Јудино уво

Јудино уво
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Auriculariales
Породица:	Auriculariaceae
Род:	Auricularia
Биномно име
	Auricularia auricula-judae; (Fr.) J.Schröt.
Синоними
	Синоними 1753 Tremella auricula L. ; 1777 Peziza auricula (L.) Lightf. ; 1788 Merulius auricula (L.) Roth ; 1789 Tremella auricula-judae Bull. ; 1791 Peziza auricula-judae (Bull.) Bull. ; 1801 Tremella auricula-judae var. caraganae Pers. ; 1812 Tremella caraganae (Pers.) H. Mart. ; 1821 Gyraria auricularis Gray ; 1822 Exidia auricula-judae (Bull.) Fr. ; 1822 Auricularia sambuci Pers. ; 1860 Hirneola auricula-judae (Bull.) Berk. ; 1880 Hirneola auricula (L.) P. Karst. ; 1886 Auricularia auricula-judae var. lactea Quél. ; 1902 Auricularia auricula (L.) Underw. ; 1913 Auricularia lactea (Quél.) Bigeard & H. Guill. ; 1943 Auricularia auricularis (Gray) G.W. Martin ; 1949 Hirneola auricularis (Gray) Donk ; 1970 Hirneola auricula-judae var. lactea (Quél.) D.A. Reid ;

Јудино уво (лат. Auricularia auricula-judae) је шумска гљива из породице Auriculariaceae. Ова гљива упадљиво личи на уво и гримизне је до тамносмеђе боје, а може бити и црна. У народу је још позната и под називом шумско уво.^[1] Кинези је називају „ухо дрвета“ или „стаблово ухо“ (木耳) или „ухо црног дрвета“ (黑木耳). У Јапану је називају „дрвена медуза“ (キクラゲ)

Опис

Плодоносно тело може бити од 3 цм до 10 цм широко. Код младих примерака је у облику чинијице, док касније поприма облик ушне шкољке. Желатинозно је и латерално причвршћено за супстрат помоћу кратке и закржљале дршке. Унутрашња површина је валовита, наборана и глатка. Фертилна је и може се приметити беличасти прах, који представља споре. Спољашња страна је мат, у смеђим до љубичастим нијансама, баршунаста и стерилна. Често је жиласто набрана. Месо је јако жилаво и јако танко, његова дебљина износи све 1 мм до 3 мм. Код осушених примерака је тврдо и лако ломљиво. Током сушног периода, плодоносна тела се скупљају, а након прве кише су у стању да се рехидратишу и наставе да испуштају споре.^[2] Споре су димензија 11-15 x 4-7 µм. Цилиндричног су облика, глатке, хијалине (стакластог изгледа) и благо савијене, тако да изгледом подсећају на кобасице.^[3]

Употреба

Ова врста, као и њој сродне, се користи у азијском кулинарству већ више од 1000 година (обично осушена и самлевена у прах). Могу се јести сирове и преливене румом и медом, а познато је и слатко од ових гљива. Ипак, најчешће се користи као додатак супи, чорби или неком кинеском јелу. Хранљива вредност потиче од значајног садржаја протеина, угљених хидрата и минерала као што су калцијум, фосфор и гвожђе. Укус је благ, слаткаст. Нема ни некакав посебан мирис.

Осим у кулинарству, користи се и у кинеској народној медицини, као лек за побољшање рада крвотока, лечење крварења из хемороида и материце, код крвавих столица и дизентерије. Наводно смањује ниво холестерола у крви и триглицерида, а користи се и као противотров код тровања другим гљивама.^[4] За разлику од неких других гљива, лековитост код ове врсте није научно потврђена. Зна се да се не сме јести у количини већој од 150 g недељно (свеже) или 15 g (сушене), јер може изазвати нежељене последице. Из истог разлога не смеју их јести труднице и дојиље.^[5]

Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве.
Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Aко желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве.

Екологија

Сапротрофна је или паразитска врста на старим гранама или на стаблима дрвећа које одумиру.^[6]

Распрострањеност и станиште

Космополитска је врста. Најчешће се може наћи на стаблу и гранама зове (лат. Sambucus nigra). Ређе се може наћи и на осталом листопадном дрвећу, попут јавора, бреста или багрема. Плодоноси у групама, током целе године.^[7]

Сличне врсте

Јудино уво поседује веома специфично плодоносно тело, које није карактеристично ни за једну другу гљиву која расте на истом супстрату. Сличном врстом се може сматрати гљива из истоименог рода, која расте на истом дрвету, а то је шкебмић гљива (лат. Auricularia mesenterica).^[8]

Галерија

Јудино уво нападнуто плеснима
Млада плодоносна тела
Јудино уво плодоноси у групама
Јудино уво на одумрлом деблу

Референце

^ „Auricularia auricula-judae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2019.
^ „Auricularia auricula-judae”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2019.
^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 04. 11. 2019.
^ „Treasurekeepers: Judino uvo”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008.
^ Планета: др Александар Крапеж о гљивама
^ Auricularia auricula-judae, Jelly Ear fungus
^ Auricularia auricula-judae (Jelly ear) - Scottish Fungi
^ http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/auriculariales/auricularia-auricula-judae.php

Спољашње везе

[1] „Auricularia auricula-judae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2019.

[2] „Auricularia auricula-judae”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2019.

[3] „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 04. 11. 2019.

[4] „Treasurekeepers: Judino uvo”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008.

[5] Планета: др Александар Крапеж о гљивама

[6] Auricularia auricula-judae, Jelly Ear fungus

[7] Auricularia auricula-judae (Jelly ear) - Scottish Fungi

[8] ttp://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/auriculariales/auricularia-auricula-judae.php

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]