Алфред од Велике Британије
| Принц Алфред | |
|---|---|
| Принц Велике Британије и Ирске | |
 Портрет Томаса Гејнсбороа, 1782 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Принц Алфред од Велике Британије |
| Датум рођења | 22. септембар 1780. |
| Место рођења | Замак Виндзор, Виндзор, Беркшир, Енглеска, Велика Британија |
| Датум смрти | 20. август 1782. (1 год.) |
| Место смрти | Ројал лоџ, Виндзорски велики парк, Енглеска, Велика Британија |
| Гроб | Вестминстерска опатија |
| Породица | |
| Родитељи | Џорџ III Шарлота од Мекленбург-Штрелица |
| Династија | Хановер |
Принц Алфред од Велике Британије (енгл. Prince Alfred of Great Britain; Виндзор, 22. септембар 1780 — Виндзор, 20. август 1782)[1] био је четрнаесто дете и уједно девети и најмлађи син краља Џорџа III и његове супруге краљице, Шарлоте од Мекленбург-Штрелица. Године 1782, Алфред, који никада није био виталног здравља, се разболео након вакцинације против малих богиња, а недуго потом и преминуо. Његова рана смрт, заједно са смрћу његовог брата принца Октавија шест месеци касније, дубоко је узнемирила краљевску породицу. У каснијим нападима лудила, краљ Џорџ је замишљао разговоре са оба своја најмлађа сина.
Живот
[уреди | уреди извор]Принц Алфред је рођен у замку Виндзор, 22. септембра 1780. године.[2][3] Био је четрнаесто дете и уједно и девети и најмлађи син краља Џорџа III и његове супруге краљице Шарлоте од Мекленбург-Стрелица.[4] По рођењу, постао је члан династије Хановер. Када је Алфред рођен, његова најстарија браћа су већ била близу пунолетства.[5] Крштен је непуних месец дана од рођења, 21. октобра 1780. године. Принца је крстио Фредерик Корнволис, кентерберијски надбискуп, а кумови су били његова старија браћа Џорџ, принц од Велса и принц Фридрих, и сестра Шарлота, краљевска принцеза.[3][6][7] Алфредово рођење донело је радост његовој породици, посебно његовој старијој сестри принцези Софији, која је, како је известила њихова сестра принцеза Елизабета, назвала нову бебу својим унуком.[8] Од рођења, Алфредово здравље је било деликатно. Патио је од „ерупција” на лицу и током целог живота се борио са кашљем.[9]
Смрт и последице
[уреди | уреди извор]
За време принца Алфреда, мале богиње су биле болест од које су се плашили и племићи и обични људи,[10] а због неразвијене медицине, последице по оболеле су често биле фаталне.[11] Краљица Шарлота, Алфредова мајка, била је доживотни заговорник вакцинације и пристала је да се краљевска деца подвргну вакцинацији.[12] Вариолација, претеча вакцинације, популаризована је у Британији када су кћерке краља Џорџа II, тада принц од Велса, подвргнуте процедури 1721. године.[13]
Године 1782. принц Алфред је вакцинисан против малих богиња. Инокулација је негативно утицала на принчево здравље. Алфредово лице и капци су оболели од ерупција изазваних вакцинацијом, а грудни кош је такође био у лошем стању.[14] У јуну је одведен у приобални град Дил, са својом гувернантом леди Шарлотом Финч и медицинском сестром госпођом Чивли, како би се опоравио.[15][9] Лекари су се надали да ће морски ваздух, купање у води и јахање побољшати његово здравствено стање.[14][16] У писмима упућеним својој пријатељици Мери Хамилтон, леди Шарлота је написала да је купање у мору позитивно урицало на принца, те да му је и апетит побољшан.[17] Док је био тамо, Алфред се многима допао збиг свог шарма и добре нарави.[14] Упркос томе, проблеми са грудима и лицем нису нестали.[14] Почетком јула, леди Шарлота је известила да Алфред почиње да се опоравља, али касније тог месеца његово стање се погоршало до те мере да није могао да хода.[17] Почетком августа, принц Алфред, леди Шарлота и госпођа Чивли вратили су се у Виндзорски замак због његовог погоршања стања. По повратку, лекари су се окупили да разговарају о принчевом здрављу и закључили да дечаку преостаје само неколико недеља живота. Након што је боловао од напада грознице и континуираних проблема са грудима,[18] принц Алфред је умро између четири и пет часова поподне 20. августа[19][20][21] у кући Royal Lodge, у Виндзорском великом парку, неколико недеља пре другог рођендана.[22]
Иако према тадашњим обичајима није постојала формална жалост домаћинства за смрт краљевске деце млађе од седам година,[22] његови родитељи су тешко поднели губитак. Према писању леди Шарлоте, краљ и краљица су били веома повређени.[22] Алфред је сахрањен у Вестминстерској опатији 27. августа 1782. године,[2][23] али су његови остаци касније премештени у Краљевски трезор у капели Светог Ђорђа у замку Виндзор, 11. фебруара 1820. године.[24][25] Шест месеци након Алфредове смрти, његов четворогодишњи старији брат Октавије је такође подлегао вирусу малих богиња након вакцинације, што је додатно разарало краља, [26][27][28] који је већ туговао за једним сином.[29][30] Књижевник и гроф Хорас Волпол је пренео сер Хорас Мену да је краљ Џорџ III рекао како му је веома жао Алфреда, али да је након смрти Октавија, сада требало и он да умре.[31][32] Алфредов отац је наставио да размишља о смрти својих синова, а поглед на Алфредов постхумни портрет на породичној слици Томаса Гејнсбороа насликан скоро годину дана након принчеве смрти расплакао је његове три најстарије сестре, а краљ и краљица су такође биле видно дирнути.[33] [34] Током једног од напада лудила 1812, Џорџ је водио замишљене разговоре са своја два најмлађа сина.[26][напомена 1]
Принц Алфред био је прво дете краља Џорџа III и краљице, Шарлоте које је преминуло,[23][35] док је његова сестра, принцеза Мери, која је преминула 1857.[36] године, била последња преживела од петнаесторо браће и сестара. Због ране смрти, Алфред никада није био старији у низу, јер је његова млађа сестра Амелија рођена после његове смрти.[37]
Наслов и стил
[уреди | уреди извор]Током свог живота, Алфред је био проглашен за Његово Краљевско Височанство Принц Алфред, са титулом Принца Велике Британије и Ирске.[19]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Џереми Блек наводи да су се ти разговори догодили 1812. године; Кенет Пантон верује да су се догодили годину дана раније, 1811.[23]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Curzon 2020, стр. XII.
