Алапајевски мученици
Алапајевски мученици јесу чланови дома Романових и њима блиских људи, побијени 18. јула 1918. године од стране совјетске власти, у руднику Нижња Селимскаја код Алапајевска, дан након убиства императора Николаја II Александровича Романова и његове породице. Генерални тужилац русије је 8. јуна 2009. године постхумно рехабилитовао све убијене код Алапајевска.[1]
Руска православна загранична црква је пострадале канонизовала као мученике. Руска православна црква их је придружила светима и међу њима издвојила велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну и Варвару у лику преподобних мученика.
Међу страдали код Алапајевска, најпознатији су:
- Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна;
- Велики кнез Сергеј Михајлович;
- Кнез императорске крви Јован Константинович Романов;
- кнез императорске крви Константин Константиновић (млађи);
- кнез Владимир Павлович Палеј;
- Фјодор Семјонович Ремез;
- Варвара Јаковљева, сестра Марфо-Маринског манастира.
На месту њиховог страдања је 1995. године основан манастир Мученика и Исповедника Цркве Русије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Генерално тужилаштво Руске Федерације рехабилитовало је свету велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну Романову”. Православие.Ру. Приступљено 15. 1. 2025.(језик: руски)
