Андрија Деак

Андрија Деак
Лични подаци
Датум рођења	(1889-05-09)9. мај 1889.
Место рођења	Сигет, Аустроугарска
Датум смрти	6. мај 1980.(1980-05-06) (90 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
Војна каријера
Војска	ЈНА
Чин	генерал-мајор
Учешће у ратовима	Други светски рат

Андрија Деак (Сигет, 9. мај 1889 — Београд, 6. мај 1980) био је лекар, књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Биографија

Студирао је медицину у Будимпешти и Бечу, где је дипломирао 1915. Учествовао је у мађарској револуцији 1919, потом емигрирао у Беч. Године 1920. емигрирао је у краљевину Југославију и постао лекар у осјечкој болници.

Од 1921. године радио је као војни лекар у Пожеги, Славонском Броду, Нишу, Приштини и Новом Саду.

Ухапшен је током рације у Новом Саду и осуђен на смрт, али успева да побегне и настањује се у Печују. Интерниран је у Дебрецину, а затим укрцан у воз за логор смрти у Немачкој, али га спасавају напредујуће совјетске трупе.

Прикључио се НОВЈ током 1944. Обављао је дужности шефа заразног одељења Војне болнице Главног штаба Војводине, управника Санитетске официрске школе и помоћника управника Војномедицинске академије. Поред лекарског посла, писао је чланке, романе и позоришне комаде на српском, мађарском и немачком језику, који су објављивани у земљи и иностранству.

По завршетку рата прелази у Панчево, а затим у Београд, где је био шеф катедре и наставник на ВМА. Пензионисан је као генерал-мајор 1956. године.

Унапређен је у чин генерал-мајора ЈНА. Године 1979. одликован је Орденом за учешће у мађарској револуцији 1919.

Био је председник Јеврејске општине у Београду.

Дела

• Гладне жене
• др Љубица Петровић. Дневник једне докторке (1933)
• Непогрешиви (Београд, 1955),
• Под жутом траком (Нови Сад, 1953)
• Нове јеврејске легенде (1957)
• Писма са југа (1958)
• Експонат 4399
• Razzia in Novi Sad (Цирих, 1967).