Јован Апамејски
Јован Апамејски хришћански писац[1] и богослов из Апамеје, Сирија[2].
Његови списи су писани под снажним утицајем дела Евагрија Понтијског, која су му била доступна преко сиријских превода тог времена[3]. Његова дела су извршила утицај на светог Исака Сирина, плодног сиријског хришћанског писца мистичара из 7. века[4].
Идентитет историјског Јована од Апамеје је контроверзан. Неки научници су предложили да су он у ствари били две или три одвојене особе[5]:
- Јован Самац из Апамеје познат је и као Јован Самац из Апамеје.
- Јован из Апамеје, такође познат као Јован Египћанин (5. век), био је писац кога је Филоксен из Мабуга осудио као јеретика.
- Јован Апамејски (8. век), писац осуђен као јеретик под Тимотејем Селевкијским, Патријархом Цркве Истока
Тиха молитва
[уреди | уреди извор]Јован из Апамеје познат је по својим иновативним идејама о тихој молитви. Ашкелони (2012) наводи да је Јован из Апамеје први познати хришћански писац који је систематски писао о теорији тихе молитве. У Дијалогу о души, Јован из Апамеје предлаже да су три степена (или нивоа) тихе молитве они тела, душе и коначно духа. Као такви, постоје три нивоа тиховања. Први је престанак говора; други је смиреност душе у којој ум више не мора да се бори са ометајућим мислима; и на крају, тишина духа у којој тишина прелази преко душе или ега[6].
Књижевна дела
[уреди | уреди извор]Библиографија списа Јована од Апамеје, од Себастијана Брока (1995) саржи
- Коментар на Кохелет (Проповедник)
- Кефалаја
- Писма
- Писмо Исихију[
- О молитви[тражи се извор]
- Питања
- Дијалог о души
- Дијалози са Таумасијем
- Трактати
- Додатни рукопис Британске библиотеке 17170 је сиријски рукопис Естрангеле из 774-5. не са 88 листова велума који садржи различите списе Јована од Апамеје. На свакој страници постоје две колоне текста. Испод су различити текстови приписани Јовану од Апамеје у рукопису, као што је цитирано у Стротхманн (1972)
- Крај другог говора о новом свету
- Разговор о испуњењу будућих обећања
- Питања и одговори
- Беседе о блаженствима
- Беседа о Римљанима 8:18
- Беседа о Ефесцима 6:11
- Подстицање на љубав
- Правила и наредбе
- Подстицање на врлину
- Утешно обраћање прогнанима Христа ради
- Писмо Маркијану
- Писмо Исихију
- Таумасијево писмо Јовану
- Три говора о мистерији Христове диспензације, упућене Таумасију
- Јованово писмо Таумасију
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Preface, Gorgias Press, 2011-12-31, стр. ix—x, Приступљено 2024-11-30
- ^ „Apamea. Apamea in the 2nd and 3rd cent. A.D.”. Supplementum Epigraphicum Graecum. Приступљено 2024-11-30.
- ^ Bitton-Ashkelony, Brouria (2012-06-01). „"More Interior than the Lips and the Tongue": John of Apamea and Silent Prayer in Late Antiquity”. Journal of Early Christian Studies (на језику: енглески). 20 (2): 303—331. ISSN 1086-3184. doi:10.1353/earl.2012.0011.
- ^ Bitton-Ashkelony, Brouria (2011-01-01). „The Limit of the Mind (NOΥΣ): Pure Prayer according to Evagrius Ponticus and Isaac of Nineveh”. Zeitschrift für Antikes Christentum / Journal of Ancient Christianity. 15 (2). ISSN 1612-961X. doi:10.1515/zac.2011.15.
- ^ Acosta, Dempsey Rosales (2015-01-01). „The Historical John of Apamea: A Framework of the Problem of His Identity”. Journal of Early Christian History. 5 (1): 4—25. ISSN 2222-582X. doi:10.1080/2222582x.2015.11877314.
- ^ Bitton-Ashkelony, Brouria (2012-06-01). „"More Interior than the Lips and the Tongue": John of Apamea and Silent Prayer in Late Antiquity”. Journal of Early Christian Studies (на језику: енглески). 20 (2): 303—331. ISSN 1086-3184. doi:10.1353/earl.2012.0011.