Јеленак
| Јеленак | |
|---|---|
| |
| Lucanus cervus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. cervus
|
| Биномно име | |
| Lucanus cervus Linnaeus, 1758
| |
Јеленак (лат. Lucanus cervus) је врста тврдокрилца из породице јеленака (Lucanidae). У народу је такође познат под називом буба љељен. Тамносмеђе је боје (скоро црне) и веома је крупан (дужина тела је 3-8 cm). Мужјак и женка се разликују по томе што мужјак има велика клешта („рогове“) која му служе за борбу са супарницима. Клешта мужјака могу бити дугачка скоро колико и читаво тело. На Црвеној листи IUCN је наведен као таксон за који постоји мали ризик од изумирања.
Име
[уреди | уреди извор]Назив потиче од сличности са јеленом, тј. због „рогова“ које има мужјак.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Јеленак спада у род Lucanus у оквиру породице Lucanidae. У роду постоје два подрода: Lucanus Scopoli, 1763. и Pseudolucanus Hope i Vestvood, 1845. Врста L. cervus садржи четири подврсте. Номинална подврста L. cervus cervus (Linnaeus, 1758) успостављена је првобитним описом врсте 1758. Постоје још три подврсте, а то су L. cervus judaicus, Planet, 1900, L. cervus laticornis Deirolle, 1864 и L. cervus turcicus Sturm, 1843.[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Значајно је изражен полни диморфизам, при чему мужјаци имају проширене мандибуле које су упадљиво веће од мандибула женки. Иако мандибуле мужјака изгледају претеће, оне су преслабе и не могу нанети бол. Ипак, женке могу нанети болан угриз. Ова врста је научно и народно име добила захваљујући сличности мандибула мужјака са роговима јелена као и због сличне употребе ових структура.[3] Величина одраслих јединки варира између различитих подручја дистрибуције, на пример јединке из Шпаније, Немачке и Холандије су веће од оних из Белгије или Велике Британије. Мужјаци су дугачки око 3,5 до 8 cm, а женке око 3 до 5 cm.[4]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Јеленак је распрострањен широм Европе.[1] У Немачкој је распрострањен углавном на југу, а одсутан је са територије Ирске. У Мађарској је ова врста распрострањена у брдовитим и планинским пределима. У Румунији је распрострањена, посебно у брдовитим пределима са падинама изложеним сунцу. Јавља се и у европском делу Турске. У Италији је углавном распрострањена у северном и централном региону.[5] У Шпанији и Португалу присутан је само на северу.[6] У Британији је распрострањење ове врсте углавном ограничено на југоисток државе. Ова врста је данас изумрла у Данској и Летонији.[7] Такође се налази на Кавказу, Малој Азији, Сирији и западном Казахстану. Ареал врсте се тренутно повећава на територији Хрватске и Словачке.
Животни циклус
[уреди | уреди извор]Одрасле јединке се јављају крајем маја све до почетка августа, а најактивнији су у вечерњим сатима. Женке полажу јаја у комад трулог дрвета дубоко у земљи. Ларве које су слепе и имају облик слова "С", хране се трулим дрветом на разним местима, пањевима, старом дрвећу и грмљем, трулим оградама, компостним хрпама и лишћем. Ларве имају мекано, провидно тело кремасте боје са шест наранџастих ногу и наранџастом главом. На ногама имају чешљеве које користе за комуникацију са другим ларвама. Ларве пролазе кроз неколико стадијума развића, па им је потребно 4 до 6 година да постану лутке.[8] Одрасли живе само неколико недеља, хранећи се нектаром и соком дрвећа. Њихов спор, лепршав лет, обично у сумрак, ствара карактеристичан звук зујања. Мужјаци лете чешће у односу на женке.
Слике
[уреди | уреди извор]-
Женка -
Мужјак са стране -
Клешта мужјака -
-
-
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Lucanus cervus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017. Приступљено 23. 1. 2017.
- ^ „Genus. Lucanus Scopoli, 1763”. BioLib.cz. Приступљено 5. 7. 2017.
- ^ Harvey, D.J.; Gange, A.C.; James, C. J.; Rink, M (2011). „Bionomics and distribution of the stag beetle, Lucanus cervus (L.) across Europe”. Insect Conservation and Diversity. 4: 23—38.
- ^ „Ein Steckbrief”. hirschkaefer-suche.de. Архивирано из оригинала 03. 05. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2019.
- ^ Bartolozzi L.; Maggini L. (2006). „Insecta Coleoptera Lucanidae”. Ур.: S. Ruffo; F. Stoch. Checklist and distribution of the Italian fauna. Museo Civico di Storia Naturale di Verona. стр. 191—192.
- ^ López-Colón, J. I. (2000). „Familia Lucanidae”. Ур.: Martín-Piera, F.; López-Colón, J. I. Fauna Iberica Vol. 14: Coleoptera, Scarabaeoidea I. CSIC.
- ^ „About stag beetles”. People's Trust for Endangered Species. 2017. Приступљено 24. 2. 2017.
- ^ „Lucanus cervus”. Encyclopedia of life. Приступљено 24. 2. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
