Адармахан
Адармахан (у грчким изворима предочен као Ἀδααρμάνης, Адаарманес; током касног 6. века) је био персијски генерал који је био активан на западној граници Сасанидског царства у борбама против Источноримских (Византијских) снага, за време Византијско-Сасанидског рата 572–591.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Адармахан је забележен као марзбан (генерал пограничне провинције, “маркгроф”) вероватно Нибисиса, према наводима Сиријског историчара Јована Ефеског.[1] Истакао се код Нибисиса 573. године, када га је персијски краљ, Хозроје I (в. 531–579), послао са главницом војске како би напао Римску провинцију Сирију. Он је разорио покрајину, опљачкао град Апамеју, ухвативши тада неколико хиљада људи који су дати у робље, и победио малу римску војску коју је предводио генерал Магнус.[2]
Године 577, он је извршио упад у римску провинцију Осроену, али је био приморан да се повуче због велике снаге римске војске коју је преводио генерал Јустинијан.[3] Године 580, Источноримски генерал Маврикије напредовао је са својом војском дуж реке Еуфрат према главном граду Сасанида, Ктесифону. Као одговор на то, Адармахану је наређено да започне операцију у северној Месопотамији (581), угрожавајући тако линије снабдевања римске војске приморавши тако Маврикија да се заустави и повуче своју војску ка северу.[4] Адармахан је похарао Осроену, и успео да освоји њен главни град, Едесу. Затим је са својом војском наставио марш ка Калинику који се налазио на Еуфрату. Међутим, тамо се сусрео са Маврикијем и његовом војском, и претрпео мањи пораз који га је натерао на повлачење.[5] У јуну наредне године (582.), Адармахан је претрпео тежак пораз од Маврикија код Константине, и једва успео умакне са бојног поља, док је његов заповедник Тамкозру убијен.[6]Након тога, Адармахан се више не помиње у историјским изворим.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 12.
- ^ Shahîd 1995, стр. 354, 358, 446; Greatrex & Lieu 2002, стр. 146–147; Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 806
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 160.
- ^ Shahîd 1995, стр. 414.
- ^ Shahîd 1995, стр. 416; Greatrex & Lieu 2002, стр. 165
- ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 859, 1215; Greatrex & Lieu 2002, стр. 166
Извори
[уреди | уреди извор]- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 978-0-415-14687-6.
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.
- Shahîd, Irfan (1995). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-88402-214-5.