonsen potpisali su sporazum o primeni filtera za blokadu pristupa ilegalnim sajtovima sa elementima seksualnog zlostavljanja dece i predstavili javnosti detalje toj projekta.
Kako je rečeno, Telenorov korisnik koji sa mobilnog telefona ili računara pokuša da pristupi sajtu sa nedozvoljenim sadržajem, automatski će biti informisan da pokušava da pristupi zabranjenom sajtu, a MUP će težiti ka tome da takvu saradnju uspostavi i sa drugim operaterima u zemlji.[37]
Sa servisom Dizer
4. februara 2013. Telenor je na osnovu partnerstva Telenor Grupe[38] sa jednim od najvećih muzičkih striming servisa u svetu- Deezer, tržištu Srbije predstavio novu platformu (zasnovanu na klaudu) za slušanje i raspolaganje muzikom, kao novi servis u svojoj ponudi pod nazivom Telenor Dizer. Servis raspolaže ponudom od preko 53 miliona pesama domaćih i stranih izvođača koje se mogu preslušavati u onlajn i oflajn režimu.[39]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Bilans uspeha (2023) – Yettel d.o.o.”. apr.gov.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 9. 12. 2024. 
  2. ^ a b v „Bilans stanja (2023) – Yettel d.o.o.”. apr.gov.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 9. 12. 2024. 
  3. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2020. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Pristupljeno 21. 1. 2022. 
  4. ^ „Mobtel predstavio 3G”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  5. ^ „Mobtel predstavio 3G portal VIVO3”. Pristupljeno 25. 4. 2013. [mrtva veza]
  6. ^ „I Telenor uvodi 3G mrežu”. 01. 03. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  7. ^ „RATEL odluka o dodeli 69 pozivnog koda” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 10. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. ; „Telenor uvodi treći pozivni broj 069”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2008. g. 
  8. ^ „Telenor pobedio, 1.513.000.000 evra B92”. 31. 07. 2006. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  9. ^ „Prodaja Mobtela - JuTjub”. JuTjub. 4. mart 2016. Pristupljeno 10. decembar 2024. 
  10. ^ „Telenor zvanično preuzima kompaniju Mobi 63”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  11. ^ „Mobi 63 postaje Telenor d.o.o.”. 31. 08. 2006. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  12. ^ „Upravni odbor RATEL-a dodelio licencu Telenoru”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  13. ^ „Javni konkurs za drugog operatora fiksne telefonije”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  14. ^ „Telenoru uručena licenca za drugog fiksnog operatora”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  15. ^ a b „Telenor tužio RATEL”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  16. ^ „Telenor: Nismo tražili poskupljenje fiksne telefonije”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  17. ^ „Telenor: Kraj diskriminaciji mreža”. 17. 06. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  18. ^ a b Telesrbija: Goran Vasić - "Dolazak Telenora unaprediće konkurentnost, što donosi veći izbor za korisnike"
  19. ^ „Telenor Hipernet homepage”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2022. g. Pristupljeno 27. 01. 2022. 
  20. ^ „Telenor Srbija ulazi u mobilni finansijski sektor kupovinom KBC Banke”. Arhivirano iz originala 5. 7. 2013. g. Pristupljeno 4. 5. 2013. 
  21. ^ „Bez odobrenja NBS za Telenor banku, neuspela prodaja”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-06-18. 
  22. ^ „Telenor: Telenor postaje Yettel”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2022. g. Pristupljeno 27. 01. 2022. 
  23. ^ Q4 2013: Financial figures (analytic tool)
  24. ^ a b v g Ratel - godišnji izveštaj za 2014.
  25. ^ „U poseti Telenor data centru”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2011. g. Pristupljeno 04. 06. 2011. 
  26. ^ „Mapa pokrivenosti Srbije signalom Telenor GSM, GPRS, EDGE, HSPA i HSPA+ mreže”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2011. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  27. ^ „Telenor Srbija odabrao Nokia Siemens Networks”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2010. g.  (jezik: engleski)
  28. ^ „Potvrda kvaliteta servisa Telenor Pametne mreže”. Arhivirano iz originala 24. 9. 2011. g. Pristupljeno 18. 9. 2011. 
  29. ^ „Telenorova Pametna mreža za celu Srbiju”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  30. ^ „Telenor Pametna mreža”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  31. ^ „Telenor Pametna mreža cela na HSPA+ 42 Mbps tehnologiji”. Pristupljeno 25. 4. 2013. [mrtva veza]
  32. ^ „Telenor obnavlja mobilnu mrežu u Srbiji”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2010. g. Pristupljeno 28. 12. 2010. 
  33. ^ „Telenorovi korisnici prvi u Srbiji dobili 4G mrežu”. Arhivirano iz originala 28. 09. 2015. g. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  34. ^ „Opšti uslovi pružanja i korišćenja usluga u javnoj Fiksnoj telefonskoj mreži Telenor d.o.o.”. Arhivirano iz originala 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  35. ^ „Telenor: Puno prepreka do fiksne”. 02. 02. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  36. ^ „Telenor omogućava besplatan pristup Vikipediji za 135 miliona korisnika u Evropi i Aziji”. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  37. ^ „MUP i Telenor potpisali sporazum o bezbednosti na internetu”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  38. ^ „Telenor i Dizer donose vam ritam (jezik: engleski)[[Kategorija:Članci sa spoljašnjim vezama na jeziku — engleski]]”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  39. ^ „Dizer stigao u Srbiju”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Yettel&oldid=28949994”