Čarda
Reč čarda je kovanica koja otiče iz persijskog jezika i arapskog jezika. Kovanica čarda je nastala spajanjem persijske reči čar što znači broj četiri arapske reči tak što znači stub, i označava nastrešnicu na četiri stuba.
Da bi se odbranili od Turaka, u Austrougarskoj monarhiji je, duž Dunava, izgrađen veliki broj čardaka sa kojih su osmatrači upozoravali na opasnost od neprijatelja. Docnije se, u mađarskom jeziku, u reči čardak izgubilo zadnje slovo i tako nastade čarda.[1]
Čarde su se još od Srednjeg veka na našim prostorima nalazile na drumovima i pored reka i bile su svratište za odmor i okrepljenje. Čarde duž puteva izgubile su nekadašnji značaj zbog brzine putovanja, ali su zato sve atraktivnije one na Dunavu. Inače, reč čarda se danas koristi samo u mađarskom i srpskom jeziku.
Danas čarde na Dunavu generišu sve veći broj turista i doprinose razvoju lokalnog turizma u nerazvijenim opštinama u Srbiji.
Duž toka Dunava u Srbiji, po jedna čarda je smeštena na svakih pet kilometara. Tačnije, na 588 kilometara Dunava kroz Srbiju ima više od 100 čard[2]i.
 | Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
- ^ Stefanović, Miroslav. „Oaze razbibrige i dobrog zalogaja”. Politika Online. Приступљено 2020-06-08.
- ^ Bosnić, Dragan (2016). Dunav - Najlepša avenija Evrope. Beograd: INTERSISTEM - Beograd. стр. 9. ISBN 978-86-772-434-9 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ).