Александар A. Константиновић
Александар Константиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. јул 1848. |
Место рођења | Вршац, Аустријско царство |
Датум смрти | 1914.65/66 год.) ( |
Породица | |
Рођаци | Александар Константиновић (отац) Анка Обреновић (мајка) Катарина Константиновић (сестра) Јеврем Обреновић (деда) Томанија Обреновић (баба) |
Војна каријера | |
Војска | Војска Кнежевине Србије Војска Краљевине Србије |
Чин | пуковник |
Јединица | Краљева гарда |
Одликовања | Орден Милоша Великог Орден Таковског крста Орден књаза Данила I |
Александар Константиновић (Вршчани, 15. јул 1848 — 1914) је био српски гардијски пуковник, командант Краљеве гарде и унук господар Јеврема Обреновића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. јула 1848. године у Вршцу, као син Александра Константиновића и Анке Константиновић (рођене Обреновић), кћерке господар Јеврема Обреновића и Томаније. Имао је и рођену сестру Катарину, коју је мајка покушала да уда за кнеза Михаила Обреновића. Обе су се налазиле уз кнеза Михаила приликом атентата у Кошутњаку 1868. године, а Анка је тада смртно рањена.
Сестра Катарина се исте године удала за генерала Миливоја Петровића Блазнавца и са њим родила сина Војислава Блазнавца.[1]
Војна служба
[уреди | уреди извор]Од 1892. до 1900. године, пуковник Константиновић је био командант Краљеве гарде Александра I Обреновића.[2]
У браку са Милевом Остојић из Трста, имао је сина капетана Владимира Константиновића и кћерку Наталију Константиновић (1882-1950), која се удала за кнеза Мирка Петровића Његуша, сина црногорског краља Николе I Петровића. Имали су пет синова: Стефана, Станислава, Михаила, Павла и Емануила.
Александров праунук, односно Наталијин унук, јесте Никола Петровић Његош.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Миливоје Блазнавац”. Војнообавештајна агенција.
- ^ „Матица српска” (PDF).