Пређи на садржај

Људска права у Европи

С Википедије, слободне енциклопедије

Људска права у Европи се у великој мери поштују. Међутим, постоји неколико случајева кршења људских права, у распону од поступања са азилантима[1] до полицијске бруталности. Међународни годишњи извештај Амнести интернашонала за 2012. годину указује на проблеме у неколико европских земаља.[2] Једна од најокривљенијих је Белорусија,[3] једина земља у Европи која, према часопису Економист, има ауторитарну владу. Сматра се да све остале европске земље имају „неки облик демократске власти”, било да је у питању „потпуна демократија”, „демократија с грешкама” или „хибридни режим”.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Историју људских права у Европи обележила је контрадикторна комбинација законодавног и интелектуалног напретка и кршења основних људских права, како у Европи, тако и у њеним колонијама.

  • 1954–1956: Велика Британија је одговорна за мучење и убијање око 50.000 Кенијаца током Мау Мау устанка
  • 1954–62: Француска и ФЛН примењују мучење у Алжирском рату за независност
  • 1961: Француска полиција је масакрирала Алжирце који подржавају ФЛН током мирних демонстрација, касније познатих под називом Париски масакр
  • 1972: Британска војска пуцала је на ненаоружане демонстранте у Северној Ирској, догађај познат као Крвава недеља
  • 1974: Турска напада и етнички чисти 80–87% становништва Керинеје, Фамагусте, Ризокарпаса и делова Никозије, Кипар. Турска употреба напалма на цивилима је оштро осуђивана. Систематско силовање захтевало је усвајање закона о ванредним ситуацијама од стране британског парламента како би медицински службеници могли да врше хитне абортусе силованих жена. Број несталих људи је око 1.652. Снимци цивила одведених у Турску показују да су неки људи живи одведени, али још увек нису нађени.
  • 1978: Европски суд за људска права пресудио је да је мучење британске владе над осумњиченим ИРА припадницима представља „окрутно и нехумано поступање”

Универзално бирачко право

[уреди | уреди извор]

Универзално бирачко право је у европским државама уведено током следећих година:

  1. ^ Прва држава на свету која је доделила женама пуна парламентарна права. Нови Зеланд је доделио женама право гласа пре Финске, али не и право да се кандидују на изборима
  2. ^ Жене су изгубиле право гласа под влашћу Салазара; оно им је поново омогућено после 1975.
  3. ^ Жене су изгубиле право гласа под влашћу Франка од 1936. и нису га вратиле све до 1976.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Asylum-seekers aren't criminals” (Саопштење). Brussels: Amnesty International. 7. 5. 2012. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  2. ^ „Amnesty International Annual Report 2012” (PDF) (Саопштење). Amnesty International. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 29. 5. 2012. 
  3. ^ „Belarus”. Christian Solidarity Worldwide. 
  4. ^ Kekic, Laza. „The Economist Intelligence Unit's index of democracy” (PDF). The Economist; Democracy Index.