Југославија и Организација афричког јединства
Током периода Хладног рата Социјалистичка Федеративна Република Југославија успоставила је и одржавала значајне политичке, културне и економске размене и односе са новонезависним афричким државама. Док је већина мултилатералних размена организована преко Покрета несврстаних и Уједињених нација, била је развијена и значајна сарадња са Организацијом афричког јединства, претходницом савремене Афричке уније. Југославија је била једина неафричка земља која је учествовала у финансирању Ослободилачког одбора Организације афричког јединства.[1][2] Иако је била јединствено укључена у рад тела, земља је ипак преферирала билатералне односе са појединачним ослободилачким покретима.[3] Организација афричког јединства је у своју повељу укључила принцип несврстаности, док је Југославија ту организацију сматрала јединим легитимним представником за цео афрички континент током ере Хладног рата.[4] Југославија је стога следила заједничку линију ОАУ у сопственој политици према питањима у Африци.[4]
Контекст
[уреди | уреди извор]Југославија, за разлику од многих земаља Западног блока у Европи, није имала никакву директну колонијалну прошлост која је компликовала односе између бивших Метропола и нових независних држава. Земља је веровала да је сопствено историјско искуство стране доминације Аустроугарске и Отоманског царства, изазов у развоју и сложена мултиетничка федералистичка структура земље сродне искуствима нових независних постколонијалних земаља у Африци. У исто време, од раскола Тито-Стаљин од 1948. па надаље, земља више није била под сфером утицаја Совјетског Савеза и уместо тога била је фокусирана на земље које нису чланице блока. Како се маневарски простор за неутралне земље у дубоко подељеној Европи смањивао, Југославија је своју спољну политику усмерила на нове савезнике међу бившим колонијама и мандатним територијама, пре свега у Африци и Блиском истоку.
Југословенска грађевинска фирма Енергопројект је 1975. године изградила и пројектовала Међународни конференцијски центар Кампала за одржавање 13. самита Организације афричког јединства.[5] Југословенски архитекта Марио Јобст такође је позван да ради на конференцијском центру за 14. самит ОАУ у Либревилу.[6] Неке размене су остале на нивоу планирања са југословенским архитектом Бранком Петровићем који је израдио генерални план зграде седишта Организације афричког јединства у Адис Абеби раних 1960-их, што никада није имплементирано у пракси.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Председник Јосип Броз Тито на крају посете Танзанији 1970. године. -
Председник Тито и цар Хајле Селасије у Пули. -
-
Званични разговори Анголе и Југославије на Брионима 1977. -
Види још
[уреди | уреди извор]- Југославија и Покрет несврстаних земаља
- Музеј афричке уметности (Београд)
- Односи Југославије и Европске економске заједнице
- Односи Кине и Африке
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pustaj, Marko (23. 12. 2016). Ekonomski odnosi SFRJ i nesvrstanih zemalja Afrike 1973 - 1981 (PDF) (Thesis). University of Zagreb. Приступљено 12. 2. 2021.
- ^ Markakis, John (октобар 1966). „The Organisation of African Unity: A Progress Report”. The Journal of Modern African Studies. 4 (2): 135—153. Приступљено 12. 2. 2021.
- ^ Milorad Lazic (2021). „Arsenal of the Global South: Yugoslavia’s Military Aid to Nonaligned Countries and Liberation Movements”. Nationalities Papers. 49 (3): 428—445.
- ^ а б R. Radonić, Nemanja (2020). Слика Африке у Југославији (1945-1991) (PDF) (Doctoral Thesis). University of Belgrade. Приступљено 12. 2. 2021.
- ^ Donald Niebyl. „10 Works of Yugoslav Modernist Architecture in Africa & the Middle East”. Spomenik. Приступљено 12. 2. 2021.
- ^ Jovana Georgievski. „Jugoslavija, Tito i nesvrstani: Kako je socijalistička arhitektura osvojila Afriku”. BBC. Приступљено 12. 2. 2021.
- ^ Lidija Butković Mićin; Saša Šimpraga. „Afrički i azijski opusi hrvatskih arhitekata”. Vizkultura. Приступљено 12. 2. 2021.