- ^ а б Weir 2008, стр. 300.
- ^ а б Hall 2010, стр. 236.
- ^ Hedley 1975, стр. 344.
- ^ Hadlow 2014, стр. 192.
- ^ Sheppard 1894, стр. 59.
- ^ Watkins 1819, стр. 276.
- ^ Fraser 2004, стр. 65.
- ^ а б Hadlow 2014, стр. 291.
- ^ Riedel, Stefan (јануар 2005). „Edward Jenner and the History of Smallpox and Vaccination”. Proceedings (Baylor University. Medical Center). Baylor University Medical Center. 18 (1): 21—25. PMC 1200696
. PMID 16200144. doi:10.1080/08998280.2005.11928028.
- ^ Koplow 2003, стр. 9.
- ^ Hedley 1975, стр. 99.
- ^ Koplow 2003, стр. 17.
- ^ а б в г Fraser 2004, стр. 71.
- ^ Watkins 1819, стр. 282.
- ^ Hadlow 2014, стр. 291–292.
- ^ а б Hadlow 2014, стр. 292.
- ^ Fraser 2004, стр. 72–73.
- ^ а б „No. 12324”. The London Gazette. 20. 8. 1782. стр. 1.
- ^ Hedley 1975, стр. 126.
- ^ Holt 1820, стр. 251.
- ^ а б в Fraser 2004, стр. 72.
- ^ а б в Panton 2011, стр. 39.
- ^ „Royal Burials in the Chapel since 1805”. College of St. George. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г.
- ^ „Royal Burials in the Chapel by location”. College of St. George. Архивирано из оригинала 22. 1. 2010. г.
- ^ а б Black 2006, стр. 156.
- ^ Fraser 2004, стр. 74–77.
- ^ Hedley 1975, стр. 127.
- ^ Black 2006, стр. 256.
- ^ Curzon 2020, стр. 86.
- ^ Walpole & Cunningham 1891, стр. 363.
- ^ Hadlow 2014, стр. 293.
- ^ Fraser 2004, стр. 73.
- ^ Hadlow 2014, стр. 296.
- ^ Hibbert 2000, стр. 99.
- ^ Fraser 2004, стр. xii–xiii, 399.
- ^ Fraser 2004, стр. xii–xiii, 74–75.
Литература
[уреди | уреди извор]- Black, Jeremy (2006). George III: America's Last King. Yale University Press. ISBN 0-300-11732-9.
- Curzon, Catherine (2020). The Elder Sons of George III: Kings, Princes, and a Grand Old Duke. Pen & Sword Books Limited. ISBN 978-1-4738-7250-9.
- Fraser, Flora (2004). Princesses: The Six Daughters of George III. John Murray. ISBN 0-7195-6108-6.
- Hadlow, Janice (2014). A Royal Experiment: The Private Life of King George III. Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-9656-9.
- Hall, Matthew (2010) [1858]. The Royal Princesses of England: From the Reign of George the First. G. Routledge & Co. ISBN 978-1-146-51884-0.
- Hedley, Olwen (1975). Queen Charlotte. J. Murray. ISBN 0-7195-3104-7.
- Hibbert, Christopher (2000). George III: A Personal History. Basic Books. ISBN 0-465-02724-5.
- Holt, Edward (1820). The Public and Domestic Life of His Late Most Gracious Majesty, George the Third, Volume 1. London: Sherwood, Neely, and Jones. OCLC 765811244.
- Koplow, David A. (2003). Smallpox: The Fight to Eradicate a Global Scourge
. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24220-3. - Panton, Kenneth J. (2011). Historical Dictionary of the British Monarchy. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5779-7.
- Sheppard, Edgar (1894). Memorials of St. James's Palace, Volume 2. London: Longmans, Green, and Co. OCLC 1166804665.
- von Ammon, Christoph Heinrich (1768). Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans [Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living] (на језику: француски). Bourdeaux: Frederic Guillaume Birnstiel. OCLC 12016472.
- Walpole, Horace; Cunningham, Peter (1891). The Letters of Horace Walpole, Fourth Earl of Orford, Volume VIII. Richard Bentley and Son. OCLC 609155242.
- Watkins, John (1819). Memoirs of Her Most Excellent Majesty Sophia-Charlotte: Queen of Great Britain, Volume 1. Henry Colburn. OCLC 4606736.
- Weir, Alison (2008). Britain's Royal Families, The Complete Genealogy. London: Vintage Books. ISBN 978-0-09-953973-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Prince Alfred на сајту NPG (језик: енглески)
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
