Пређи на садржај

Алекса Дундић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили совјетско-југословенски филм, погледајте чланак Алекса Дундић (филм).
алекса дундић
Алекса Дундић
Лични подаци
Датум рођења(1897-08-12)12. август 1897.
Место рођењаХан Пијесак, Аустроугарска
Датум смрти8. јул 1920.(1920-07-08) (22 год.)
Место смртиРовно, Украјина
Деловање
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Руски грађански рат
СлужбаЦрвена армија
1918 — 1920.
Одликовања
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе

Алекса Дундић, такође познат под именима Иван Алеко или Олеко, Томо, Иван Димитријевич[1] (Хан пијесак 12. август 1897[1] — Ровно, 8. јул 1920) је био учесник Руског грађанског рата на страни Црвених, српског порекла и херој Октобарске револуције. Један је од првих носилаца највишег совјетског војног одликовања Ордена црвене заставе (1920).

О њему је 1958. снимљен истоимени филм у совјетско-југословенској копродукцији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

По Великој совјетској енциклопедији Дундић је рођен 13. априла 1896. године (или по другим подацима 12. августа 1897) у Грабовцу у Далмацији, близу града Имотски, која је тада била део Аустроугарске. Пореклом је из сељачке породице.

Научио је да јаше још као дечак радећи као пастир у Аргентини и Бразилу.[2] Вратио се непосредно пред почетак Првог светског рата. Изгледа да се у аустроугарску војску пријавио још као малолетан, уместо једног Хваранина. Борио се на Источном фронту Године 1916. током битке код Луцка заробила га је руска војска.[3]

Завршио је у Одеси школу резервних официра 1916. и приступио Српској добровољачкој дивизији, где је био командант Првог југословенског коњичког пука.[3] Борио се на Руском и на Румунском фронту.[1] По избијању Октобарске револуције, окупио је око себе око 150 истомишљеника и прикључио се интернационалном одреду Црвене гарде. Учествовао је у борбама против белогардејских и интернационалистичких јединица у региону Одесе, Донбаса и Царицину. [1]

У марту 1918. године је био на челу герилског одреда у региону Бахмута (у совјетско време Артјомовск) који се касније придружио Морозов-Доњецкој дивизији која се повлачила са армијом Климента Ворошилова према Царицину јуну 1918. Учествовао је у одбрани Царицина као члан Интернационалног батаљона, а затим у коњичкој бригаду Крјучковског и Булаткина. Од 1919. године је служио под командом Семјона Буђонија. Учествовао је у бројним биткама и рањен је неколико пута. Истицао се великом храброшћу, енергијом и сналажљивошћу. Због своје храбрости био је популаран међу Буђонијевим војницима. Од јуна 1919. године је био заменик команданта 36. пука 6. коњичке дивизије.

Почетком јуна 1920. године у херојском јуришу кроз пољске редове, смртно је погођен у бици код Ровна у данашњој Украјини и одликован је Орденом црвене заставе.

Сахрањен је у Ровну, где је и погинуо. Над гробом му је подигнуто спомен попрсје 1957. године. У Ровну се налази и његов музеј. Украјинске власти срушиле су споменик 2019. године, прекопале гроб и пренеле посмртне остатке из градског парка на гробље.[4]

Његово име је уклесано на зидинама Кремља, заједно са именима осталих хероја Октобарске револуције.[1] О његовом животу је 1942. написан позоришни комад „Олеко Дундич”.[1] Од 1946. године коњички клуб из Београда носи његово име,[5]

Године 1957. је снимљен филм Алекса Дундић (1958), у југословенско-совјетској копродукцији.

Спорна биографија

[уреди | уреди извор]

Дундићево порекло је дуго било нејасно. О Дундићевом српском пореклу најпре је писао Исак Бабељ, совјетски писац и Дундићев саборац из Прве коњичке армије. У једној од прича у Бабељовој збирци Црвена коњица, у којој каже да је код Ровног погинуо „Србин Дундић, најхрабрији од свих људи“.

У филму из 1958. је Дундић представљен као некадашњи српски официр из Српског добровољачког корпуса и на крају се прикључио бољшевицима.

По Просветиној енциклопедији (и Малој енциклопедији БИГЗ[6]) рођен је око 1893. године. А место име и презиме као и место рођења није потврђено. Наводно он је био Милутин Чолић из Ражана (код Ужица) или Мркаља (источна Босна).[7]

Дилеме је додатно продубила књига Миодрага Ашанина и Лазара Чолића, "Алекса Дундић. Сабља над степом", Титово Ужице, 1967. године. У књизи се погрешно истиче да је Дундић пореклом из околине Косјерића и да се наводно звао Милутин Чолић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Вељковски 2007, стр. 446.
  2. ^ http://forum.arheo-amateri.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2014) приступљено 19.3.2014. године
  3. ^ а б "Нова енциклопедија" (у боји), Вук Караџић, Београд 1977. године
  4. ^ Ukrajinske vlasti SRUŠILE SPOMENIK i PREKOPALE GROB SRBINA učesnika OKTOBARSKE REVOLUCIJE
  5. ^ КК „Алекса Дундић”
  6. ^ "Мала енциклопедија", БИГЗ, Београд 1976. године
  7. ^ "Мала енциклопедија", Просвета, Београд 1978. године

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Вељковски, Југослав (2007). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-7946-001-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алекса_Дундић&oldid=28538389”