Пређи на садржај

Александер Хамилтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Александер Хамилтон
Александер Хамилтон, портет израдио Џон Трамбул
Лични подаци
Датум рођења(1755-01-11)11. јануар 1755. или 1757.
Место рођењаЧарлстон, Британска Западна Индија
Датум смрти12. јул 1804.(1804-07-12) (49 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ДржављанствоСАД
Породица
СупружникЕлизабет Шујлер Хамилтон
Политичка каријера
Политичка
странка
Федералистичка странка
1. секретар финансија
11. септембар 1789 — 31. јануар 1795.
НаследникОливер Волкот млађи

Потпис

Александер Хамилтон (енгл. Alexander Hamilton; 11. јануар 1755 или 1757[1] – 12. јул 1804) био је амерички економиста, политички теоретичар и први секретар финансија САД. По његовој замисли је сазвана Филаделфијска конвенција, а као пионир америчког уставног права је био коаутор Федералистичких списа, дела које се сматра главним извором за тумачење Устава САД. Због свега тога се Хамилтон сматра једним од Очева оснивача САД.

Хамилтон се родио на острву Невис у Британској Западној Индији,[2] а образовање стекао у Тринаест колонија Северне Америке.[3] Када су се колоније побуниле против британске власти, Хамилтон се прикључио револуционарима и њиховој милицији и изабран је за капетана артиљерије. За време рата је постао ађутант и блиски пријатељ Џорџа Вашингтона.

Након завршетка рата је изабран као делегат у Континентални конгрес, али је поднио оставку како би се посветио бизнису те основао Банку Њујорка. Хамилтон је тада стекао мишљење како америчка економија не може напредовати ако САД остану конфедерација суверених држава, па се залагао за трансформацију САД у националну државу са снажном централном влашћу. За те се идеје залагао на Уставној конвенцији и део њих је постао део новог Устава. У властитој држави Њујорк Хамилтон је о том питању био у мањини, али је с временом и она ратификовала нови Устав.

Када је 1789. по новом Уставу формиран кабинет на челу с Вашингтоном, Хамилтон је постао његов члан, односно први секретар финансија. С временом је дошао у оштар сукоб с државним секретаром Томасом Џеферсоном око тога како се млада нација мора развијати - Хамилтон се залагао за развој индустрије, великих градова и снажну централну власт, док је Џеферсон преферирао пољопривреду, село и више власти федералним државама. Тај сукоб је довео до стварања двеју странака - Хамилтонове Федералистичке и Џеферсонове Демократско-републиканске.

Други важан извор сукоба с Џеферсоном био је однос према Француској револуцији, односно учествовању САД у сукобу Велике Британије с француском револуционарима. Хамилтон се залагао за сарадњу с бившом колонијалном матицом. Године 1795. Хамилтон је био присиљен дати оставку због скандала након откривања ванбрачне љубавне везе с Маријом Рејнолдс, али је зато три године касније стекао команду над Војском САД у Америчко-француском поморском рату.

Сукоб Хамилтона с федералистичким председником Џоном Адамсом је године 1800. омогућио да на власт дође Џеферсон. Хамилтон се поновно вратио предузетништву и 1801. године основао Њујорк пост. Дугогодишње супарништво с потпредседником Ароном Бером је 1804. ескалирало у сукоб завршен двобојем у коме је Хамилтон убијен.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Logan, Erin B. (12. 7. 2018). „Alexander Hamilton, immigrant and statesman, dies at 47 — or 49”. The Washington Post. 
  2. ^ Ramsing, Holger Utke (1939). „Alexander Hamilton”. Personalhistorisk Tidsskrift (на језику: Danish): 225—70. 
  3. ^ Lewisohn 1975, стр. 17–30

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Lewisohn, Florence (1975). What So Proudly We Hail-Alexander Hamilton's West Indian Boyhood. American Revolution Bicentennial Commission of the Virgin Islands. St. Croix. стр. 17—30. 

Биографије

[уреди | уреди извор]

Специјализоване студије

[уреди | уреди извор]

Примарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Cooke, Jacob E., ed. Alexander Hamilton: A Profile. 1967. (short excerpts from Hamilton and his critics)
  • Cunningham, Noble E. Jefferson vs. Hamilton: Confrontations that Shaped a Nation. 2000. (short collection of primary sources, with commentary)
  • Freeman, Joanne B., ур. (2001). Alexander Hamilton: Writings. The Library of America. стр. 1108. ISBN 978-1-931082-04-4.  (all of Hamilton's major writings and many of his letters)
  • Freeman, Joanne B., ed., The Essential Hamilton: Letters & Other Writings (Library of America, 2017) 424 pp. (abridged ed.)
  • Frisch, Morton J., ed. Selected Writings and Speeches of Alexander Hamilton. 1985.
  • Goebel, Julius, Jr., and Joseph H. Smith, eds. The Law Practice of Alexander Hamilton. 5 vols. Columbia University Press, 1964–80. (comprehensive edition of Hamilton's legal papers)
  • Hamilton, Alexander. Report on Manufactures. (economic program for the United States)
  • Hamilton, Alexander. Report on Public Credit. (financial program for the United States)
  • Hamilton, Alexander; Hamilton, John Church. The Works of Alexander Hamilton: Miscellanies, 1789–1795: France; Duties on imports; National bank; Manufactures; Revenue circulars; Reports on claims. 1850. John F. Trow, printer. (free online e-book edition)
  • Hamilton, Alexander; Madison, James; Jay, John. The Federalist Papers. (published under the shared pseudonym "Publius")
  • Lodge, Henry Cabot, ур. (1904). The Works of Alexander Hamilton (full text online at Internet Archive). 10 vols.  Also available as The Works of Alexander Hamilton (HTML full text изд.).  (the only online collection of Hamilton's writings and letters, containing about 1.3 million words)
  • Morris, Richard, ed. Alexander Hamilton and the Founding of the Nation. 1957. (excerpts from Hamilton's writings)
  • National Archives, Founders Online – searchable edition
  • Sylla, Richard and David J. Cowen, eds. Alexander Hamilton on Finance, Credit, and Debt (Columbia UP, 2018) 346 pp. (partly abridged version of key documents; online review)
  • Syrett, Harold C., Jacob E. Cooke, and Barbara Chernow, eds. The Papers of Alexander Hamilton. 27 vols. Columbia University Press, 1961–87. (Includes all letters and writings by Hamilton, and all important letters written to him; the definitive edition of Hamilton's works, intensively annotated)
  • Taylor, George Rogers, ed. Hamilton and the National Debt. 1950. (excerpts from 1790s writings representing all sides)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]